Rasprava je pokazala da u Srbiji ima mnogo nevladinih organizacija koje se bave promocijom interesa severnoatlantske alijanse. S druge strane, zagovornici neutralnosti Srbije bili su inertni kad je reč o javnom obrazlaganju sopstvenih stavova.

Pristojan i adekvatan odgovor na ovu presudu bio bi i da se listom svi Srbi Kosova i Metohije potpišu i kažu da se slažu sa izjavom Ivana Todosijevića i da se svim svojim brojem stavljaju na raspolaganje sepratističkom pravosuđu da ih osudi

Sve u svemu, za Zapad, kada srpske manjine u dijaspori traže svoja prava, onda je to barbarstvo. A kada manjine u Srbiji žele da se emancipiraju (na primjer, mađarske, muslimanske, albanske, a sutra možda rumunjske i bugarske), onda je to njihovo „demokratsko“  i „ljudsko“ pravo.

Žalosno je da se odgovor srpskih rodoljuba na jedan veliki korak u fundamentalnoj borbi za naše nacionalno određenje, ne razlikuje preterano od zajedljivo drugosribjanskih, ili rigidno neinteligentnih komentara savremenih titoista.

Nijedan ustavni sud na svijetu nema pravo da stvara svoje norme kada sudi, već samo da tumači ono što piše u ustavu, pa ako u Ustavu BiH nema zabrane entitetu da se povuče iz sporazuma o prenosu nadležnosti, a nema takve zabrane, onda ne može ustavni sud stvoriti svoju normu da je to ipak zabranjeno i onda suditi po toj svojoj normi

"Spominje se kako Kosovo treba podeliti, ili kompromisom rešiti. Ono što se da i pokloni, to je za sva vremena izgubljeno. Okupacija ne traje večno, nađe se drugo rešenje. To je stav naše crkve od kojeg se neće odustati"

Podela na one koji se protive zapadnim pritiscima i premijeru koji je njihov eksponent, i one kojima to ne smeta ili to ne primećuju, duboko je fundamentalnija od svake podele na četnike i partizane.

Ali ono što karakteriše njegovu politiku prema južnoj srpskoj pokrajini jeste da je ona podmukla, prljava, prevarantska, mafijaška, neiskrena, licemerna. Zbog toga za ovog srpskog vladara umesto Aco Srbine kako ga nazivaju njegove pristalice bio bi prikladniji naziv Aco Oskare

S pravom je istaknuto da svaka državna vlast, prilikom regulisanja pravnog položaja Crkve i verskih zajednica, mora da ima u vidu istorijsku ulogu i civilizacijski značaj crkava i verskih zajednica, a posebno da je i savremeni čovek, pre svega, slobodan i da je on i homo religiosus.

Kao što se i moglo očekivati, odluka Sudskog veća naišla je na dva različita reagovanja kako u Srbiji, tako i u regionu. Dok su jedni smatrali da je ona dugoočekivano i odlagano ispravljanje nepravde neopravdano osuđenom komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini, drugi su je shvatili kaoprekrajanje istorije.