субота, 23. јун 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Пописна криза у БиХ и закаснела слога српских представника
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Пописна криза у БиХ и закаснела слога српских представника

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Дурмановић   
среда, 01. јун 2016.

Једнострана одлука директора Агенције за статистику БиХ Велимира Јукића о јединственом програму обраде података добијених пописом становништва из 2013. године у БиХ, према којој ће готово 200. 000 држављана БиХ добити статус сталних становника БиХ, накратко је ујединила завађене српске политичаре у РС и примирила свађалачке страсти међу њима[1].

Јукићеву одлуку, донесену уз противљење Завода за статистику Републике Српске (РС) и Јукићевог заменика из реда српског народа, подржао је Завод за статистику Федерације БиХ (ФБиХ)[2], а затим и сви бошњачки и хрватски политичари[3]. За српске политичаре и статистичаре одлука је неприхватљива, јер је доносена прегласавањем и уз кршење закона о попису. Истини за вољу, они су упозоравали на кршење закона још током пописивања становништва, очекивајући да ће "грешке" бити исправљене током обраде података.

Директор Завода за статистику РС (којег су именовале власти РС, тј. Додикова коалиција) и заменик директора Агенције за статистику БиХ из реда Срба (којег су именовали српски представници у заједничким институцијама БиХ, тј. Савез за промјене) на заједничким састанцима са колегама из ФБиХ месецима су тражили да се пописне "грешке" исправе, али за те захтеве није било слуха.

На крају је Јукић преломио, уз подршку матичне странке (ХДЗ БиХ) и бошњачких политичара и статистичара, а индикативно је да се тај "прелом" догодио баш када је у Сарајево стигао заменик помоћника америчког државног секретар Брајан Хојт: чак је и Радио Слободна Европа отворено "спекулисала" да је Јукићева одлука "резултат доласка" поменутог функционера Стејт дипартмента[4]. Како је овај допринео да та одлука буде донесена прегласавањем српских представника, тако се томе нису противили ни у ЕУ. Боље рећи, испрва их није ни најмање интересовало, што се јасно видело из иступа председавајућег Одбора Европског парламента за спољне послове Елмара Брока у Сарајеву, када је рекао да је "добра вест да је постигнут споразум за објављивање резултата пописа становништва у БиХ, што је корисно за будући развој БиХ"[5]!?

Та Брокова "необавештеност" није превише узбудила српске политичаре у РС, а из ЕУ је на крају у Сарајево стигао Питер Еверерс, директор Евростата, под чијим патронатом се одвијао велики део пописног процеса. Ни њему није сметало што су српски представници прегласани, а за Јукићеву једнострану одлуку рекао је да се "креће у оквиру препорука Евростата".

Међутим, Еверерсово објашњење о томе ко се све, по правилима Евростата, може сматрати сталним становником - нема много везе са Јукићевом одлуком.  "Статус резидентног становника у земљама ЕУ се регулише према томе где сте живели последњих 12 месеци и где намеравате да живите у наредних 12 месеци", рекао је Еверерс[6].

Водећи се управо и овим правилом, представници РС и пре су оспоравали и сада оспоравају бројку од 196.000 држављана БиХ који, по Јукићевој одлуци, треба да буду уписани у сталне становнике БиХ, док је, по рачуници представника РС, реч о држављанима БиХ који живе,раде и(ли) студирају у иностранству. У том броју, по истој рачуници, убедљиво је највише Бошњака и у томе је, заправо, кључ оспоравања Јукићеве одлуке у рукама представника РС, односно кључ одобравања те одлуке у рукама бошњачких политичара.

Бошњачки статистичари одмах су израчунали да се, увођењем поменутих 196.000 држављана БиХ у стално становништво, број Бошњака  у земљи "пење" на 50, 1 одсто[7]. И вођа Исламске заједнице у БиХ реси Хусеин Кавазовић, пред својим верницима у иностранству, похвалио се истим "сазнањем", па најавио и нови статистички "подухват". "Успели смо браћо. Данас нас је више од 50 посто у БиХ. За 10 година ће нас бити 60 посто", изјавио је реис Кавазовић[8].

У намери да одбране своје стајалиште, српски политичари у РС одлучили су се на инстутуционално деловање: иако не признају Јукићеву одлуку, Влада РС је овластила Завод за статистику РС да "у складу са законом" настави да учествује у обради података[9], а затражили су и да Савет министара БиХ сачини информацију о Јукићевој одлуци, па да онда ту информацију разматра Парламентарна скупштина БиХ[10]. Како рок за објављивање података пописа истиче 1. јула, тек после тога ће се, заправо, видети какав ће одговор понудити српски политичари. За сада су сви сложни у ставу да неће прихватити податке на основу Јукићеве одлуке, те да Завод за статистику РС треба да објави податке само за Српску.

У међувремену, српски члан Председништва БиХ Младен Иванић пожалио се да су он и Савез за промене преварени од стране Изетбеговићеве СДА и Човићевог ХДЗ-а БиХ[11], најављујући да ће сада окренути други лист[12], а председник РС Милорад Додик му је поручио да "Иванић није смео дозволити да га преваре, али је важно да сада реагује"[13]. За то време, вођа ХДЗ-а БиХ и хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић - коалициони партнер Савеза за промене и Додиков политички савезник -  представља се као политичар који трага за компромисом, мада и сам признаје да је прекршио договор о пролонгирању објаве резултата пописа за јесен[14]!? Бошњачки члан Председништва БиХ и вођа СДА Бакир Изетбеговић не помиње било какав договор, ваљда сматрајући нормалном политичком праксом да Срби буду прегласани од стране Бошњака и Хрвата.

Овом (не)приликом премијер Србије Александар Вучић није позвао све своје "пријатеље Бакира, Драгана, Младена, Милета" и остале, већ се састао "само" са Иванићем и Додиком, који су истог дана у различито време посетили Вучића у Београду. Домаћин  им је обећао да "не може и неће никада оставити на цедилу српски народ у БиХ", а гости су отишли пуни поверења[15], спознавши да се једно "цедило" налази негде код Вучића и, ваљда, задовољни што том справом пред њима није махао. Што не значи да неће: ако се Вучићево "цедило" помиње у првом чину, до краја те политичке представе можда буде и употребљено, макар за препадање.

Неки конкретан потез у правцу поправљању све слабије демографске слике Републике Српске нико није помињао, можда зато што се у водећим српским политичким партијама ни до сада нису прославили у том послу. Напротив.


 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Шта мислите ко ће освојити Светско првенство у фудбалу 2018. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер