уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бернд Хитеман: Није могуће да Србија заврши преговоре са ЕУ до 2018. године и постане чланица 2020. године
Хроника

Бернд Хитеман: Није могуће да Србија заврши преговоре са ЕУ до 2018. године и постане чланица 2020. године

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 02. фебруар 2014.

БЕОГРАД – Генерални секретар Европског покрета Немачке Бернд Хитеман изјавио је да није могуће да Србија заврши преговоре са ЕУ до 2018. године и постане пуноправна чланица 2020. године, а да је за то потребно највише 10 година.

„Не, ни у ком случају крај преговора за четири године. Заборавите то. Десет година био би максимум за приступање Србије ЕУ. Могу да замислим да је потребно пет до 10 година, али пет година је заиста кратак период, то је апсолутни оптимизам”, рекао је Хитеман у интервјуу агенцији Бета.

Хитеман је навео да је бивша Источна Немачка приступила ЕУ тренутно, за мање од секунде, али је то показало многе слабости, јер било је много незнања што је стално сврбело западни део земље.

„На истоку је било много депресије јер није било процеса приступања, него су приступили. Поједи или остави. Процес је, међутим, важан и зато не мислим да је такво убрзање добро за грађане Србије. Радио сам са Владом Словачке 2002. и 2003. године и мислим да они нису могли све да сваре”, рекао је Хитеман.

Хитеман је навео да у Србији сматрају да ће морати дуго да чекају и виде да је Хрватска ушла, док Србија, у којој постоји и послератна депресија, није профитирала од краја рата као друге земље.

„Највећа претња за Србију је расположење у другим земљама за проширење ЕУ, које мора бити веће. Било је много противљења чак и уласку Хрватске, која има много већи углед у Немачкој”, рекао је Хитеман.

Истакао је да је Немачкој јасно и влада такво расположење да Хрватска не може бити предуго у ЕУ без Србије.

„Био је један рат и мора бити једна будућност. Начињена је једна грешка и мора бити једна будућност да би се грешка исправила. Овај регион не сме бити занемарен. Не мислим да је противљење уласку Србије једнако противљењу уласку Турске, којем можда постоји стваран отпор, али нисам сигуран у то. Мислим да политички нико не жели да Србија не буде у ЕУ ако може да испуни услове. То је ван сваке сумње, бар у Немачкој”, рекао је Хитеман.

Хитеман је навео да ће највећи изазов за Србију бити реформа правосудног система и модернизација администрације, јер и грађани Србије и немачки инвеститори морају имати поверења у систем, а тога нема ако нема темеља.

„Значајно питање у Србији је и слобода медија о којој нема баш добрих коментара. Немачко удружење издавача магазина, чији је члан и Аксел Шпрингер, који у Србији издаје лист Блиц, има велики интерес да рад медија у Србији има бољу подлогу за слободу штампе, али и за њихов бизнис”, рекао је Хитеман.

Он је процес преговора са ЕУ упоредио са стрпљивим узгојем биљака који касније даје резултате за разлику од лова у којем се јури тренутни успех.

„Ако Влада само покушава да лови ради тренутног успеха, онда имамо проблем. То важи и за медије, јер ако се контролом медија само лови пажња јавности, губи се у другој рунди, пошто нема развоја цивилног друштва”, рекао је Хитеман.

Додао је да је проблем да људи из медија и цивилног друштва зараде новац због џунгле интереса и олигархијског система и структуре, који штете узгоју биљака на фарми.

„Нова Влада Србије мора да научи да не контролише превише, него да остави простор за креативност грађанима, невладиним организацијама и пословним људима у свим областима друштва”, рекао је Хитеман.

Хитеман је навео да Србији предстоји велики посао и не треба га се плашити.

„Забава је почела отворањем преговора, али важно је истаћи да следи велики посао. Србија ће бити суочена са много техничких захтева, много правника ће говорити шта је потребно урадити и доћи ће политички и технички саветници који ће помоћи Србији да испуни критеријуме за чланство”, рекао је Хитеман.

Истакао је да ће Европски покрет Немачке помоћи Србији у испуњавању копенхашких критеријума, развоју демократије и цивилног друштва.

„Нама је, међутим, важно да у процесу не учествује само Влада, него и грађани, цивилно друштво и да буду задовољени интереси мањинских група. Веома је добро што ће Србија и Немачка сарађивати у европским интеграцијама. У Немачкој се европским пословима бави бар 9.000 људи, међу којима су посланици, новинари и лобисти, што значи да ће неки од њих бити заинтересовани за Србију, али је тешко идентификовати те људе”, рекао је Хитеман.

Навео је да је обим трговине Немачке са земљама западног Балкана већи него са Индијом, али је у Немачкој много оних који ће рећи да је Индија велико тржиште у порасту, док немачки бизнисмени који послују на Балкану кажу да треба остварити интересе у комшилуку.

„Прикључење Србије ЕУ није само у интересу Србије, него и Немачке у којој, са друге стране, не желе сви проширење ЕУ и зато би требало искористити немачке организације које се залажу за улазак Србије да немачкој јавности, посланицима и Влади кажу да је то добро”, рекао је Хитеман.

Истакао је да је веома корисно да немачка Влада не добија само из Србије поруке о користи проширења него и из Немачке, и додао да Србија и Немачка немају развијену сарадњу универзитета, што је једноставна ствар.

„Могуће је модернизовати Србију. Тачка. Србија има много младих, динамичних и проевропски оријентисаних људи, али они не смеју бити искључени из политичког процеса. Немачка Влада, културне организације и други требало би да помогну у стварању новог духа у Србији, а морају се укључити и правници и технички саветници како би се створио правни оквир и, на пример, усвојили медијски закони и модернизовала администрација”, рекао је Хитеман.

Хитеман је објаснио да је могуће остварити напредак у једноставним стварима.

„Нека се уведе бесплатни бежични интернет на београдском аеродрому. То ништа не кошта, а сваки странац који слети видео би да је Србија отворена за иновације”, рекао је Хитеман.

Хитеман је у Београду у четвртак и петак учествовао на форуму „Српско-немачки цивилни дијалог”, у организацији Европског покрета у Србији.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер