Pred samit “EU – Zapadni Balkan” u Sarajevu

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, u političkom fokusu su pre svega odnosi u samoj BiH, koji nisu dobri, zatim odnosi sa susedima, pitanja koja se odnose na ustavnu reformu, vizni režim, popis stanovništva u 2011.godini, primenu manjinskih prava u izborima na način koji eliminiše njihovu diskriminaciju, podelu državne imovine među entitetima, odnose prema Brčko distriktu i druga.

Kako vidimo, sadašnju političku situaciju u Bosni i Hercegovini opterećuju mnoga nerešena pitanja. Ona nisu lokalnog opsega i značaja, već imaju jasan politički odraz na stanje i odnose u okruženju. To se konkretno reflektuje na odnose sa Srbijom i Hrvatskom, a jednim delom i sa Slovenijom. Moglo bi se reći da Bosna i Hercegovina u odnosu na druge zemlje u regionu ima zadovoljavajuće i relativno stabilne odnose jedino sa Crnom Gorom. Zato nije slučajno da se Samit „EU – Zapadni Balkan“ održava upravo u Sarajevu. Domaćini će, van svake sumnje, biti u središtu pažnje učesnika predstojećeg samita, tako da će veći deo razgovora njima biti i posvećen.

Od svega što se našlo na spisku nerešenih problema u BiH, koji joj otežavaju put ka Evropi i slabe izglede za skoro oslobađanje od međunarodnog tutorstva, može se reći da su do sada nađena zadovoljavajuća rešenja jedino u pogledu ispunjavanja uslova za ukidanje šengenskih viza. BiH je,naime, ispunila svih 174 uslova koje joj je postavila EU,tako da ima nagoveštaja da će se odluka o ukidanju viznog režima za građane BiH prema evropskim zemljama saopštiti na predstojećem skupu u Sarajevu. A praktična primena te odluke mogla bi da usledi tokom jeseni, najverovatnije krajem ove godine.

Istambulska deklaracija nepostojeća za Srpsku

Kakvi su trenutno međuentitetski, stranački i uopšte politički odnosi u Bosni i Hercegovini na svoj način može da ilustruje nedavni sastanak u Istambulu predsednika Turske Abdulaha Gula sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i predsedavajućim u Predsedništvu BiH Harisom Silajdžićem. Taj sastanak i Deklaracija koja je na njemu usvojena, bar što se tiče Republike Srpske, smatraju se nelegalnim i neprihvatljivim, jer je to bila privatna poseta Harisa Silajdžića, koji ni za svoje učešće na tom sastanku, ni za ono što je sadržaj Istambulske deklaracije, nema saglasnost Predsedništva BiH u čije je ime tamo putovao i neovlašćeno (suprotno odredbama Ustava BiH) pregovarao. Šta više, prema izjavi srpskog člana Predsedništva BiH Nebojše Radmanovića, ovo telo nije u zvaničnoj formi bilo čak ni obavešteno o zakazanom sastanku u Istambulu, pa tako nije ni zakazana sednica tročlanog Predsedništva na kojoj bi se utvrdila zajednička platforma za razgovore.

Silajdžić je tako ,na njemu svojstven način, po principu svršenog čina, sve uradio na svoju ruku, ignorišući zakonsku proceduru o obaveznom usaglašavanju stavova i utvrđivanju platforme za razgovore sa visokim zvaničnicima stranih država. Inače, prema izjavi turskog ministra Ahmeta Davutoglua, sastanak u Instambulu predstavljao je važan korak za Balkan, jer je bio usmeren ka stabilnosti i jačanju mira na ovim prostorima. Istambulski razgovori i usvojena deklaracija bili su u funkciji priprema sarajevskog samita „EU – Zapadni Balkan“, kojeg organizuje španska vlada kao predsedavajuća EU.

O detaljima razgovora i sadržaju deklaracije izlišno je govoriti, jer je taj dokument u Srpskoj označen kao ništavan i nepostojeći.

Nesporazymi  oko  državne imovine 

Jedan od pet zahteva koje je međunarodna zajednica postavila vlastima BiH kao uslov za ukidanje OHR i njegovo pretvaranje u specijalno predstavništvo EU u BiH je podela državne imovine među entitetima. To je aktuelno već dve godine,čak i više,ali do podele nikako da dođe. Šta više, stavovi nadležnih u entitetima su toliko udaljeni da je malo verovatno da će se uskoro doći do prihvatljive formule konačnu podelu.

O kojoj imovini je reč? U pitanju su nekadašnje zajedničke institucije, obimna vojna imovina (kasarne, vojni poligoni,aerodromi , fabrike sa namenskom proizvodnjom za vojsku, domovi vojske i dr.), zatim zgrade diplomatskih predstavništava u svetu koje su sukcesijom pripale BiH, brojni hoteli i letovališta u Dalmaciji i na drugim stranama, koji su u vlasništvu preduzeća i raznih institucija BiH.

Do nepremostivih teškoća u podeli te imovine došlo je zbog različitih pristupa i samog poimanja državne imovine. Političari iz Sarajeva,okupljeni oko Harisa Silajdžića,ali i većina drugih iz Federacije BiH, smatraju da tu nema šta da se deli,jer „ono što je državno“ treba i da ostane u vlasništvu države BiH. U Republici

Srpskoj insistira se na odredbama Dejtonskog sporazuma,kojim je BiH teritorijalno razgraničena na dva entiteta. I stoga je logično da sve što se nalazi na teritoriji jednog ili drugog entiteta pripada toj državnoj jedinici. A samo ono što je neophodno za vojsku i zajedničke institucije BiH ostalo bi i dalje kao državna imovina.

Do zbrke i neporazuma oko podele došlo je kada je OHR-ov tim krajem prošle godine načinio spisak državne imovine u BiH, ali tako da je  spiskom obuhvaćeno 85 odsto imovine na teritoriji RS, a svega 14 odsto popisane imovine na teritoriji FBiH ! Preostali deo pripada Brčko distriktu. OHR je taj spisak dostavio nadležnima u  BiH i zatražio da pošpisanu imovinu  podele.

Koliko je to loše i neprincipijelno urađeno pokazuje i činjenica da su se pod imovinom potrebnom za funkcionisanje institucija BiH našli nacionalni parkovi i društvena imovina sa teritorije RS. OHR je kao državnu imovinu BiH popisao i nacionalne parkove Sutjeska i Kozara, društvene domove, razne institucije. Na spisku za podelu su se našle čak livade, brda i šume na području Istočnog Sarajeva na kojima su posle rata izgrađena naselja Donje Mladice, Pavlovac, Kula, delovi Vojkovića i brojni privredni objekti. Tako se nešto nije dogodilo sa imovinom u FBiH.

Razumljivo da je takav aršin za Republiku Srpsku neprihvatljiv. Podela je,naravno, moguća,ali samo uz principijelan i pošten odnos onih koji odlučuju o tome.

Sud u Strazburu: BiH diskriminiše manjine

Među pitanjima koja otežavaju političke prilike u BiH su neadekvatna ustavna i zakonska rešenja u kompleksu manjinskih prava. Naime, presudom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji je odlučivao u „predmetu Sejdić i Finci“, utvrđeno je da postojećim ustavnim rešenjima BiH diskriminiše pripadnike nacionalnih manjina, jer im u izbornom postupku uskraćuje mogućnost da budu birani na određene funkcije. Stav tog suda je da treba stvoriti uslove da se svaki građanin može kandidovati za najviše funkcije u Predsedništvu BiH i Domu naroda Parlamenta BiH.

Nikakvih drugih zahteva u toj presudi nema. Međutim, sprovođenje presude podrazumeva  delimične izmjene Ustava i Izbornog zakona BiH. Znači, trebalo bi da se preformulišu i dopune opšta pravna akta, odnosno Ustav i izborni zakon, u čemu bošnjački političari vide pogodnu šansu za razgradnju Dejtona i stvaranje centralizovane BiH, u kojoj bi važio princip  „jedan čovek jedan glas“. Oni,dakle,traže radikalnu ustavnu reformu, koja podrazumeva potpuno novi ustav, što je za Srpsku neprihvatljivo.

Tako i ovo političko pitanje u BiH ostaje i dalje aktuelno. A da je bilo dobre volje u Federaciji BiH sve je moglo biti na zadovoljavajući način rešeno već odavno.

Ovo su samo neka od pitanja koja će biti razmatrana na Samitu „EU – Zapadni Balkan“ 2.juna u Sarajevu.

Očigledno da niko,pa ni međunarodna zajednica,. nema magičnu formulu kojom bi se na brz i jednostavan način otklonile nagomilane teškoće u Bosni i Hercegovini.