Nova ruska pomorska strategija za uska mora?

Prikupljeno iskustvo ruske mornarice u operacijama protiv Gruzije (2008) i zauzimanja Krima (2014), uverilo je, po našem mišljenju, admiralitet u Sankt Petersburgu, da usavrši jednu posebnu pomorsku strategiju za uska mora, koja se ponovo vraća u pomorske programe tokom Putinovog predsedništva. Radi se o jednoj obalskoj strategiji ratovanja (littoral warfare strategy) u slovenskom duhu, kojom se obnavljaju ruski koncepti iz 1950-tih godina, zasnovani na uvođenju u upotrebu brodova dosta skromnih dimenzija, koji su, međutim, opremljeni sa vrlo moćnim naoružanjem.

Kako bi postigla ove rezultate, vredne proučavanja, ruska pomorska proizvodnja usredsredila se u poslednjoj deceniji na uvođenje u  upotrebu površinskih plovila tipa „lake fregate“ i „korvete“ koja su se već u oktobru 2015. godine, odlično pokazala u raketnim dejstvima sa Kaspijskog jezera na ciljeve sirijskih pobunjenika.

Većina ovih brodova pripada klasi admiral Grigorovič (projekat 113556), a šest je namenjeno za Crno more, od kojih međutim, poslednja tri znatno kasne sa uvođenjem u upotrebu usled neisporučivanja gasnih turbina iz Ukrajine. Ovaj isključivo politički problem tiče se takođe analognih fregata koje je naručila Indija, ali bi trebalo da bude dosta brzo prevaziđen preuzimanjem turbina koje su konstruisane u Rusiji.

Kako god, brodovi Grigorovič imaju deplasman od 4000 tona, snagu do 30 čvorova, dobar radijus dejstva (barem 4000 milja), i pre svega, moćno naoružanje koje čine top od 100 mm i osam vertikalnih lansera za rakete „Kalibar“ i „Oniks“, kao i manja oruđa, i imaju odličnu elektronsku aparaturu, aktivnu i pasivnu.

Krstareća raketa „Kalibar“, opremljena sa konvencionalnom, ali i nuklearnom glavom, i sa dometom od barem 1500 km, predstavlja oružje sa najvišom političko-vojnom vrednošću, pre svega, u aktuelnoj bliskoistočnoj situaciji.

Među različitim tipovima novih korveta, sigurno najveći interes izazivaju one klase „Bujan“ (projekat 21360 i 21631). Od planiranih 15 komada, barem je osam već gotovo. Reč je o kompaktnom brodu, od 500 tona, kojeg pokreću dizel motori, sa brzinom od 28 čvorova, i radijusom dejstva od 1500-2000 milja, sa moćnim protivbrodskim i protivobalskim naoružanjem, zasnovanim ponovo na topu od 100 mm, i raketama „Grad M“ (projekat 21630) ili „Kalibar“ (21631).

Šest ovakvih brodova već je u službi na Kaspijskom jezeru, a ostali će biti razmešteni na Crnom moru. Nova klasa korveta „Karakurt“, koja je razvijena na bazi prethodnih (projekat 22800), takođe je naoružana kako raketama „Kalibar“, tako i protivbrodskim naoružanjem „Oniks“.

Kratko smo prikazali samo neka od novih lakih plovila, koja su programu izgradnje za rusku mornaricu, kako bi se pokazalo da se ne radi o običnim sredstvima, već o brodovima koji u značajnoj meri menjaju pomorsku ravnotežu, pre svega, na Baltiku i na Crnom moru, sticanjem jedne suštinske sposobnosti da se dejstvuje protiv kopna, koja je demonstrirana u nedavnim operacijama u Siriji.

Nova strategija za uska mora ruskih oružanih snaga, zasniva se, dakle, na difuziji brojnih platformi, ne mnogo velikih i stoga ne mnogo skupih, ali sa jednom izvrsnom sposobnošću da intervenišu i u oblastima koje su podosta udaljene od obala. Dodajući ovim novim strategijskim karakteristikama one dobro poznate odlike podvodnog oružja i ruske pomorske avijacije, vojna flota Rusije se priprema za treću deceniju ovog veka, za uspešno eventualno pomorsko suočavanje na svojim unutrašnjim morima, i da projektuje, ako se bude smatralo neophodnim, ove svoje nove mogućnosti i u važne oblasti, bilo sa stanovišta političkog ili ekonomskog uticaja.

Pjer Paolo Ramojino je italijanski admiral i nastavnik strategijskih studija na pomorskoj akademiji u Livornu.

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor: http://www.analisidifesa.it/2017/01/una-nuova-strategia-navale-russa-per-i-mari-ristretti/