уторак, 18. јун 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > "Завршетак посла у БиХ" после "споразума Србије и Косова" - или ко се то нама овде прави блесав?
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

"Завршетак посла у БиХ" после "споразума Србије и Косова" - или ко се то нама овде прави блесав?

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Дурмановић   
субота, 25. мај 2019.

Недавна седница Савета безбедности УН на којој је високи представник у БиХ Валентин Инцко поднео свој редовни полугодишњи извештај о ситуацији у БиХ, била је добра прилика да се виде огољени ставови великих сила када је реч о будућности БиХ. Представници САД и Велике Британије одавно се нису, као на тој седници, тако отворено заложили за коришћење тзв. бонских овлашћења, док је представник Немачке "прогнозирао" - ако Инцко не буде користио поменута овлашћења - останак ОХР-а у БиХ још десет година !?

"Високи представник остаје врховни тумач цивилног аспекта Дејтонског мировног споразума, а то укључује нашу подршку коришћењу бонских овлашћења, уколико то ситуација захтева", поручио је британски представник на седници Савета безбедности УН Стивен Хики, док је амерички представник Џонатан Коен "потврдио да опција коришћења бонских овлашћења остаје легитимно право високог представника". "БиХ има неколико прилика пред собом да оствари своје циљеве и оснажи своје везе са евроатлантском заједницом, као што је активирање МАП-а за чланство у НАТО-у", додао је Коен. Немачки представник Кристоф  Хојзген рекао је Инцку да "има још десет година да заврши оно што му је посао", такође помињући коришћење бонских овлашћења. 

  С друге стране, представник Кине је поручио да "међународна заједница мора слушати отвореног ума ставове свих страна у БиХ, те заузети балансиран приступ", док је представник Русије Дмитриј Полански истакао да су "ОХР и његова бонска овлашћења препрека за демократски развој земље". А посебну пажњу посветио је односу БиХ и НАТО-а. "Бањалука је против чланства у НАТО-у, јер не могу прихватити да граница између БиХ и Србије буде линија одвајања. Нико не може игнорисати ту чињеницу и сваки покушај приближавања Сарајева НАТО-у, супротно Дејтонском мировном споразуму, може нарушити рад на реформским процесима, те може водити до деструктивних последица. Контрапродуктивно је вршити притисак на Републику Српску и њене лидере. То је нешто што је рађено", рекао је Полански.

Коришћење бонских овлашћења - смене изабраних званичника и наметање закона - до пре десетак година представљало је готово уобичајену праксу високих представника у БиХ, а најдаље у томе је отишао Педи Ешдаун. Међутим, Инцко је избегавао да употреби та овлашћења, јер се томе противи Русија, као чланица Управног одбора Савета за примену мира(УО ПИЦ) у БиХ, редовно издвајајући своје мишљење у коминикеима са састанака УО ПИЦ-а у којима су званичници РС претежно били дежурни кривци за "застој" у БиХ. Но, у последње време, како се појачавају притисци западних сила на Републику Српску у правцу приближавања БиХ НАТО алијанси, тако сада дипломате САД, Велике Британије и Немачке отворено траже од Инцка да користи бонска овлашћења. 

Посебно је занимљиво то што Кристоф Хојзген, дугогодишњи саветник немачке канцеларке Ангеле Меркел, практично, "оставља" БиХ на управу ОХР-у читаву следећу деценију, док из Берлина у последњих годину-две дана званично истичу како наводно желе што бржи напредак БиХ ка ЕУ. Изнесеним ставом Хојзген је, заправо, демистификовао ту "жељу" Берлина као пуку благоглагољивост, иза које се крију неке другачије жеље, попут бржег кретања БиХ ка чланству у НАТО алијанси, чему се опире Република Српска. То, у крањој линији, значи да би бонским овлашћењима требало дисциплиновати српске политичаре у РС да би престали са тим опирањем, а чланство у ЕУ - као један од ретких стратешких праваца којим су заједно прихватили да се крећу и српски и бошњачки и хрватски политичари у БиХ - остало би и даље тек као шаргарепа на дугом штапу.

Инцку је, опет, постало јасно да би, због противљења Русије, употреба бонских овлашћења  била сасвим контрапродуктивна, а како је и сам рекао након састанка са америчким званичницима у Вашингтону, БиХ као "недовршени посао" долази на ред тек после споразума Београда и Приштине. 

„Американци на својој агенди имају 400 конфликата по целом свету, од Венецуеле до Северне Кореје. Што се тиче Балкана, осетио сам да постоји редослед да се до краја направи посао. Да се заврши посао у Македонији. Онда да се заврши посао између Србије и Косова. Онда би на ред дошла БиХ", рекао је Инцко, додајући да има жељу да " своју мисију заврши успешно", поредећи то са двадесетогодишњом "мисијом" америчког изласланика Метјуа Нимица у спору Атине и Скопља.

Из те перспективе  мало је јасније и зашто је Инцко у свом извештају похвалио дипломатско опхођење председника Србије Александра Вучића према територијалном интегритету и суверенитету БиХ. Другим речима, пожуривање Вучића да потпише "Свеобухватни споразум о нормализацији односа Београда и Приштине", директно води ка журби западних сила да "заврше посао" у БиХ. Разлика је у томе што би "завршетак посла између Србије и Косова" водио или ка смекшавању територијалног интегритета и суверенитета Србије у односу на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН или ка територијалном "разграничењу" по Вучићевој идеји,  док би "завршетак посла у БиХ" био вођен захтевима Запада за ојачавање територијалног интегритета и суверентитета БиХ путем ка чланству у НАТО алијанси, мимо воље грађана РС.

Врхунац ироније био би да, ако Српска као део БиХ на силу буде "угурана" у НАТО алијансу, власти у Београду одмах предају захтев за учлањење Србије у НАТО под изговором да не желе НАТО границу на Дрини, што је, иначе, аргумент који данас најчешће потежу представници РС у свом противљењу чланству БиХ у НАТО

То ће, свакако, бити лакше извести  када се, после "завршеног посла" са чланством Северне Македоније у НАТО-у, потпише "Свеобухватни споразум о нормализацији односа Београда и Приштине" или постигне договор о "разграничењу", односно подели Косова и Метохије по Вучићевој идеји.  Као последица таквог "разграничења"  појавили би се ојачани захтеви за  "ограничење" РС када је реч и о противљењу Српске чланству БиХ у НАТО алијанси и о противљењу било каквој врсти централизације БиХ у оквиру "изградње функционалне БиХ".

Врхунац ироније био би да, ако Српска као део БиХ на силу буде "угурана" у НАТО алијансу, власти у Београду одмах предају захтев за учлањење Србије у НАТО под изговором да не желе НАТО границу на Дрини, што је, иначе, аргумент који данас најчешће потежу представници РС у свом противљењу чланству БиХ у НАТО-у. Остварење таквог сценарија можда ће бити могуће у наредних  10-20 година: довољно да Срби с обе стране Дрине буду принуђени да "забораве" редослед потеза својих изабраних представника у том периоду, који их буду довели до те врсте преумљавања.  Тај процес могао би да узме маха баш сад када је Вучић, по сопственим речима, "решио" да се "прави блесав", јер није извесно да ће стати само на тим својим речима.

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер