U svetlu ovih trendova otvara se i teoretsko pitanje da li su multietničke „države svih građana“ (prva, svetska Crna Gora, a odskora i druga - „nezavisno Kosovo“) projektovane kao nova napredna etapa u razvoju čovečanstva, ili su smišljene samo kao prevarna međufaza u redefinisanju i kreiranju novih „podobnih“ nacionalnih identiteta.

Kako je uopšte moglo doći do propusta da se pred narodom za koga se pouzdano zna da je kivan na vladajući trijumvirat zbog briselske izdaje, a naročito na glavnog trijumvira, preuzme takav rizik da se predsednik republike izloži, možda neadekvatnoj reakciji, ali svakako opravdanom revoltu građana?

Ali, onaj koji je razbio Blok za zajedničku državu u referendumskoj noći i tako rasturio po prvi put stečeno jedinstvo impozantnih 185002 glasača, i ovog puta je odigrao ključnu ulogu.

Glasovi i zvižduci negodovanja. Ja vas molim, deco što zviždite, da su tako zviždali caru Lazaru kad ih je pozvao u boj, vi danas ne bi imali gde da dođete ovde... Ali ja vama opraštam, vi ne znate što činite.

Potvrda genocida je politički cilj, nametanje isfabrikovane brojke je metod, montirana suđenja su sredstvo. Svakodnevna uporna borba u sudnici mora se voditi koncentrisano, profesionalno i precizno.

Prelaskom na izuzetno dobro plaćeno mesto sudije Ustavnog suda BiH, kod Cace se dešava neverovatan versko-praznični preobražaj. Pre razjašnjenja tog fenomena, treba naglasiti da višegodišnja praksa suda pokazuje da su troje međunarodnih sudija na istim talasno-pravnim dužinama sa dvoje sudija bošnjačke nacionalnosti (koji su pod direktnom kontrolom SDA)

Do sada je bila praksa da svaka partija na vlasti favorizuje svoju režimsku estradnu zvezdu, pisca ili slikara, koji pripadaju kategoriji naturščika. Njih treba smatrati novom srpskom elitom postmoderne, proisteklom iz trećeg staleža.

Naši gospodari će nam uskoro servirati priču kako će se naši prihodi znatno povećali kada pređemo da slavimo Božić po Gregorijanskom kalendaru, jer bi na stotine hiljada naših rođaka dolazilo iz inostranstva na mali odmor.

U krajnjoj liniji, zašto da Srpska na ucjenjivačke prijetnje raspakivanjem Dejtona jednom ne odgovori: „Samo izvolite, nemamo ništa protiv?“. Ne samo da bi onda prestale prijetnje, nego bi Bošnjaci i njihovi zapadni patroni počeli da brane Dejtonski sporazum.