Кристијан Шмит изнео извештај о стању у БиХ пред Саветом безбедности УН: БиХ пролази кроз најтежу политичку кризу од потписивања Дејтонског мировног споразума 1995.

На редовној полугодишњој седници Савета безбедности Уједињених нација (УН), високи представник за Босну и Херцеговину Кристијан Шмит изнео је свој најновији извештај о стању у земљи, упозоривши да БиХ пролази кроз најтежу политичку кризу од потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године.

Ипак, у свом обраћању нагласио је да „опасност од рата не постоји“, чиме је покушао да умири све чешће страхове грађана и међународне заједнице.

Шмит је оценио да је период који извештај покрива обележен „значајним порастом политичких тензија“, посебно током првог квартала 2025. године. „То јесте изузетна криза – најдубља од Дејтона – али још увек нема назнака да се ради о безбедносној кризи“, рекао је високи представник.

Он је указао на значај Резолуције 1031 Савета безбедности УН-а из децембра 1995. године, којом је формализована улога високог представника, те најавио обележавање 30 година Дејтонског споразума крајем маја ове године у самом Дејтону, уз присуство званичника из БиХ, Србије, Хрватске, НАТО-а и међународне заједнице.

Додик и сецесионистички наративи

Посебну пажњу посветио је деловању председника Републике Српске Милорада Додика, који је након пресуде пред домаћим судом интензивирао реторику о сецесији и предузео низ законодавних корака који подривају уставни поредак БиХ. „Брзина усвајања ентитетских закона сугерише да су ти документи били унапред припремљени. Уставни суд БиХ их је већ оборио, а њихова садржина је у директној супротности с Дејтоном“, поручио је Шмит.

Такође је упозорио на тенденцију увођења ентитетских закона који улазе у надлежности државе, што је додатно дестабилизовало политичко окружење и успорило процес европских интеграција.

Говорећи о свеприсутном страху међу грађанима, Шмит је навео да му се људи све чешће обраћају питањем: „Господине Шмите, можете ли спречити нови рат?“ Његов одговор био је одлучан: „Не постоји опасност од рата.“ Ипак, упозорио је да је запаљива реторика појединих актера опасна и да дестабилизује друштво.

Шмит је похвалио запослене у државним институцијама – укључујући и из Републике Српске – који су одбили да спроводе незаконите наредбе, као и опозиционе партије које су се отворено успротивиле антидејтонском деловању.

„Народ у БиХ жели да живи заједно“

У извештају је посебно издвојио конструктивну улогу хрватске заједнице, истакавши њихову посвећеност европским интеграцијама и дијалогу. Као светли пример навео је град Мостар, где су локални лидери успешно решавали проблеме без мешања споља.

Шмит се осврнуо и на питања владавине права и дискриминације, подсетивши на обавезу спровођења пресуда Европског суда за људска права, укључујући случајеве Сејдић-Финци, Комшић и Љубић. Нагласио је да се системска дискриминација мора хитно решавати, а уставне промене прилагодити европским стандардима.

„Народ у БиХ жели да живи заједно. Нема подршке за сецесију или екстремизам. Међународна заједница мора помоћи овом народу и показати да није заборављен“, рекао је.

Иако је економија БиХ тренутно стабилна, Шмит је упозорио на озбиљан демографски пад, посебно међу младима. Указао је на потребу за поузданијим подацима и већим улагањима у заштиту животне средине, имајући у виду учестале природне непогоде.

„Дејтонски споразум остаје темељ БиХ, али мора се даље развијати. Не смемо га доводити у питање“, истакао је.

Високи представник је позвао политичке лидере да се усредсреде на 14 кључних приоритета Европске комисије и ојачају функционалност државе. „Ниједан појединац није изнад закона. ОХР никада није био замишљен као трајна институција – будућност БиХ лежи у њеној способности да се ослања на властите институције и законе“, закључио је Шмит.

Инцидент: Руски амбасадор напустио седницу

Убрзо након што је Шмит почео своје излагање, руски амбасадор при УН-у Василиј Небензја демонстративно је напустио салу, изражавајући протест због присуства високог представника.

„Не признајем легитимност Кристијана Шмита као високог представника јер га Савет безбедности никада није званично подржао. Он може да буде присутан само као приватно лице. Не желим да слушам његове пристрасне ставове“, изјавио је Небензја пре него што је напустио седницу.

(Нова.рс)