Đorđe Vukadinović: Posle najnovijih optužbi povodom (ne)reagovanja na izjave ambasadora Skota, bez fotelje bi morali da ostanu ili Mihajlovićeva ili Vulin

Najpre bih se pridružio kolegi Miroslavu Aleksiću i pitao ministra Zorana Đorđevića o nacionalnom SOS telefonu (0800-222-003) namenjenom ženama žrtvama porodičnog nasilja na kom se, umesto ovlašćene osobe za hitnu pomoć, javlja telefonska sekretarica. Smatram da je svojevrsni skandal da SOS telefon, namenjen onima koji žele da prijave slučaj nasilja u porodici, ne ispunjava svoju svrhu. Bolje da onda tog telefona nema, da ga nisu ni objavljivali i reklamirali, nego da prisustvujemo ovakvoj obmani.

Moje drugo pitanje takođe ide na adresu Ministarstva za rad i socijalna pitanja i ministra Đorđevića. Kada je on bio ovde u plenumu, već sam mu bio postavio to pitanje, ali mi je on na njega prilično nemušto odgovorio. Tada je u jeku bila polemika oko onih famoznih, fantomskih amandmana vladajuće većine, pa je ovo ostalo u drugom planu, a mislim da i javnost, pa i ja kao narodni poslanik, zaslužujemo iscrpniji odgovor.

Moje pitanje tiče se prevremenog odlaska u penziju za kategoriju zaposlenih koji ispunjavaju jedan uslov, radni staž, ali ne i onaj  onaj drugi, starosni uslov. Dešava se da neke osobe imaju dovoljno, pa i više, radnog staža za  penziju, ali zbog toga što nisu napunili određene godine starosti doživotno bivaju kažnjeni tako što će imati trajno umanjenje primanja. Zanima me odgovor i objašnjenje zašto se oni trajno kažnjavaju, a ne da, recimo, umanjenje penzija za njih važi samo dok ne napune zahtevane godine starosti. Taj nonsens je poslednjim izmenama zakona delimično ispravljen za lica sa beneficiranim radnim stažom, ali veliki broj građana je i dalje pogođen i država ih na neki način kažnjava zato što su od ranih dana radili, a ne dokoličarili i hvatali zjala.

Svoje treće i glavno pitanje, nažalost, moram da uputim predsednici Vlade Srbije - premda sam svestan činjenice da ona to nije, već da je to samo formalno i da bih, zapravo, pitanje trebalo da postavim predsedniku Srbije koji ih je sve tu postavio. Radi se o najnovijem incidentu i sukobu između ministara u Vladi, koji niti je prvi niti je poslednji, ali ovog puta ima i međunarodnu konotaciju.

Reč je o reakcijama na poslednju izjavu američkog ambasadora Kajla Skota, koji je u Vladi rekao da „za SAD Kosovo nije nikakva 'takozvana država', nego prava, punopravna država s kojom oni održavaju kontakte“. Ja to, naravno, osuđujem i uvek i svuda, i u svojim govorima i u svojim tekstovima, govorim „takozvana“, ili stavljam u navodnike. Mnogi to ne rade, uključujući i vladine funkcionere i medije bliske ovoj vlasti, već govore samo „Kosovo“, „predsednik Kosova“, „premijer Kosova“, bez onog tzv. i bez navodnika.

Pošteno govoreći, ambasador nije rekao ništa što ne govore i ne misle svi u američkoj administraciji, kao i većina Vučićevih zapadnih sagovornika, od Blera, Soroša i Kurca, do Angele Merkel

Pošteno govoreći, ambasador nije rekao ništa što ne govore i ne misle svi u američkoj administraciji, kao i većina Vučićevih zapadnih sagovornika, od Blera, Soroša i Kurca, do Angele Merkel. Stoga, apelujem da se vlada po ovom pitanju usaglasi sama sa sobom i da se ujednači praksa – i da se utvrdi da li se zvanično reaguje na ovakve izjave i stavove zapadnih zvaničnika, ili se ne reaguje. Koliko prošle nedelje smo imali primer generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga na čije podjednako neprimerene izjave o bombardovanju Srbije niko u Beogradu nije zvanično reagovao.

Ono što predstavlja poseban problem jeste to da ministri u Vladi, juče, nastavljajući, zapravo, neku svoju internu raspravu i sukob, vode javnu polemiku na važne državne teme. Time ostavljamo utisak neozbiljnosti.

Slično je bilo i pre nekoliko nedelja, povodom izjava ministra kulture u vezi sa rijaliti programima, kada su njegove kolege iz Vlade, uključujući i premijerku, skočile na njega, odnosno kritikovale ga, a podržale Pink. No, mnogo je gore što ni kada su u pitanju najvažnije državne teme i istupi stranih zvaničnika, nema jedinstvenog stava članova Vlade. Na taj način, ponavljam, ostavljamo utisak krajnje spoljnopolitičke neozbiljnosti.

Ja nemam ni najmanje nameru da upadnem u zamku da arbitriram niti da se svrstavam u stvarnom ili fingiranom sukobu između Vulina i Mihajlovićeve, niti imam svoje favorite i simpatije među Vučićevim ministrima. Poenta je u tome da se na taj način ne vodi ozbiljna politika, tako da pozivam predsednicu Vlade da reaguje i kazni ili smeni jednog od zavađenih ministara (ili oba), koji o tako važnoj temi imaju i iznose dijametralno suprotne stavove.

Hvala.

(NSPM)