Početna strana > Rubrike > Ekonomska politika > Vučić, zima i odgovornost za stanje u EPS-u
Ekonomska politika

Vučić, zima i odgovornost za stanje u EPS-u

PDF Štampa El. pošta
Živan Lazić   
utorak, 30. avgust 2022.

Predsednik Vučić se maksimalno angažovao da se nekako nabave nedostajuće količine struje i gasa. Međutim, izbegava da prihvati odgovornost za katastrofalna kadrovska rešenja koja su srpsku elektroprivredu upropastila i državu odvela u veliki energetski deficit.

Napokon su i najviši državni čelnici, predsednik Vučić i nova-stara premijerka Ana Brnabić, bili sasvim jasni - građane Srbije očekuju jesen i zima kakvi se ne pamte. Biće, naravno, problema i sa neobično skupom hranom, tu su strahote i pošasti sukoba u Ukrajini sa grubim posledicama po ceo Stari kontinent, ali najveće nevolje će građane Srbije zadesiti usled energetskog deficita čije razmere se još ne mogu sasvim sagledati.

Jeste da je leto bilo ekstremno toplo, sa najviše tropskih dana i noći od kako se vodi evidencija, ali misli građana su usmerene prema zimi. Razlog je bezmalo egistencijalni. Srbiji preti ogroman energetski deficit, a posve je nejasno kolike će biti posledice velikog manjka struje, te na svetskom tržištu mnogostruko uvećanih cena gasa, nafte, uglja...

Zašto je EPS propao

Već mesecima se Aleksandar Vučić, duboko zalazeći u resor ministra za energetiku, angažuje da obezbedi gas, ugalj i struju. Daleko najveći uspeh je ruska isporuka građanima Srbije dve miljarde kubika gasa po ceni od 400 evra za 1.000 kubika. Ako se ima u vidu da poslednjih dana cena dostiže i basnoslovnih 3.000 evra, može se videti o koliko velikoj pomoći je reč.

Godišnje je na inotržištu izvozom zarađivala otprilike sedamdesetak miliona više nego što je uvozila, dok je tokom jugoslovenskog perioda plasman struje u druge republike bio i primetno veći. Kako to da sada odjednom dolazi u pitanje snabdevanje i samog domaćeg trržišta?

Srpski predsednik naglašava veličinu problema, ističući goleme finansijske posledice, posebno po siromašnije države i siromašne slojeve stanovništva. Međutim, još umešnije zaobilazi da ukaže na genezu nastanka dramatične situacije. Jer ovdašnja elektroprivreda je decenijama poslovala veoma solidno i bila najveća srpska kompanija, po obimu posla i visini prihoda. Godišnje je na inotržištu izvozom zarađivala otprilike sedamdesetak miliona više nego što je uvozila, dok je tokom jugoslovenskog perioda plasman struje u druge republike bio i primetno veći. Kako to da sada odjednom dolazi u pitanje snabdevanje i samog domaćeg trržišta?

Evropa sama odlučila

Jeste da je energetska kriza u celoj Evropskoj uniji. No, uzrok tamošnjim nedaćama su sukob u Ukrajini i odluka  Unije da praktično u potpunosti raskine decenijama razvijanu energetsku saradnju sa Rusijom, u kojoj se kupovinom gasa dobijao energent za grejanje, industrijski pogon, ali je i čak 27 odsto evropske struje poticalo od ovog goriva. U Evropi je posebno značajna uloga gasnih elektrana u balansiranju energije. Prekidajući saradnju sa Rusijom, evropske države su ciljano ušle u energetsku neizvesnost nadajući se rešenjima od drugih dobavljača. No, za sada se nova strategija pokazala jalovom i manjak struje i gasa je zahvatio ceo kontinent.

Mi jedva da imamo tri manje energane na gas i kod nas je uzrok teškoj situaciji dugogodišnje loše upravljanje Elektroprivredom Srbije, preciznije loše upravljanje ugljokopovima unazad četiri-pet sezona. Kulminiralo je krajem novembra prošle godine grubim tehnološkim incidentom u Obrenovcu, kada je u obe elektrane osam turbina na duže vreme ispalo iz pogona. Uzrok je loš kvalitet uglja koji se koristio kao sirovina za proizvodnju pare. Godinama unazad nije ništa rađeno na pripremi i otvaranju novog ležišta Radljevo, već se prekomerno raubovalo već iscrpeno nalazište, na kome je kalorična vrednost uglja povremeno padala i ispod 4.500 džula. Nespretni pokušaji da se kalorična vrednost dodavanjem mazuta poveća na neophodnih 6.800 džula izrodio se u grub tehnološki incident.

Niko ne čuje prigovore

Preciznije rečeno, bivši direktor, čija je smena jedva usledila tek nakon havarije, bio je direktan izbor i štićenik Aleksandra Vučića. Otuda, i to velika, odgovornost predsednika Srbije, kako za veliki trošak na uvoz struje, tako i za pakao pred kojim se građani Srbije tek nalaze

Neobičnom strategijom korišćenja uglja upravljao je bivši direktor na čije je imenovanje od prvog dana bilo sijaset primedbi ne samo od opozicionih stranaka. Brojne kritike upravo na rad sa ugljkopovima stizale su od stručnih ljudi, i iz same kompanije, ali u vrhu SNS nije bilo spremnosti ni da se razgovara o promeni čelnog čoveka najznačajnijeg srpskog preduzeća. Preciznije rečeno, bivši direktor, čija je smena jedva usledila tek nakon havarije, bio je direktan izbor i štićenik Aleksandra Vučića. Otuda, i to velika, odgovornost predsednika Srbije, kako za veliki trošak na uvoz struje, tako i za pakao pred kojim se građani Srbije tek nalaze.

Havarijom nije oštećena samo proizvodnja iz termoelektrana. Kako je iznenadni manjak struje bio drastičan, odmah je rad hidroelektrane "Đerdap 1" znatno intenziviran time što se neplanski dotok Dunava uvećavao umnanjivanjem nivoa vode u jezerskoj akumulaciji. Tako je u januaru "Đerdap 1" dnevno proizvodio i po 13,5 miliona kilovata struje, ali na račun akumulacije vode u jezeru. Kako je zima bila bez snega, došlo je do ubrzanijeg smanjivanja dotoka Dunava. Toplo i sušno proleće, pa bezvodno leto doveli su do jedne od najvećih suša, tokom avgusta "Đerdap 1" jedva da je dnevno proizvodio 5,5 miliona kilovata. Osim suše, drastičnom padu je doprinelo i višemesećno iscrpljivanje jezerske akmulacije iznuđeno havarijom u Obrenovcu.

Drastično manja proizvodnja

Na poslednjem obraćanju javosti, predsednik je prvi put izneo nekoliko pokazatelja o smanjenim mogućnostima srpske energetike. Pre svega, reč je o proceni da je sadašnji maksimalni dnevni proizvodni kapacitet tek 105 miliona dnevno. Čak i kada nabavimo četiri miliona tona nedostajućeg uglja.

Podsetimo, rekord EPS-a je 137 miliona zimskog dana iz 2013. godine, a u to vreme je prilično lako postizala da desetak dana uzastopno proizvodi po 120 miliona kilovata. Predsednik je, takođe, ocenio da tokom zime dnevna potrošnja struje često premašuje 110, a ne tako retko dostiže i 120 miliona kilovata.

Razlika od domaće proizvodnje do potrošnje treba da se uvozi. Trenutna berzanska cena struje je oko 500 evra po megavatu ili 0,5 evra po kilovatu, dok se za kupovinu unapred već sada za struju isporučenu u decembru plaća i po 680 evra, pri čemu ni to nije garancija da će struje biti, jer je cela Evropa u očajnoj situaciji i može da se desi da i ranije naručeno ne bude isporučeno.

Očigledno, posledice jednog od prvih dana osporavanog kadrovskog rešenja su ogromne i reflektovaće se godinama.

(021.rs)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner