понедељак, 06. фебруар 2023.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Ни Русија ни Украјина вероватно неће успети да постигну одлучујућу војну победу - неопходно мировно ангажовање неутралних земаља
Савремени свет

Ни Русија ни Украјина вероватно неће успети да постигну одлучујућу војну победу - неопходно мировно ангажовање неутралних земаља

PDF Штампа Ел. пошта
Џефри Сакс   
уторак, 24. јануар 2023.

Ни Русија ни Украјина вероватно неће постићи одлучујућу војну победу у текућем рату. Обе стране имају значајан простор за смртоносну ескалацију. Украјина и њени западни савезници имају мале шансе да избаце Русију са Крима и региона Донбаса, док Русија има мале шансе да примора Украјину на предају. Као што је Џо Бајден приметио у октобру, спирала ескалације означава прву директну претњу „нуклеарног Армагедона“ од кубанске ракетне кризе пре 60 година.

Остатак света такође трпи штету, мада неупоредиво мању од зараћених страна. Европа је вероватно у рецесији. Економије у развоју боре се са све већом глађу и сиромаштвом. Амерички произвођачи оружја и велике нафтне компаније жању неочекиване приходе, иако се укупностање америчке економија погоршава. Свет се суочава са повећаном неизвесношћу, поремећеним ланцима снабдевања и страшним ризиком од нуклеарне ескалације.

Обе зараћене стране би се могла одлучити за наставак рата у уверењу да имају одлучујућу војну предност над својим непријатељем. Бар једна од страна би погрешила у таквом ставу, а вероватно и обе. Рат исцрпљивања ће уништити обе стране.

Ипак, сукоб би могао да се настави због тога што ниједна страна не види могућност применљивог мировног споразума. Украјински лидери верују да би Русија искористила сваку паузу у борбама да се поново наоружа. Руски лидери верују да би НАТО искористио сваку паузу у борбама да даље наоружава Украјину. Они бирају да се боре сада, уместо да се касније суоче са јачим непријатељем.

Како пронаћи начин да се мировни споразум учини прихватљивим, кредибилним и применљивим? Верујем да би о преговорима о миру требало више говорити, како Украјина не би постала вечито бојно поље, и уопштено говорећи, како би била корисна за обе стране и остатак света

Како пронаћи начин да се мировни споразум учини прихватљивим, кредибилним и применљивим? Верујем да би о преговорима о миру требало више говорити, како Украјина не би постала вечито бојно поље, и уопштено говорећи, како би била корисна за обе стране и остатак света. Постоји јак аргумент за укључивање неутралних земаља како би се пронашло и сповело мировно решењекорисно за све.

Кредибилан споразум би прво морао да испуни кључне безбедносне интересе обе стране. Као што је Џон Ф. Кенеди мудро рекао приликом доношења  успешног Споразума о делимичној забрани нуклеарних проба са Совјетским Савезом 1963. године, „чак се и најнепријатељскијим државама може веровати да ће прихватити и одржати уговорне обавезе које су у њиховом интересу.”

Мировни споразум морао би да гарантује суверенитет и безбедност Украјине, док би НАТО морао да обећа да се неће ширити на исток. (Иако НАТО себе описује као одбрамбену алијансу, Русија га свакако доживљава другачије и чврсто се противи проширењу НАТО-а.) Требало би пронаћи неке компромисе у вези са Кримом и регионом Донбаса, можда замрзавањем и демилитаризацијом сукоба на неко време. Решење ће такође бити одрживије ако укључује постепено укидање санкција Русији и споразум Русије и Запада да допринесу обнови ратом разорених подручја.

Мировни споразум морао би да гарантује суверенитет и безбедност Украјине, док би НАТО морао да обећа да се неће ширити на исток

Успех може зависити од тога ко је укључен у покушаје проналажења и успостављања мира. Пошто саме зараћене стране не могу саме да склопе такав мир, кључно структурно решење лежи у укључивању додатних страна у споразум. Неутралне земље, укључујући Аргентину, Бразил, Кину, Индију, Индонезију и Јужну Африку, више пута су позивале на преговоре о окончању сукоба. Оне би могли помоћи да се спроведе сваки постигнути споразум.

Ове земље нису мрзитељи ни Русије ни Украјине. Оне не желе да Русија освоји Украјину, нити да Запад шири НАТО на исток, што многи виде као опасну провокацију не само за Русију, већ можда и за друге земље. Њихово противљење проширењу НАТО-а се заоштрило због тога што амерички тврдолинијаши позивају алијансу да се ангажује и против Кине. Неутралне земље биле су затечене учешћем азијско-пацифичких лидера Јапана, Јужне Кореје, Аустралије и Новог Зеланда на прошлогодишњем самиту наводно „северноатлантских“ земаља. 

 

Требало би пронаћи неке компромисе у вези са Кримом и регионом Донбаса, можда замрзавањем и демилитаризацијом сукоба на неко време

 

Миротворна улога великих неутралних земаља могла би бити одлучујућа. Руска економија и капацитети за вођење рата зависе од континуираних јаких дипломатских односа и међународне трговине са овим неутралним земљама. Када је Запад увео економске санкције Русији, велике економије у успону, попут Индије, нису следиле њихов пример. Нису хтеле да бирају страну и задржали су чврсте односе са Русијом.

Ове неутралне земље су главни играчи у глобалној економији. Према проценама ММФ-а о БДП-у по паритету куповне моћи, комбинована производња Аргентине, Бразила, Кине, Индије, Индонезије и Јужне Африке (51,7 трилиона долара, или скоро 32% светске производње) у 2022. био је већи од оног Г7. држава ( Америка, Британија, Канада, Француска, Немачка, Италија и Јапан.) Економије у успону су такође кључне за глобално економско управљање и председаваће Г20 четири године заредом и држаће лидерске позиције у главним регионалним телима. Ни Русија ни Украјина не желе да покваре односе са овим земљама, што их чини важним потенцијалним гарантима мира.

Пошто саме зараћене стране не могу саме да склопе такав мир, кључно структурно решење лежи у укључивању додатних страна у споразум. Неутралне земље, укључујући Аргентину, Бразил, Кину, Индију, Индонезију и Јужну Африку

Штавише, многе од ових земаља ће настојати да побољшају свој дипломатскикредибилитет помажући у преговорима о миру. Неколико њих, укључујући наравно Бразил и Индију, су дугогодишњи аспиранти за стална места у Савету безбедности УН. Могућу архитектуру мировног споразума могла би да чини  заједничкагаранција Савета безбедности УН и неколико великих економија у успону. Поред горе поменутих земаља, други могући кредибилни ко-гаранти су Турска (која је вешто посредовала у преговорима Русије и Украјине), Аустрија, која се поноси својом трајном неутралношћу и Мађарска, која ове године председава Генералном скупштином УН и која је више пута позивала на преговоре о окончању рата.

Савет безбедности УН и ко-јамци би наметнули трговинске и финансијске мере,усаглашене са УН, против сваке стране која прекрши мировни споразум. Спровођење таквих мера не би било онемогућено улагањем вета од стране прекршиоца. Русија и Украјина би морале да имају поверње у фер игру неутралних земаља како би обезбедиле мир и своје безбедносне циљеве.

Нема смисла да се борбе настављају у Украјини. Ниједна страна вероватно неће победити у рату који тренутно разара Украјину, намећући огромне људске жртве и трошкове и Русији и узрокујући глобалну штету. Главне неутралне земље, у сарадњи са УН, могу бити ко-гаранти за почетак нове ере мира и обнове. Свет не би требало да дозволи да две стране наставе безобзирну спиралу ескалације.

Чланак је објављен у часопису „Економист“ 18. јануара 2023

https://bityl.co/GoYd

Са енглеског за НСПМ превео Мирослав Самарџић

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер