Početna strana > Hronika > Bernd Hiteman: Nije moguće da Srbija završi pregovore sa EU do 2018. godine i postane članica 2020. godine
Hronika

Bernd Hiteman: Nije moguće da Srbija završi pregovore sa EU do 2018. godine i postane članica 2020. godine

PDF Štampa El. pošta
nedelja, 02. februar 2014.

BEOGRAD – Generalni sekretar Evropskog pokreta Nemačke Bernd Hiteman izjavio je da nije moguće da Srbija završi pregovore sa EU do 2018. godine i postane punopravna članica 2020. godine, a da je za to potrebno najviše 10 godina.

„Ne, ni u kom slučaju kraj pregovora za četiri godine. Zaboravite to. Deset godina bio bi maksimum za pristupanje Srbije EU. Mogu da zamislim da je potrebno pet do 10 godina, ali pet godina je zaista kratak period, to je apsolutni optimizam”, rekao je Hiteman u intervjuu agenciji Beta.

Hiteman je naveo da je bivša Istočna Nemačka pristupila EU trenutno, za manje od sekunde, ali je to pokazalo mnoge slabosti, jer bilo je mnogo neznanja što je stalno svrbelo zapadni deo zemlje.

„Na istoku je bilo mnogo depresije jer nije bilo procesa pristupanja, nego su pristupili. Pojedi ili ostavi. Proces je, međutim, važan i zato ne mislim da je takvo ubrzanje dobro za građane Srbije. Radio sam sa Vladom Slovačke 2002. i 2003. godine i mislim da oni nisu mogli sve da svare”, rekao je Hiteman.

Hiteman je naveo da u Srbiji smatraju da će morati dugo da čekaju i vide da je Hrvatska ušla, dok Srbija, u kojoj postoji i posleratna depresija, nije profitirala od kraja rata kao druge zemlje.

„Najveća pretnja za Srbiju je raspoloženje u drugim zemljama za proširenje EU, koje mora biti veće. Bilo je mnogo protivljenja čak i ulasku Hrvatske, koja ima mnogo veći ugled u Nemačkoj”, rekao je Hiteman.

Istakao je da je Nemačkoj jasno i vlada takvo raspoloženje da Hrvatska ne može biti predugo u EU bez Srbije.

„Bio je jedan rat i mora biti jedna budućnost. Načinjena je jedna greška i mora biti jedna budućnost da bi se greška ispravila. Ovaj region ne sme biti zanemaren. Ne mislim da je protivljenje ulasku Srbije jednako protivljenju ulasku Turske, kojem možda postoji stvaran otpor, ali nisam siguran u to. Mislim da politički niko ne želi da Srbija ne bude u EU ako može da ispuni uslove. To je van svake sumnje, bar u Nemačkoj”, rekao je Hiteman.

Hiteman je naveo da će najveći izazov za Srbiju biti reforma pravosudnog sistema i modernizacija administracije, jer i građani Srbije i nemački investitori moraju imati poverenja u sistem, a toga nema ako nema temelja.

„Značajno pitanje u Srbiji je i sloboda medija o kojoj nema baš dobrih komentara. Nemačko udruženje izdavača magazina, čiji je član i Aksel Špringer, koji u Srbiji izdaje list Blic, ima veliki interes da rad medija u Srbiji ima bolju podlogu za slobodu štampe, ali i za njihov biznis”, rekao je Hiteman.

On je proces pregovora sa EU uporedio sa strpljivim uzgojem biljaka koji kasnije daje rezultate za razliku od lova u kojem se juri trenutni uspeh.

„Ako Vlada samo pokušava da lovi radi trenutnog uspeha, onda imamo problem. To važi i za medije, jer ako se kontrolom medija samo lovi pažnja javnosti, gubi se u drugoj rundi, pošto nema razvoja civilnog društva”, rekao je Hiteman.

Dodao je da je problem da ljudi iz medija i civilnog društva zarade novac zbog džungle interesa i oligarhijskog sistema i strukture, koji štete uzgoju biljaka na farmi.

„Nova Vlada Srbije mora da nauči da ne kontroliše previše, nego da ostavi prostor za kreativnost građanima, nevladinim organizacijama i poslovnim ljudima u svim oblastima društva”, rekao je Hiteman.

Hiteman je naveo da Srbiji predstoji veliki posao i ne treba ga se plašiti.

„Zabava je počela otvoranjem pregovora, ali važno je istaći da sledi veliki posao. Srbija će biti suočena sa mnogo tehničkih zahteva, mnogo pravnika će govoriti šta je potrebno uraditi i doći će politički i tehnički savetnici koji će pomoći Srbiji da ispuni kriterijume za članstvo”, rekao je Hiteman.

Istakao je da će Evropski pokret Nemačke pomoći Srbiji u ispunjavanju kopenhaških kriterijuma, razvoju demokratije i civilnog društva.

„Nama je, međutim, važno da u procesu ne učestvuje samo Vlada, nego i građani, civilno društvo i da budu zadovoljeni interesi manjinskih grupa. Veoma je dobro što će Srbija i Nemačka sarađivati u evropskim integracijama. U Nemačkoj se evropskim poslovima bavi bar 9.000 ljudi, među kojima su poslanici, novinari i lobisti, što znači da će neki od njih biti zainteresovani za Srbiju, ali je teško identifikovati te ljude”, rekao je Hiteman.

Naveo je da je obim trgovine Nemačke sa zemljama zapadnog Balkana veći nego sa Indijom, ali je u Nemačkoj mnogo onih koji će reći da je Indija veliko tržište u porastu, dok nemački biznismeni koji posluju na Balkanu kažu da treba ostvariti interese u komšiluku.

„Priključenje Srbije EU nije samo u interesu Srbije, nego i Nemačke u kojoj, sa druge strane, ne žele svi proširenje EU i zato bi trebalo iskoristiti nemačke organizacije koje se zalažu za ulazak Srbije da nemačkoj javnosti, poslanicima i Vladi kažu da je to dobro”, rekao je Hiteman.

Istakao je da je veoma korisno da nemačka Vlada ne dobija samo iz Srbije poruke o koristi proširenja nego i iz Nemačke, i dodao da Srbija i Nemačka nemaju razvijenu saradnju univerziteta, što je jednostavna stvar.

„Moguće je modernizovati Srbiju. Tačka. Srbija ima mnogo mladih, dinamičnih i proevropski orijentisanih ljudi, ali oni ne smeju biti isključeni iz političkog procesa. Nemačka Vlada, kulturne organizacije i drugi trebalo bi da pomognu u stvaranju novog duha u Srbiji, a moraju se uključiti i pravnici i tehnički savetnici kako bi se stvorio pravni okvir i, na primer, usvojili medijski zakoni i modernizovala administracija”, rekao je Hiteman.

Hiteman je objasnio da je moguće ostvariti napredak u jednostavnim stvarima.

„Neka se uvede besplatni bežični internet na beogradskom aerodromu. To ništa ne košta, a svaki stranac koji sleti video bi da je Srbija otvorena za inovacije”, rekao je Hiteman.

Hiteman je u Beogradu u četvrtak i petak učestvovao na forumu „Srpsko-nemački civilni dijalog”, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji.

(Beta)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner