Дејан Ристић: Пронађен оригинални списак Дијане Будисављевић са 5.800 имена српске деце спасене из усташких логора НДХ, за који се сматрало да је изгубљен или уништен

Oригинали списак Диане Будисављевић са око 5.800 имена српске деце спасене из усташких логора Независне државе Хрватске (НДХ), за који се сматрало да је изгубљен или уништен нађен је и сада је у Музеју жртава геноцида у Београду, обелоданио је директор музеја Дејан Ристић.

„Овај списак српске деце настао је у Заводу за глухонијему дјецу у Загребу у оквиру акције Диане Будисављевић. Садржи имена и презимена деце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца. Списак је настао у другој половини 1942, после Битке на Козари. То је прворазредни историјски извор до сада непознат јавности, за који се сматрало да је нестао током Другог светског рата. Ми сада први пут живој деци, која су људи у дубокој старости и која још трагају за својим идентитетом, као и њиховим потомцима, можемо да понудимо податак који је њихов стварни идентитет”, казао је Ристић на конференцији за новинаре, а пренели су медији.

Списак је, како је навео Ристић, у Музеј жртава геноцида стигао прошле године. Међутим, није желео да открије како су дошли до њега.

„За њим смо трагали изузетно дуго и успели смо уз огромну подршку државних органа Србије. Био је ван националне територије и донет је на националну територију”, казао је Ристић.

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Другом светском рату, који се обележава сваког 22. априла био је повод да овај музеј представи део архивске грађе, међу којима и овај списак. Ту је и једини „србосјек” у Србији, нож који су усташе убијале Србе, бодеж браће Јавор, цигла која је била део логора у Јасеновцу, писма... Ту су и минђуше девојчице са списка Радмиле Радоњић, која је иако спасена умрла јер није могла да преболи ране од злостављања у логору.

Ристић је казао и да је током 2022. музеј прикупио више архивских докумената него од оснивања 1992, те је постао једна од водећих институција те врсте у Источној Европи.

„Наша музејска грађа је доказ о злочину. У свету постоје само три овакве институције које се баве феноменологијом жртава у Другом светском рату, осим нашег ту су и музеји у САД и у Израелу”, казао је Ристић.

Диана Будисављевић је водила картотеку о деци, како би она једног дана могла бити враћена својим биолошким породицама, али јој је Министарство социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. ту документацију одузело.

(Политика, РТС)