Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Saudijska Arabija i šeici na čelu koalicije protiv Asada, a ne protiv "Islamske države"
Savremeni svet

Saudijska Arabija i šeici na čelu koalicije protiv Asada, a ne protiv "Islamske države"

PDF Štampa El. pošta
Đanandrea Gajani   
ponedeljak, 21. decembar 2015.

Vest da se Saudijska Arabija stavila na čelo jedne arapske koalicije koja teži uništenju "Islamske države" izaziva smeh skoro onoliko koliko izjave Baraka Obame o „žestini“ vazdušnih operacija koje su sprovedene protiv kalifata. Dovoljno je pomisliti na to da se Pentagon hvalio da je za šesnaest meseci izvršio 9000 vazdušnih napada protiv kalifata, kada su samo ruske letelice izvršile 4000 za jedva dva meseca. U ovom nežnom ratu protiv "Islamske države", čiji je limit da „obuzda“ kalifat, a sigurno ne da ga uništi, nova arapska koalicija je u stvari samo sunitska jer Iran, Irak i Sirija u njoj ne učestvuju. 

Na poziv Rijada odazvao se čak i Pakistan, islamska, ali ne i arapska država, koja međutim veoma zavisi od Saudijaca u pogledu finansiranja svog vojnog aparata i isporuka energenata. Pakistan je već morao da popusti saudijskim pritiscima, šaljući vojne snage u Jemen. Rađanje ove koalicije, koja preti da uđe na sirijsku teritoriju, nagovestio je proteklih dana zamenik ministra spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata Anvar Karkaš, koji je nacionalnoj novinskoj agenciji izjavio da je njegova zemlja spremna za kopnenu vojnu misiju u Siriji i za direktnu intervenciju u okviru jedne međunarodne koalicije, koju bi po mogućstvu vodile druge arapske zemlje. 

„Naša zemlja je spremna da učestvuje u kopnenoj intervenciji protiv terorista“ – potvrdio je član vlade u Abu Dabiju, „pod uslovom da se ne ponovi scenario koji je već viđen 1991. godine, sa američkom intervencijom u Iraku za oslobađanje Kuvajta“. Teško je interpretirati ovu poslednju izjavu. Možda je zamenik ministra hteo da kaže da će za razliku od rata iz 1991. godine, kada je oslobođen Kuvajt, ali nije srušen Sadam Husein, ovaj put koalicija osloboditi Siriju i svrgnuti Bašara Asada umesto "Islamske države"?

U očekivanju razjašnjenja za Karkaša, „model bi mogao da bude arapski savez pod vođstvom Saudijske Arabije, koji interveniše u Jemenu“ protiv šiitskih Huta. Cilj Emirata i zalivskih monarhija izgleda da je da se domogne maksimalne autonomije u odnosu na Ameriku (u koju arapske monarhije takođe nemaju poverenja) da bi intervenisale na sirijskoj teritoriji. Neizbežno, ofanzivu sunitskih trupa u Siriji Damask bi posmatrao (kao i njegovi saveznici Iračani, Iranci i Rusi) kao jednu invaziju koja ne bi imala za cilj uništenje "Islamske države" – sunitskog pokreta koji uživa široko odobravanje u javnom mnjenju Saudijske Arabije i zalivskih emirata. 

Skorašnja odsecanja glave koje je izvršila "Islamska država", uključujući i ono jedne žene koja je optužena za veštičarenje, nisu različita od onih koje vrši „kraljev dželat“ u Saudijskoj Arabiji, gde se odsecanje glave dosuđuje čak i za dela vračanja. Tolike zajedničke crte između "Islamske države" i vahabijskog islama u Saudijskoj Arabiji objašnjavaju takođe zbog čega je tako oskudan ratni napor Arapa. Uostalom, Saudijci i njihovi regionalni saveznici zvanično su članovi koalicije protiv "Islamske države" još od septembra 2014. godine, ali se ne pamte značajnije vojne akcije od njihovih, takođe modernih lovaca-bombardera.

Na spisku 34 države koje su u koaliciji nalaze se Egipat, Turska, Pakistan, Senegal, Liban, Indonezija, Jordan, Tunis, pa čak i Libija, dok je cilj namerno nejasan, i sastoji se „u zaštiti nacija od zala koje izazivaju sve grupe i terorističke organizacije“ bez obzira „na njihovu doktrinu“ i koje su odgovorne za ,,ubistva ili koje šire izopačavanje u svetu i teže da terorišu nevine“. Čini se da je ova definicija napisana upravo za snage koje su lojalne Bašaru Asadu, koje pobunjenici i Arapi okrivljuju da pucaju na civile bez razlike. 

Nisu nam potrebni istančani analitičari i stratezi da se pretpostavi da se arapski ekspedicioni korpus, koji bi ušao u Siriju iz Jordana, ne bi usmerio na istok prema Palmiri i Raki, već pre na Zapad, u pravcu Damaska. U isto vreme ne može se isključiti da Saudijci i Turci smišljaju jedan zajednički plan, u kojem bi Arapi ušli u Siriju sa juga, a Turci sa severa da sruše Asadov režim, izbacujući iz igre Rusiju, da bi se kasnije uputili ka Bagdadu i na jug ka Libanu, da se razračunaju sa Hezbolahom. Bila bi to jedna kampanja u kojoj bi neprijatelji ove koalicije bile šiitske snage, a ne sigurno "Islamska država", koja je uostalom oduvek uživala pomoć Arapa i Turaka. 

Očigledno se radi samo o jednom hipotetičkom scenariju, koji međutim, nije neverovatan, i koji bi proširio konflikt između šiita i sunita, i u kojem bi sigurno Iran odgovorio vojnom odmazdom direktno u Zalivu, dok bi ruske reakcije mogle biti razorne. Arapska koalicija već je aktivna u Jemenu, gde uprkos masivnoj upotrebi lovaca-bombardera i jednog ekspedicionog korpusa koji čine Saudijci, i vojnici iz Emirata i Katara, nije postigla neke opipljive uspehe protiv pobunjeničkih Huta. Uostalom, upravo ovo angažovanje smanjilo je broj trupa i sredstava koji mogu biti postavljeni u Siriji, dok se desetinama poginulih među arapskim vojnicima u Jemenu mogu pridružiti stotine poginulih protiv očeličene i uvežbane Asadove vojske. 

Intervencija arapskih trupa u Siriji nudila bi malo garancija za borbu protiv terorista "Islamske države" i boraca fronta Al Nusra (drugog džihadističkog pokreta koji je do sada primao pomoć i oružje od Arapa i Turaka), ali bi sigurno širom otvorila vrata jednom globalnom konfliktu između šiita i sunita. U ovaj kontekst se uklapaju vazdušni napadi Sjedinjenih Država tokom proteklih dana, u kojima su gađani prvi put položaji Asadovih trupa. 

„Napadi koalicije koju predvode Sjedinjene Države protiv sirijske vojske nisu slučajni, i ne može se isključiti njihovo ponavljanje“ – izjavio je stalni predstavnik Moskve u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin u jednom intervjuu za agenciju Ria novosti. 

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor:

http://www.lanuovabq.it/it/articoli-sceicchi-in-guerra-

contro-lisis-ma-la-posta-e-la-siria-14698.htm

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner