Ђорђе Вукадиновић: После најновијих оптужби поводом (не)реаговања на изјаве амбасадора Скота, без фотеље би морали да остану или Михајловићева или Вулин

Најпре бих се придружио колеги Мирославу Алексићу и питао министра Зорана Ђорђевића о националном СОС телефону (0800-222-003) намењеном женама жртвама породичног насиља на ком се, уместо овлашћене особе за хитну помоћ, јавља телефонска секретарица. Сматрам да је својеврсни скандал да СОС телефон, намењен онима који желе да пријаве случај насиља у породици, не испуњава своју сврху. Боље да онда тог телефона нема, да га нису ни објављивали и рекламирали, него да присуствујемо оваквој обмани.

Моје друго питање такође иде на адресу Министарства за рад и социјална питања и министра Ђорђевића. Када је он био овде у пленуму, већ сам му био поставио то питање, али ми је он на њега прилично немушто одговорио. Тада је у јеку била полемика око оних фамозних, фантомских амандмана владајуће већине, па је ово остало у другом плану, а мислим да и јавност, па и ја као народни посланик, заслужујемо исцрпнији одговор.

Моје питање тиче се превременог одласка у пензију за категорију запослених који испуњавају један услов, радни стаж, али не и онај  онај други, старосни услов. Дешава се да неке особе имају довољно, па и више, радног стажа за  пензију, али због тога што нису напунили одређене године старости доживотно бивају кажњени тако што ће имати трајно умањење примања. Занима ме одговор и објашњење зашто се они трајно кажњавају, а не да, рецимо, умањење пензија за њих важи само док не напуне захтеване године старости. Тај нонсенс је последњим изменама закона делимично исправљен за лица са бенефицираним радним стажом, али велики број грађана је и даље погођен и држава их на неки начин кажњава зато што су од раних дана радили, а не доколичарили и хватали зјала.

Своје треће и главно питање, нажалост, морам да упутим председници Владе Србије - премда сам свестан чињенице да она то није, већ да је то само формално и да бих, заправо, питање требало да поставим председнику Србије који их је све ту поставио. Ради се о најновијем инциденту и сукобу између министара у Влади, који нити је први нити је последњи, али овог пута има и међународну конотацију.

Реч је о реакцијама на последњу изјаву америчког амбасадора Кајла Скота, који је у Влади рекао да „за САД Косово није никаква 'такозвана држава', него права, пуноправна држава с којом они одржавају контакте“. Ја то, наравно, осуђујем и увек и свуда, и у својим говорима и у својим текстовима, говорим „такозвана“, или стављам у наводнике. Многи то не раде, укључујући и владине функционере и медије блиске овој власти, већ говоре само „Косово“, „председник Косова“, „премијер Косова“, без оног тзв. и без наводника.

Поштено говорећи, амбасадор није рекао ништа што не говоре и не мисле сви у америчкој администрацији, као и већина Вучићевих западних саговорника, од Блера, Сороша и Курца, до Ангеле Меркел

Поштено говорећи, амбасадор није рекао ништа што не говоре и не мисле сви у америчкој администрацији, као и већина Вучићевих западних саговорника, од Блера, Сороша и Курца, до Ангеле Меркел. Стога, апелујем да се влада по овом питању усагласи сама са собом и да се уједначи пракса – и да се утврди да ли се званично реагује на овакве изјаве и ставове западних званичника, или се не реагује. Колико прошле недеље смо имали пример генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга на чије подједнако непримерене изјаве о бомбардовању Србије нико у Београду није званично реаговао.

Оно што представља посебан проблем јесте то да министри у Влади, јуче, настављајући, заправо, неку своју интерну расправу и сукоб, воде јавну полемику на важне државне теме. Тиме остављамо утисак неозбиљности.

Слично је било и пре неколико недеља, поводом изјава министра културе у вези са ријалити програмима, када су његове колеге из Владе, укључујући и премијерку, скочиле на њега, односно критиковале га, а подржале Пинк. Но, много је горе што ни када су у питању најважније државне теме и иступи страних званичника, нема јединственог става чланова Владе. На тај начин, понављам, остављамо утисак крајње спољнополитичке неозбиљности.

Ја немам ни најмање намеру да упаднем у замку да арбитрирам нити да се сврставам у стварном или фингираном сукобу између Вулина и Михајловићеве, нити имам своје фаворите и симпатије међу Вучићевим министрима. Поента је у томе да се на тај начин не води озбиљна политика, тако да позивам председницу Владе да реагује и казни или смени једног од завађених министара (или оба), који о тако важној теми имају и износе дијаметрално супротне ставове.

Хвала.

(НСПМ)