Međutim, ispoljavanje histerije i način na koji se ponaša Đukanović u poslednjih nekoliko meseci pokazuje da ni on nije potpuno uveren u svoju pobedu. Posebno nije uveren u pobedu na veoma važnim lokalnim izborima u Podgorici, gradu koji čini 1/3 Crne Gore.

Kada je riječ o dokazima zasnovanim na DNK, koji su za Tribunal u Hagu imali presudnu ulogu za tvrdnje o navodno hiljadama strijeljanih Bošnjaka, u jurisprudenciji i forenzičkoj medicini je poznato da uzimanje DNK uzorka od nekog živog lica i njegovo upoređivanje sa DNK uzorkom lica koje je preminulo, može biti od pomoći samo u identifikaciji preminulog lica

Jer, kad Vrhovnik može da se zeza na račun teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje čiji je predsednik, hajde onda građanima da dopustimo zadovoljstvo da se, glede "srca Srbije", obrate gatarama i vidovnjacima

Doduše, do svojih saznanja B-129 nije došla kao komandant u  Ražnjatovićevim paravojnim odredima niti kao funkcionerka Miloševićevog režima nego sa strateškog položaja sekretarice u kancelariji Arkanove Stranke srpskog jedinstva.

U Ustavu Bosne i Hercegovine nema borbene demokratije, i nikakvog uporišta za inkriminaciju jednostavnog negiranja genocida, kao što nije bilo uporišta za inkriminaciju u Španiji

Uništivši na neodređeno vreme praktično svu opoziciju svojoj politici u Srbiji, on je sebe doveo u položaj u kome manje-više lično može da odlučuje o sudbini srpskog naroda i svetinja na KiM. Ono što ga trenutno sprečava da najzad učini ono što „zapadni partneri“ od njega očekuju nije njegov patriotizam, nego besprekoran nagon za samoodržanjem na vlasti.

Prvi susret Ive Josipovića sa Borisom Tadićem desio se u Opatiji i to na jedanaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije. Bivši srpski predsednik procenio je tada da mu je važnije da ćaska sa svojim hrvatskim kolegom nego da položi venac na neko od brojnih stratišta koja je Alijansa ostavila za sobom, od Surdulice do Subotice.

„Mislim da se podrazumeva da će NATO i EU dovršiti svoj zadatak na području Balkana. Sačekaće sređivanje prilika u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Srbiji, nakon čega ne sumnjam da će ceo balkanski region postati integralni deo evropskog kontinenta.

 Srbija nikada i ni po koju cenu ne sme da prihvati verifikaciju, tj. kvazilegalizaciju ishoda udruženog zločinačkog poduhvata NATO sila predvoženih SAD iz juna 1999.

Ovo sve govori o dubokoj ideološkoj i vrednosnoj konfuziji, gubitku duhovnog i moralnog kompasa naše intelektualne i političke elite, njenoj selektivnosti, arbitrarnosti, težnji da se sačuvaju sopstvene privilegije i pozicije u društvu i na prvom mestu – konformizmu. A nažalost i o nama samima kao narodu.