недеља, 20. јануар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Акциони план за чланство у НАТО алијанси - (не)премостива провалија пред БиХ и Додиком
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Акциони план за чланство у НАТО алијанси - (не)премостива провалија пред БиХ и Додиком

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Дурмановић   
понедељак, 10. децембар 2018.

 На последњем састанку министара спољних послова земаља чланица НАТО алијансе, БиХ је добила "зелено светло" за активирање Акционог плана за чланство у НАТО-у(МАП), којим се предвиђа "саветовање, помоћ и практична подршка прилагођена индивидуалним потребама земаља које желе да се прикључе НАТО-у", како је рекао генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг после поменутог министарског састанка. "Спремни смо да прихватимо подношење првог годишњег националног програма БиХ. То укључује практичне мере које подразумевају економске и политичке реформе које ће довести до чланства. Сада је на БиХ да направи наредни корак и одлучи да ли ће искористити ову прилику", рекао је Столтенберг.

Ова понуда одмах је наишла на одушевљење у Сарајеву, а чланови Председништва БиХ из реда бошњачког и хрватског народа, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, пожурили су да "објасне" да је "спровођење годишњих националних програма у оквиру МАП-а у складу са свим раније донесеним законима и одлукама БиХ". "Парламент БиХ 2005. године усвојио је Закон о одбрани, у чијем члану 84. се јасно и прецизно наводи: 'Парламентарна скупштина, Савет министара, Председништво, те сви субјекти одбране, у оквиру својих уставних и законских надлежности, спровешће потребне активности за пријем БиХ у чланство НАТО-а'. Такође, у јуну 2009. године тадашњи председавајући Председништва БиХ Небојша Радмановић у име Председништва поднео је генералном секретару НАТО-а захтев за пријем БиХ у МАП", саопштио је Џаферовић.

Комшић је подсетио да је у основама Стратегије спољне политике БиХ, коју је претходни сазив Председништва БиХ усвојио у марту ове године, "истакнуто да наставак спровођења активности у односу на НАТО остаје приоритет институција БиХ".

Документи које помињу Комшић и Џаферовић заиста су донесени, а Закон о одбрани БиХ са поменутим чланом 84. усвојен је у пакету са укидањем ентитетских војски и стварањем Оружаних снага БиХ, састављених из три националне компоненте(српске, хрватске и бошњачке). Посланици свих водећих странака из Републике Српске(РС), СНСД-а, СДС-а и ПДП-а, тада су у Парламентарној скупштини БиХ гласали за тај закон, претходно доносећи одлуку о укидању Војске РС. И то не под тако снажним политичким притиском какав је, рецимо, био годину-две дана раније када су доносили низ других одлука о преносу надлежности са РС на ниво БиХ, на основу којих су (не)вољно прихватили и укидање Обавештајно- безбедносне службе РС и формирање Обавештајно-безбедносне агенције БиХ, те низа правосудних институција и разних агенција на нивоу БиХ. Под далеко мањим притиском били су и годину дана касније, у априлу 2006. године, када су опет СНСД, СДС и ПДП прихватили тзв. "априлски пакет" уставних промена који је предвиђао још више "савезних" инстутуција на нивоу БиХ, а које нису прошле у Парламенту БиХ само захваљујући томе што странка Хариса Силајџића и мањи део СДА нису били задовољни што понуђена решења не доносе још више централизације БиХ.

СНСД, СДС и ПДП били су спремни и 2012. године на активирање МАП-а, уз услов да политичке партије Бошњака и Хрвата пристану да поделу војне и цивилне имовине између ентитетских нивоа и нивоа БиХ. Потписан је и тзв. "Бањалучки споразум" о томе, али како бошњачки и хрватски политичари нису никако попуштали да било шта од имовине остане укњижено на РС - споразум је остао само мртво слово на папиру.

Све ово нам говори да водећи бошњачки и хрватски политичари у Федерацији БиХ нису били спремни свих тих године да понуде било какав уступак Српској за "напредак на евро-атлантском путу БиХ" који су тражили из Брисела и Вашингтона, док политичари у Српској, истовремено, нису били ни изблиза тако шкрти у својим уступцима. Тако је и "пут БиХ ка НАТО-у" претворен у неку врсту ћорсокака, што је потврдила Народна скупштина РС у октобру прошле године доносећи Резолуцију о војној неутралности, којом се предвиђа одржавање референдума у РС о евентуалном прикључењу било ком војном савезу, те везивање одлуке РС за одлуку Србије о том питању.

"Ја ћу се придржавати резолуције Народне скупштине РС о војној неутралности и све што је изван тога и што представља било какво укључивање у било какав војни савез, било НАТО или неки други, са моје стране неће бити подржано", рекао је водећи српски политичар Милорад Додик, новоизабрани српски члан Председништва БиХ, након што је НАТО упутио позив БиХ да активира МАП. "РС је пре десетак година, у контексту тадашњих међународних околности и стратешких позиција, сматрала да је било разлога за разговор о прикључењу, али је данас геополитичка ситуација потпуно промењена" - тако је Додик објаснио заокрет од тадашње ка данашњој позицији РС.

С друге стране, Џаферовић је устврдио да "за реализацију годишњег националног програма БиХ који тражи НАТО, Председништво БиХ не треба да доноси никакву одлуку, јер тај програм већ садржи све мере, активности и реформе које треба испунити, које су у надлежности разних органа и институција на разним нивоима власти". Други високи функционер СДА Денис Звиздић - свеже изабрани заменик председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и председавајући одлазећег Савета министара БиХ - тврди да ће управо Савет министара "завршити тај посао веома брзо". "Ми имамо једну комисију за НАТО интеграције која је састављена од представника овлашћених надлежних институција које ће за Савет министара припремити предлог материјала састављен од свих сегмената које НАТО тражи. То више није питање само одбране и безбедности, ту постоје и економска, политичка питања, владавина права, итд. Ми ћемо тај материјал размотрити. Надам се да ће у Савету министара БиХ бити постигнут консензус о том материјалу који је, у ствари, само анализа стања и даљи процес реформи у БиХ" - тако је то објаснио Звиздић.

Но, Додикова стара-нова саветница за спољну политику Ана Тришић-Бабић - која је до пре неколико година била на функцији председника Координационог тима БиХ за односе са НАТО алијансом - одговара Звиздићу да у Додиковом кабинету "не знају где је тај драфт". "Нико није видео тај драфт. Надам се и претпостављам да ће Председништво БиХ затражити од садашњег сазива Савета министара БиХ да достави тај драфт да би уопште било ко могао нешто да коментарише(....)Ако буде и кад буде постојала одлука унутар БиХ да се прво усагласимо или не усагласимо око тог радног нацрта Националног плана - за то морају бити апсолутно сви у БиХ", рекла је Додикова саветница.

За разлику од ње, Додик је био директан. "Шта значи војни савез који тражи политичке реформе? Политичке реформе мене асоцирају на уставне реформе. Хоће неко да ми донесе Устав и да стави мени на сто и каже – ово мора?! Наравно да неће тако ићи", поручио је Додик. Оно што следи, како је најавио, јесте успостављање заједничког политичког одговора РС у институцијама БиХ на нови НАТО изазов, што не би требало да буде превише напорно ни за Додика, а ни за остале српске политичаре. С обзиром да политички блок око Додиковог СНСД-а окупља двотрећинску посланичку већину из РС у Представничком дому Парламента БиХ, те да су 4 од укупно 5 српских делегата у Дому народа Парламента БиХ из СНСД-а, те да ће и нови председавајући Савета министара БиХ бити из Додикове странке - Додик ће моћи на време да буде обавештен ко спрема какав "драфт" за "пут БиХ ка НАТО-у", па ће на време моћи и да заустави све што не буде у складу са политиком "не у НАТО" коју снажно прокламује у последњих годину-две дана. Уосталом, искуство његове саветнице Тришић- Бабић као бивше координаторке за односе БиХ и НАТО-а - која је, уз то, до пре 4-5 година јавно исказивала лични став да "БиХ може имати користи од чланства у НАТО-у" - Додику ће, свакако, бити итекако од користи када му бошњачки и хрватски политичари буду представљали какав "драфт" спремају за активирање МАП-а.            

Додуше, и Додик и остали српски политичари у Српској најрадије наводе да се држе става да ће пратити политику коју буде водио државни врх Србије. "Рекао сам и Палмеру да ћемо да пратимо политике које Србија води према НАТО-у и решења са Приштином. У овом тренутку не признајемо самопроглашено Косово", саопштио је Додик након састанка са замеником помоћника америчког државног секретара Метјуом Палмером пре неколико дана у Сарајеву. Е, сад, ако буде верно следио политику председника Србије Александра Вучића о "разграничењу" на Космету - и сам често заговарајући "поделу Косова" - онда у неком другом тренутку можда на дневни ред дођу и захтеви из Брисела и Вашингтона за уступцима РС приликом разматрања "драфта" на "путу БиХ ка НАТО-у". А ти захтеви буду прослеђени баш преко председника Вучића, коме је НАТО кључни гарант његове "политике војне неутралности", превасходно на Космету.

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер