среда, 28. октобар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Савремени свет

Кинеска поука

PDF Штампа Ел. пошта
Милан Дамјанац   
петак, 12. новембар 2010.

Имао сам прилике да присуствујем одличној трибини у организацији Академије за безбедност и дипломатију на којој је његова екселенција, кинески амбасадор Веј Ђинхуа, говорио о аспектима кинеског развоја и кинеско-српским односима. Ретко имам прилику да слушам представнике Кине на некој трибини, и увек је интересантно чути њихова искуства и запажања. Није само реч о томе да се ради о држави са успешном економијом и политиком, већ о специфичном народу чија мудрост је немерљива и која је помогла да кинеска држава преживи хиљадама година, а сада је на прагу преузимања вођства у свету по питању политичке и економске снаге.

Интересантно је да амбасадор говори изванредно српски језик, што се односи и на његовог војног аташеа. Читаво излагање амбасадор Кине је обавио на одличном српском језику. На трибину је дошао одлично припремљен са спремљеним нацртом говора, подељеног по ставкама, а са собом је повео запослене у амбасади, стручњаке из разних области, између осталог и споменутог војног аташеа, како би одговорили на евентуална питања које сам амбасадор недовољно познаје. Дакле, на делу је била кинеска систематичност, темељитост и организованост. Амбасадор је излагање поделио на три кључне целине: о карактеристикама кинеског развоја и тренутним проблемима, кинеској спољној политици и билатералним односима Кине и Србије.

Интересантно је да амбасадор говори изванредно српски језик, што се односи и на његовог војног аташеа. Читаво излагање амбасадор Кине је обавио на одличном српском језику. На трибину је дошао одлично припремљен са спремљеним нацртом говора, подељеног по ставкама

У делу о карактеристикама кинеског развоја, амбасадор је указао на чињеницу да је, када је о економском моделу који заступа Кина реч, реч о споју „социјалистичке праведности и капиталистичке ефикасности“. Кина је преузела економски модел који јој одговара и прилагодила га себи, узимајући у обзир своје специфичности, како културне и историјске, тако и демографске и територијалне. Најважнија преокупација Кине јесте јачање државне моћи и доследна економска политика као главна сфера утицаја. Кина је по обиму економије, трећа (мада је пре два месеца избила на друго место), по увозу прва а друга по питању извоза. Смањење сиромаштва је огромно, сиромаштво у Кини је смањено за чак 250 милиона, а само од 1948. до 1991. године, бруто домаћи производ је удвостручен. Од 1991. године до данас вредност бруто домаћег производа је још једном удвостручена и у сталном је порасту. Животни стандард грађана Кине је налик оном у средњеразвијеним земљама. Кинески пут је описан као „пут развоја са карактеристикама кинеског народа који се са пуном државношћу прилагођава ситуацији“. Амбасадор је истакао да су Кинези миран и мирољубив народ, а да је Кини потребан мир како би имала још бољи економски развој, да јој је потребно стабилно окружење како би постали „снага за очување светскога мира“. Поука кинеског развоја је да само реформа и отварање према свету убрзава економски развој.  Број страних предузећа на кинеском тржишту до краја јула износио је нешто више од 698 хиљада. Хиљаду и по милијарди страних инвестиција је уложено у Кину.

У делу о тренутним проблемима кинеског развоја, амбасадор је указао на чињеницу да у Кини постоји велика разлика по питању развијености села и града, да су многи региони врло неразвијени, да је Кина земља са највећим бројем становника које треба запослити и да и даље има велики број сиромашних. Управо због великог броја становника, просечна плата по глави становника је само 3700 долара, што представља просек у средњеразвијеним земљама. Такође, Кинези не производе довољно, те извоз њихових брендова чини тек 10 процената укупног кинеског извоза. За потпуни успех, Кини је потребан мир и стабилност у свету, Кинезима нису потребне било какве турбуленције и сукоби, Кинезима је потребна сарадња и трговинска размена са свим земљама.

Кинески пут је описан као „пут развоја са карактеристикама кинеског народа који се са пуном државношћу прилагођава ситуацији“.

На тему спољне политике, амбасадор је указао на потребу и опредељеност Кине за мир, достојанство и стабилност као услова напретка света. Постулат кинеске спољне политике јесте немешање у унутрашње проблеме других држава и прихватање различитости, различитих друштвених, културних и економских модела. Најважније је пронаћи заједнички интерес са свим тим државама, а при томе никада не испуштати из вида сопствене. Стога, став Кине, као земље која је прва забележила привредни раст након појаве светске економске кризе, јесте да је криза само опомена и подсетник на озбиљне проблеме који постоје на нивоу светске економске политике и да се та и таква политика мора редефинисати пошто сама има низ пропуста и грешака који је урушавају изнутра. У том циљу, Кина жели већи утицај на политичком и економском плану, те је иницирала стварање Шангајског клуба, формирање азијске девизне резерве, затим одобрила кредит ММФ-у, чиме је добила велики утицај у тој светској организацији, сарађује са свим земљама света, а посебно са земљама БРИК-а у циљу бржег раста и то поред одржавања социјалне економије. Са суседима сарађује по питању сузбијања транснационалног криминала који угрожава нормалан економски развој. Кинези су велики борци против корупције, коју виде као основни проблем друштва које жели напредак. Кина се руководи независном спољном политиком одбрамбено-дефанзивног типа. Она не учествује у трци у наоружању, не загађује човекову околину и улаже велики новац у заштиту природе, и против климатских промена, пошто Кинези сматрају да је од свега најважнија хармонија. Хармонија између државе и друштва, друштва и појединца, човека и природе и да се као таква, не сме нарушити.

Што се тиче билатералних односа Србије и Кине, амбасадор Кине је подсетио још једном на чињеницу да је Србија стратешки партнер Кине на Балкану, и да је јасна принципијелна подршка Кине очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије на Космету, као и да се, без обзира на удаљеност и другачију историју и културу, кинески и српски народ добро разумеју и да се могу назвати пријатељским народима, као и да никада у својој историји српски и кинески народ нису имали несугласица. Он је нагласио да је поштовање суверенитета и територијалног интегритета неке земље и даље један од кључних принципа међународног поретка и да Кина не подржава Србију само из пријатељства, већ и због тога што тај принцип представља окосницу њене спољне политике.

Прошлогодишња посета председника Свенародног кинеског конгреса потврђује да су кинески и српски односи у успону. Међутим, на питање из публике да појасни које би то производе Србија могла да извози у Кину, амбасадор је искрено одговорио да Србија нема развијену пољопривредну производњу, а да по питању индустрије не постоји тренутно ништа што би Србија могла да извезе на кинеско тржиште. Једино решење, појаснио је, јесте у улагању Кинеза у српско тржиште и евентуално, уколико је влада Србије заинтересована, заједничко учешће у производњи нових производа који би се извозили на трећа тржишта. Ток и поука кинеске спољне политике и економске сарадње са другим државама јесте да се сви међународни конфликти могу и морају решавати мирним путем, да је будућност света у овако турбулентном 21.веку мир и стабилност, пре свега због могућих природних катастрофа које нам свима прете. Уколико се поштује туђа различитост и интереси, може се са сваком државом бити пријатељ и партнер. Наравно, то претпоставља већ истакнуто кинеско немешање у унутрашње ствари других држава. Кинески развој, истакао је, највише се заснива на мудрости, историјском памћењу и прагматичности кинеског народа. Протеклих десет година и светска економска криза донеле су велике промене у светској политици. У том циљу, Кина се залаже за поделу моћи на светском нивоу и успостављање мултиполарног света, који се протекле две године и рађа пред нашим очима. У том новом светском поретку Кина већ заузима, и тек ће заузимати важну и незаобилазну улогу. Кина се принципијелно залаже за поштовање суверенитета сваке државе, против хегемоније и политике „права јачег“. Основно обележје кинеске политике јесте учење на туђим грешкама.

Постулат кинеске спољне политике јесте немешање у унутрашње проблеме других држава и прихватање различитости, различитих друштвених, културних и економских модела.

На крају, амбасадор је поновио да је Кини потребно још бар пар десетина година како би решила све своје проблеме, и да јој у том периоду никако не требају турбуленције и нестабилност.

 Утисак са ове изванредне трибине могао би се свести на следеће: амбасадор је још једном исказао сву мудрост кинеског народа и кинеске политике која се заснива на прагматизму, раду, консензусу и, пре свега, стрпљивости у остваривању зацртаних циљева. Политичка елита Кине исказује велику прилагодљивост и изванредно крстари кинеским државним бродом у овим кризним временима, не испуштајући из вида сопствене интересе, а опет не срљајући беспотребно у исхитрене сукобе са неизвесним исходом. Кина стрпљиво гради своје позиције. Иако се власт у Кини без икаквих задршки може окарактерисати као тоталитарна, мудри потези су од Кине начинили судионика у успостављању светског мира, уместо реметилачког фактора. Мудро позиционирање уз Американце у јеку хладног рата, а затим одржавање на кредитима начете америчке економије и улагање у западне земље учинили су од Кине једну од најпросперитетнијих и најсигурнијих земаља света. Својим „улагањима“ у буџете западних земаља и куповином западних компанија, себи и својој држави обезбедили су територијалну и економску стабилност и просперитет, показавши да је економија заправо најјаче и војно и политичко оружје у 21.веку и да онај ко контролише већи део економије једне државе контролише у потпуности политику те државе. Стога се Кина у западним медијима од „комунистичке опасности“ претворила у „модерну Кину“.

А сада је ред да сви, када смо промислили о речима кинеског амбасадора, ставимо прст на чело и запитамо се – да ли је, на основу свега прочитаног, рационално продавати Телеком уколико тај исти Телеком у свом власништву има Телеком Републике Српске? Да ли сада, можемо да изнађемо алтернативу погубној политици без алтернативе, и да ли можемо да спроводимо политику у складу са својим интересима? Србија није и неће бити Кина, али од овакве Кине може доста да научи.

Размислимо сви о успеху такве мудре политике.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер