Ko je krivac ili, blaže rečeno, uzročnik? Na koga se sada upire prstom? Na optuženičkoj medijskoj klupi prisutno je mnogo lica. Kukuruz, kao primaran izvor zaraze usled prisustva aflatoksina. Pošteđene sumnje nisu ni krave, iako ni krive ni dužne. 

Srpska pravoslavna crkva ne treba da žmuri pred činjenicom da ima skupu, ekskluzivnu Agenciju, koja se bavi duhovnim kulturnim turizmom, a ne pokloničkim putovanjima. Ili su poklonička putovanja u našoj crkvi dostupna samo bogatima.

Ono što je za Srbiju priznanje Kosova, to je za Srpsku – unitarna BiH. U slučaju BiH,  ponavlja se da „niko u EU ne dovodi u pitanje postojanje RS“, a onda uzgred spomenu kako će „BiH u Briselu morati da govori jednim glasom“.

Kao zemlja smo se suočili sa najtežom ekonomskom krizom koja kod većine ljudi izaziva osećaj nesigurnosti i straha. Ne znamo šta će nam doneti sledeći dan. Očigledno je da je naša otadžbina već porobljena, njome faktički upravljaju kreditori.

Želim da kažem da je u pitanju jedna velika prevara čiji je cilj pre svega političke prirode, a ne da pomogne, ili da se nova država Srbija navodno sada zaštiti. Pa valjda će tu državu bolje da štiti policija, tužilaštvo, razni sudski organi nego što će to da čine mediji!

On opisuje da u većini ćelija nije bilo kreveta ni dušeka i da su logoraši držani u nehigijenskim uslovima i bez vode za umivanje. “Hranjeni smo koricom hleba dnevno, a posebna “poslastica” kuvara Julijana Ventile bila je da logorašima daje vodu sa deterdžentom za suđe.

Na početku političkih diskusija koje se dotiču crkava i verskih zajednica treba pomenuti da se Pravoslavna crkva Hristova skoro već dve hiljade godina u svojoj sveštenoj misiji rukovodi na osnovu Svetoga pisma i Svetoga predanja.

Kao što nije mogla (htela) da spreči FIFA da odobri Kosovu međunarodne utakmice, Srbija isto tako neće moći ni da pomogne i zaštiti srpski narod od te integracije, jer bi se to smatralo ometanjem Kosova, a to po briselskom sporazumu ne sme da radi. 

Postoje putevi i načini da se dijalog ostvari, ali oni su tu samo da pomognu jedni drugima u praktičnim pitanjima, niko se ne meša u unutrašnju tradiciju druge crkve. Nikad niko nije pokušao svoj stav o Hristu i veri da nametne drugome.