Za praznu crkvu Svetog Marka ne možemo da krivimo samo domaću vlast, dodvoravače prema Vašingtonu i Briselu, a koji nas, pak, uz pomoć Haga i posredstvom bezbroj medija poduže lobotomiraju usađujući nam NATO i Si-En-En istinu o raspadu SFRJ i o kolektivnoj srpskoj krivici.

Već samo određivanje Bosanaca kao nacije svakako neće doprineti smirivanju političke situacije u BiH. Pri tome se srpskom narodu koji ne želi da pripada jedinstvenoj bosanskoj naciji, jer ima svoj autohtoni nacionalni identitet, utiskuje žig genocida.

Albanski lobi se negde od 2005. trudi da održi antisrpsku propagandu pričom o šačici Albanaca koji su spasli nekoliko Jevreja od genocida. Mislim da je to u funkciji dobijanja podrške među Jevrejima za Hitlerove granice Albanije, tj. nezavisno Kosovo.

Baš sve o sve, liči na “teoriju zavjere”. Ali, kao što su za nas zaduženi stranci mjesecima uoči rušilačkih martovskih protesta u Sarajevu, Zenici, Tuzli itd. huškali protiv “nesposobne i korumpirane vlasti” i pozivali narod da je smijeni, sada nam uoči izbora otvoreno sugerišu da bi bilo dobro da se vlast u oktobru promijeni.  

Bliže se izbori i gledajući po lokalnim medijima, predizborna kampanja je počela. Još uvek niko javno ne istupa, već se puls građana taktički opipava. Kao i mnogo puta do sada, sve je već viđeno i predvidljivo.

Možda zvuči čudno, ali narkomanija otkriva neutoljivu i neugasivu metafizičku žeđ čovekovu za smislom i ljubavlju. Jedino Bog može da zadovolji i ispuni ovu potrebu. Bez Boga, kod narkomana se više nego kod drugih vidi osećaj usamljenosti i praznine.

Krik narodnog nezadovoljstva ne treba da bude upućen Beogradu jer odatle ruka spasa ne može da dođe, već prema Njujorku i Briselu koji su pre svega odgovorni kako za bezbednost, tako i za međunacionalne odnose na Kosovu.

Brdo je Tadića stavilo pred neprijatan izbor. Da je učestvovao, u Srbiji bi ga videli kako za malim stolom sedi zajedno sa Tačijem. S druge strane, neučestvovanje bi samo pojačalo međunarodno gledanje na Srbiju kao na tvrdoglavog regionalnog siledžiju.

Dakle, berlinski plan da se na jednom mestu okupe ne samo budući “pobednici”, već i “gubitnici” predstojećih izbora među Srbima, Bošnjacima i Hrvatima - a ne samo “narodnjaci” ili samo “socijalemokrati” - krajnje je praktične prirode, a moglo bi se posumnjati da se oslanja i na iskustva iz propasti “aprilskog paketa” ustavnih promena u BiH.

Dakle, manje emocija kada je reč o Evropi, a više konstruktivnog pristupa, naravno uz puno poštovanje svih naših državnih i političkih obaveza, uključujući, naravno, i one ustavne.