Savremeni svet

Kineska pouka

PDF Štampa El. pošta
Milan Damjanac   
petak, 12. novembar 2010.

Imao sam prilike da prisustvujem odličnoj tribini u organizaciji Akademije za bezbednost i diplomatiju na kojoj je njegova ekselencija, kineski ambasador Vej Đinhua, govorio o aspektima kineskog razvoja i kinesko-srpskim odnosima. Retko imam priliku da slušam predstavnike Kine na nekoj tribini, i uvek je interesantno čuti njihova iskustva i zapažanja. Nije samo reč o tome da se radi o državi sa uspešnom ekonomijom i politikom, već o specifičnom narodu čija mudrost je nemerljiva i koja je pomogla da kineska država preživi hiljadama godina, a sada je na pragu preuzimanja vođstva u svetu po pitanju političke i ekonomske snage.

Interesantno je da ambasador govori izvanredno srpski jezik, što se odnosi i na njegovog vojnog atašea. Čitavo izlaganje ambasador Kine je obavio na odličnom srpskom jeziku. Na tribinu je došao odlično pripremljen sa spremljenim nacrtom govora, podeljenog po stavkama, a sa sobom je poveo zaposlene u ambasadi, stručnjake iz raznih oblasti, između ostalog i spomenutog vojnog atašea, kako bi odgovorili na eventualna pitanja koje sam ambasador nedovoljno poznaje. Dakle, na delu je bila kineska sistematičnost, temeljitost i organizovanost. Ambasador je izlaganje podelio na tri ključne celine: o karakteristikama kineskog razvoja i trenutnim problemima, kineskoj spoljnoj politici i bilateralnim odnosima Kine i Srbije.

Interesantno je da ambasador govori izvanredno srpski jezik, što se odnosi i na njegovog vojnog atašea. Čitavo izlaganje ambasador Kine je obavio na odličnom srpskom jeziku. Na tribinu je došao odlično pripremljen sa spremljenim nacrtom govora, podeljenog po stavkama

U delu o karakteristikama kineskog razvoja, ambasador je ukazao na činjenicu da je, kada je o ekonomskom modelu koji zastupa Kina reč, reč o spoju „socijalističke pravednosti i kapitalističke efikasnosti“. Kina je preuzela ekonomski model koji joj odgovara i prilagodila ga sebi, uzimajući u obzir svoje specifičnosti, kako kulturne i istorijske, tako i demografske i teritorijalne. Najvažnija preokupacija Kine jeste jačanje državne moći i dosledna ekonomska politika kao glavna sfera uticaja. Kina je po obimu ekonomije, treća (mada je pre dva meseca izbila na drugo mesto), po uvozu prva a druga po pitanju izvoza. Smanjenje siromaštva je ogromno, siromaštvo u Kini je smanjeno za čak 250 miliona, a samo od 1948. do 1991. godine, bruto domaći proizvod je udvostručen. Od 1991. godine do danas vrednost bruto domaćeg proizvoda je još jednom udvostručena i u stalnom je porastu. Životni standard građana Kine je nalik onom u srednjerazvijenim zemljama. Kineski put je opisan kao „put razvoja sa karakteristikama kineskog naroda koji se sa punom državnošću prilagođava situaciji“. Ambasador je istakao da su Kinezi miran i miroljubiv narod, a da je Kini potreban mir kako bi imala još bolji ekonomski razvoj, da joj je potrebno stabilno okruženje kako bi postali „snaga za očuvanje svetskoga mira“. Pouka kineskog razvoja je da samo reforma i otvaranje prema svetu ubrzava ekonomski razvoj.  Broj stranih preduzeća na kineskom tržištu do kraja jula iznosio je nešto više od 698 hiljada. Hiljadu i po milijardi stranih investicija je uloženo u Kinu.

U delu o trenutnim problemima kineskog razvoja, ambasador je ukazao na činjenicu da u Kini postoji velika razlika po pitanju razvijenosti sela i grada, da su mnogi regioni vrlo nerazvijeni, da je Kina zemlja sa najvećim brojem stanovnika koje treba zaposliti i da i dalje ima veliki broj siromašnih. Upravo zbog velikog broja stanovnika, prosečna plata po glavi stanovnika je samo 3700 dolara, što predstavlja prosek u srednjerazvijenim zemljama. Takođe, Kinezi ne proizvode dovoljno, te izvoz njihovih brendova čini tek 10 procenata ukupnog kineskog izvoza. Za potpuni uspeh, Kini je potreban mir i stabilnost u svetu, Kinezima nisu potrebne bilo kakve turbulencije i sukobi, Kinezima je potrebna saradnja i trgovinska razmena sa svim zemljama.

Kineski put je opisan kao „put razvoja sa karakteristikama kineskog naroda koji se sa punom državnošću prilagođava situaciji“.

Na temu spoljne politike, ambasador je ukazao na potrebu i opredeljenost Kine za mir, dostojanstvo i stabilnost kao uslova napretka sveta. Postulat kineske spoljne politike jeste nemešanje u unutrašnje probleme drugih država i prihvatanje različitosti, različitih društvenih, kulturnih i ekonomskih modela. Najvažnije je pronaći zajednički interes sa svim tim državama, a pri tome nikada ne ispuštati iz vida sopstvene. Stoga, stav Kine, kao zemlje koja je prva zabeležila privredni rast nakon pojave svetske ekonomske krize, jeste da je kriza samo opomena i podsetnik na ozbiljne probleme koji postoje na nivou svetske ekonomske politike i da se ta i takva politika mora redefinisati pošto sama ima niz propusta i grešaka koji je urušavaju iznutra. U tom cilju, Kina želi veći uticaj na političkom i ekonomskom planu, te je inicirala stvaranje Šangajskog kluba, formiranje azijske devizne rezerve, zatim odobrila kredit MMF-u, čime je dobila veliki uticaj u toj svetskoj organizaciji, sarađuje sa svim zemljama sveta, a posebno sa zemljama BRIK-a u cilju bržeg rasta i to pored održavanja socijalne ekonomije. Sa susedima sarađuje po pitanju suzbijanja transnacionalnog kriminala koji ugrožava normalan ekonomski razvoj. Kinezi su veliki borci protiv korupcije, koju vide kao osnovni problem društva koje želi napredak. Kina se rukovodi nezavisnom spoljnom politikom odbrambeno-defanzivnog tipa. Ona ne učestvuje u trci u naoružanju, ne zagađuje čovekovu okolinu i ulaže veliki novac u zaštitu prirode, i protiv klimatskih promena, pošto Kinezi smatraju da je od svega najvažnija harmonija. Harmonija između države i društva, društva i pojedinca, čoveka i prirode i da se kao takva, ne sme narušiti.

Što se tiče bilateralnih odnosa Srbije i Kine, ambasador Kine je podsetio još jednom na činjenicu da je Srbija strateški partner Kine na Balkanu, i da je jasna principijelna podrška Kine očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije na Kosmetu, kao i da se, bez obzira na udaljenost i drugačiju istoriju i kulturu, kineski i srpski narod dobro razumeju i da se mogu nazvati prijateljskim narodima, kao i da nikada u svojoj istoriji srpski i kineski narod nisu imali nesuglasica. On je naglasio da je poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta neke zemlje i dalje jedan od ključnih principa međunarodnog poretka i da Kina ne podržava Srbiju samo iz prijateljstva, već i zbog toga što taj princip predstavlja okosnicu njene spoljne politike.

Prošlogodišnja poseta predsednika Svenarodnog kineskog kongresa potvrđuje da su kineski i srpski odnosi u usponu. Međutim, na pitanje iz publike da pojasni koje bi to proizvode Srbija mogla da izvozi u Kinu, ambasador je iskreno odgovorio da Srbija nema razvijenu poljoprivrednu proizvodnju, a da po pitanju industrije ne postoji trenutno ništa što bi Srbija mogla da izveze na kinesko tržište. Jedino rešenje, pojasnio je, jeste u ulaganju Kineza u srpsko tržište i eventualno, ukoliko je vlada Srbije zainteresovana, zajedničko učešće u proizvodnji novih proizvoda koji bi se izvozili na treća tržišta. Tok i pouka kineske spoljne politike i ekonomske saradnje sa drugim državama jeste da se svi međunarodni konflikti mogu i moraju rešavati mirnim putem, da je budućnost sveta u ovako turbulentnom 21.veku mir i stabilnost, pre svega zbog mogućih prirodnih katastrofa koje nam svima prete. Ukoliko se poštuje tuđa različitost i interesi, može se sa svakom državom biti prijatelj i partner. Naravno, to pretpostavlja već istaknuto kinesko nemešanje u unutrašnje stvari drugih država. Kineski razvoj, istakao je, najviše se zasniva na mudrosti, istorijskom pamćenju i pragmatičnosti kineskog naroda. Proteklih deset godina i svetska ekonomska kriza donele su velike promene u svetskoj politici. U tom cilju, Kina se zalaže za podelu moći na svetskom nivou i uspostavljanje multipolarnog sveta, koji se protekle dve godine i rađa pred našim očima. U tom novom svetskom poretku Kina već zauzima, i tek će zauzimati važnu i nezaobilaznu ulogu. Kina se principijelno zalaže za poštovanje suvereniteta svake države, protiv hegemonije i politike „prava jačeg“. Osnovno obeležje kineske politike jeste učenje na tuđim greškama.

Postulat kineske spoljne politike jeste nemešanje u unutrašnje probleme drugih država i prihvatanje različitosti, različitih društvenih, kulturnih i ekonomskih modela.

Na kraju, ambasador je ponovio da je Kini potrebno još bar par desetina godina kako bi rešila sve svoje probleme, i da joj u tom periodu nikako ne trebaju turbulencije i nestabilnost.

 Utisak sa ove izvanredne tribine mogao bi se svesti na sledeće: ambasador je još jednom iskazao svu mudrost kineskog naroda i kineske politike koja se zasniva na pragmatizmu, radu, konsenzusu i, pre svega, strpljivosti u ostvarivanju zacrtanih ciljeva. Politička elita Kine iskazuje veliku prilagodljivost i izvanredno krstari kineskim državnim brodom u ovim kriznim vremenima, ne ispuštajući iz vida sopstvene interese, a opet ne srljajući bespotrebno u ishitrene sukobe sa neizvesnim ishodom. Kina strpljivo gradi svoje pozicije. Iako se vlast u Kini bez ikakvih zadrški može okarakterisati kao totalitarna, mudri potezi su od Kine načinili sudionika u uspostavljanju svetskog mira, umesto remetilačkog faktora. Mudro pozicioniranje uz Amerikance u jeku hladnog rata, a zatim održavanje na kreditima načete američke ekonomije i ulaganje u zapadne zemlje učinili su od Kine jednu od najprosperitetnijih i najsigurnijih zemalja sveta. Svojim „ulaganjima“ u budžete zapadnih zemalja i kupovinom zapadnih kompanija, sebi i svojoj državi obezbedili su teritorijalnu i ekonomsku stabilnost i prosperitet, pokazavši da je ekonomija zapravo najjače i vojno i političko oružje u 21.veku i da onaj ko kontroliše veći deo ekonomije jedne države kontroliše u potpunosti politiku te države. Stoga se Kina u zapadnim medijima od „komunističke opasnosti“ pretvorila u „modernu Kinu“.

A sada je red da svi, kada smo promislili o rečima kineskog ambasadora, stavimo prst na čelo i zapitamo se – da li je, na osnovu svega pročitanog, racionalno prodavati Telekom ukoliko taj isti Telekom u svom vlasništvu ima Telekom Republike Srpske? Da li sada, možemo da iznađemo alternativu pogubnoj politici bez alternative, i da li možemo da sprovodimo politiku u skladu sa svojim interesima? Srbija nije i neće biti Kina, ali od ovakve Kine može dosta da nauči.

Razmislimo svi o uspehu takve mudre politike.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner