Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Kako se Britanija nosi sa koronavirusom - od „imuniteta krda“ do „lokdauna“
Savremeni svet

Kako se Britanija nosi sa koronavirusom - od „imuniteta krda“ do „lokdauna“

PDF Štampa El. pošta
Milan Dinić   
nedelja, 12. april 2020.

Britanija je borbi protiv koronavirusa inicijalno pristupila znatno umerenije nego druge evropske zemlje. Pošto je broj obolelih počeo da raste a iz Italije i Španije su stizale slike o posledicama munjevitog širenja virusa , britanske vlasti su krajem marta preduzele znatno striktnije mere. Za sada nema vidljive panike, svi se pridržavaju britanske izreke lansirane u vreme Drugog svetskog rata — „Keep calm and carry on“ („Budite smireni i nastavite (normalno)“, ali je prebacivanje Borisa DŽonsona na intenzivnu negu zabrinulo mnoge da bi zemlja u najkriznijem trenutku mogla da bude bez prvog čoveka

Evropa je krajem februara počela da prijavljuje sve više zaraženih koronavirusom (KOVID-19) a do sredine marta broj oblelih je naglo porastao. Svetska zdravstvena organizacija je tako 13. marta evropski kontinent proglasila za globalni centar pandemije.

U jeku pogoršavanja situacije u Evropi početkom marta meseca, britanske vlasti nisu uvele nikakve konkretne mere osim što su obustavljeni letovi ka mnogim odredištima, što su Britanci upozoreni da ne putuju u zemlje pogođene virusom i što su zvaničnici održali nekoliko konferencija za štampu na kojima je poručeno da je država ima plan. Prvi saveti su se odnosili na društveno distanciranje, na to kako bi trebalo prati ruke a javnosti je takođe sugerisano da ne kupuje maske jer one, kako se tvrdilo, ne pružaju stvarnu zaštitu a potrebne su lekarima.

„Imunitet krda“ i pola miliona mrtvih

Prateći mere koje druge zemlje preduzimaju — od Kine do Evrope — a koje su bile znatno oštrije (od zatvaranja granica do zabranje javnih okupljanja, prleazak na rad od kuće, zatvaranje škola, prodavnica…), britanska javnost sve više je dovodila u pitanje pristup svoje zemlje.

U medijima su počeli da cure detalji iz plana britanske vlade kako da se reaguje na koronavirus a čija je okosnica bila stvaranje kolektivnog imuniteta (kako u Britaniji kažu — „imunitet krda“ („herd immunity“). Međutm, ubrzo su mediji počeli da objavljuju i koliko bi ljudi moglo da strada zbog takvog pristupa. Osmog marta Tajms je na naslovnoj stranici objavio tekst u kome se navodi da bi od koronavirusa u Britaniji moglo da strada 100.000 ljudi.

Mediji su potom intervjuisali zdravstvene stručnjake i naučnike koji su ukazali da je pristup koji se zasniva na stvaranju kolektivnog imuniteta rizičan. U jednom od intervjua na Bi-Bi-Si-ju 13. marta profesor sa Oksforda i zdravstveni stručnjak Peter Drobac ukazano je da bi broj umrlih sa ovakvim pristupom mogao da ide i do pola miliona.

Postavljalo se pitanje — šta premijer Boris DŽonson čeka i zašto ne uvodi striktnije mere? U medijima su se pojavili napisi pozivajući se na izvore u vladi koji su kazali da je DŽonsonov kabinet bio podeljen na one koji su za oštre zabrane okupljanja ljudi i na one koji su protiv toga.

Isticalo se da sam premijer okleva da uvede oštrije mere koje bi defakto pretvorile Britaniju u policijsku državu. Po sredi je bio sukob između toga šta je važnje: zaštita ljudskih života ili građanska prava i slobode. U Britaniji je ovo pitanje važno: čak ni za vreme Drugog svetskog rata na Ostrvu nije bilo obavezno nošenje ličnih isprava, a to važi i danas. Štaviše — osim specijalnih jedinica za borbu protiv terorizma — obična policija ne nosi pištolje. Ideologija konzervativaca — čiji je DŽonson lider i u političkom ali i u idejnom smislu — daje prednost pojedincu a ne državi i vodi se time da je ključno dati što više sloboda čoveku i što manje prava i nadležnosti državi (zbog straha da bi ljudi na vlasti mogli da zloupotrebe aparat prisile). Međutim, efikasna borba sa koronavirusom, čini se, zahteva upravo suprotno.

Promena kursa – „lockdown“

Do promene u britanskoj politci dolazi u ponedeljak, 23. marta, kada se Boris DŽonson obratio javnosti u govoru koji je trajao nešto više od šest minuta. 

DŽonson je koronavirus nazvao „najvećom pretnjom sa kojom se naša država suočava decenijama“ i najavio uvođenje ograničenja na kretanje (lockdown) u naredne tri nedelje (do sredine aprila).

„Put pred nama je težak i isitna je da će mnogi životi biti izgubljeni“, poručio je DŽonson.

Mere koje je DŽonson izneo se u suštini svode na sledeće:

1) Zabrana okupljanja više od dve osobe, izuzev ukoliko se radi o članovima iste porodice

2) Dozvola da se ide van kuće radi kupovine hrane, ali što ređe

3) Dozvola da se ide van kuće ukoliko morate u apoteku/kod lekara

4) Dozvola da se ide van kuće ukoliko imate nekoga o kome brinete

5) Dozvola da se ide van kuće jednom dnevno radi rekreacije

6) Dozvola da idete na posao samo ukoliko morate odnosno, ukoliko je vaša uloga ključna za posao

Uporedo sa ovom merama zatvorene su sve radnje, izuzev apoteka i prodavnica hrane. Zatvoreni su parkovi, zabranjeniverski obredi, zabranjena venčanja/krštenja a dozvoljene su jedino sahrane. Otpočela je izgradnja privremenih bolnica a i vojska se uključila u transportovanju robe i materijala.

Između saveta i zabrane

Međutim, šta je ovde ključno i šta odvaja britanski pristup od drugih? Mere koje su uvedene nisu izdate kao naredba ili zabrana već, kao uputstvo i savet. To je bio povod za dosta nejasnoća i pitanja, recimo, da li policija može da uhapsi nekoga ako je napolju? Vlada je potvrdila da su policiji data veća ovlašćenja (parlament je odobrio paket mera), ali je pristup da se ljudima više daju saveti i poruke da idu kući ako se primeti da su van bez jasnog razloga.

Ali, kao i u Srbiji i u mnogim drugim zemljama — i u Britaniji ima primera ljudi koji ne poštuju te mere (policija je prekinula nekoliko privatnih žurki a tokom prolećnih dana veći broj ljudi primećen je u parkovima). Međutim, i mere koje je policja preduzela stavljene su pod lupu javnosti, pa je tako (preko interneta) održan parlamentarni odbor na kome se raspravljalo da li policija prekoračuje svoja ovlašćenja budući da su neke policijske jedinice u Engleskoj koristile dronove kako bi motrile da li neko krši pravila u izolaciji.

Nedostatak testova, nestašica toplomera, maski, gela za ruke...

Jedno dublje pitanje trese britansku javnost: da li je zemlja mogla bolje da se pripremi? Pored toga što su tokom marta mnoge radnje bile poluprazne, u Britaniji vlada nestašica maski, toplomera i sanitarnog materijala (tečnog sapuna, antibakterijskih maramica, toalet papira).

Veliki je problem u bolnicama gde lekari i osoblje nemaju dovoljno zaštitne opreme (i pored toga što se danima priča o tome kako se sve čini da ta oprema stigne).

Glavni problem je što u Britaniji nema dovoljno testova za koronavirus. Krajem marta, kada su uvedene striktnije mere i kada je Britanija direktno ušla u do sada najteži period borbe sa koronavirusom, ispostavilo se da je od gotovo pola miliona ljudi koji rade u zdvravstvenom sistemu njih svega 2.500 bilo testirano na koronavirus.

Problem sa testovima i dalje postoji (8. april). Štaviše, ukoliko se razbolite i sumnjate da imate koronavirus, savetuje vam se da prvo zovete svog lekara koji vam savetuje mirovanje i izolaciju ukoliko su simptomi slični koronavirusu. Ukoliko se stanje pogorša, tada vas prebacuju u bolnicu ali i tada ne dobije svako test na koronavirus, već samo oni u najtežem stanju. To je sve zbog toga što testovi nedostaju.

Borise – izbori se: DŽonsonov put do intenzivne nege i ruski mediji

Četiri dana pošto je održao govor u kome je najavio oštre mere u borbi protiv koronavirusa, 27. marta Boris DŽonson je potvrdio da i on ima simptome te bolesti i najavio da ide u samoizolaciju. U javnosti je poslednji put viđen u četvrtak, 2. aprila kada je izašao ispred stana u Dauning stritu kako bi tapšao lekarima (što se u Britaniji radi svakog četvrtka u osam uveče).

U petak, 3. aprila, DŽonson je na Tviteru objavio snimak u kome kaže da mora i dalje da bude u samoizolaciji jer i dalje ima temperaturu, ali da nastavlja sa radom. I tog, i prethodnog, i narednih dana — ministri i Dauning Strit slali su poruku da je premijer dobro.

Onda dolazi nedelja, 5. april. U obraćanju javnosti britanska kraljica poziva na strpljenje i upornost i završava govor rečima „sretaćemo se opet“. Uporedo sa vešću o tom govoru ide i vest da je Boris DŽonson prebačen u bolnicu.

Dan kasnije, 6. aprila ruska agencija „RIA novosti“ objavlila je vest — pozivajući se na neimenovani izvor u britanskom zdravstvu — da je DŽonson stavljen na aparate za disanje i da će biti na njima narednih deset dana. 

Dauning strit to popodne — oko pet sati — demantuje vest, optužuje Ruse za širenje dezinformacija i istovremeno šalje poruku da je DŽonson u stabilnom stanju i da je bolje. Međutim, svega dva sata kasnije objavljeno je da je DŽonson prebačen na intenzivnu negu i da je pre toga telefonom pozvao Dominika Raba — ministra spoljnih poslova — kako bi ga zamolio da preuzme rukovođenje Kabienotm (Britanija nema pisani ustav i nije sistemski rešeno ko menja premijera u slučaju sprečenosti, te sve zavisi od dogovora u vladi; Izuzetak je bila prva vlada Dejvida Kamerona kada je postojala titula zamenika premijera, ali to je bilo zbog koalicionog sporazuma jer su vladu tada formirale dve stranke — Konzervativci i Lib dem).

Ko sad upravlja Britanijom?

Dve ključne stvari su prozišle iz vesti da je DŽonson prebačen na intenzivnu negu: prvo, stručnjaci i političari su iskoristili događaj da još jednom skrenu pažnju nevernim Tomama da je virus opasan, da apsolutno niko nije imun (pa ni britanski premijer) i još jednom su zamoljeni svi da sede kod kuće. Duga stvar koja je iz ovoga proizišla jeste da se postavilo pitanje – ko sada upravlja zemljom i da li Dominik Rab ima kredibilitet i autoritet da donosi odluke u veoma kritičnom trenutku za zemlju. Rab tvrdi da je DŽonson i dalje glavni i da on upravlja, ali činjenica da je na intenzivnoj nezi nameće pitanje — šta ako se nešto gore desi premijeru?

Šire gledano, postavilo se i pitanje – ko i kako se brine o zdravlju premijera? Recimo, Čerčil je imao svog lekara, Tramp ima tim lekara, dok je DŽonson proveo sedam dana u samoizolaciji u Dauning stritu i tek posle razgovora sa lekarom opšte prakse prebačen je u bolnicu gde se, kako su istakli lekari, njemu daje pažnja onoliko koliko i svim drugim obolelima u sličnom stanju. Postavilo se pitanje, da li britanski premijer zaslužuje više pažnje od „običnih“ ljudi u njegovom stanju, ili ne? (Jedna anketa je pokazala da 30 odsto javnosti misli da bi birtanski premijer trebalo da dobije više pažnje od drugih pacijenata, dok je 67% javnosti reklo da bi prema njemu trebalo da se postupa isto kao i prema svim drugim pacijentima). Boris DŽonson je 12. aprila pušten iz bolnice, jer mu je bilo bolje

Interesantna vremena

U Britaniji se već nedeljama govori kako smo „dve nedelje iza Italije“ i da će vrhunac udara biti na Uskrs. Do 8. aprila u zemlji je registrovano oko 61.000 obolelih sa preko 7.000 smrtnh slučajeva

U Britaniji se već nedeljama govori kako smo „dve nedelje iza Italije“ i da će vrhunac udara biti na Uskrs. Do 8. aprila u zemlji je registrovano oko 61.000 obolelih sa preko 7.000 smrtnh slučajeva.

Sa druge strane, kako vreme odmiče sve se više postavljaju pitanja da li i kada ponovo pokrenuti zemlju, i kako? Britanija bi krajem godine trebalo da u potpunosti napusti pravila Evorpske unije i da do tada ispregovara sporazum sa Briselom što se trenutno čini malo verovantnim. Pritom, mali su izgledi da će sa drugim zemljama Britanci uspeti da sklope trgovinske sporazume imajući u vidu aktuelnu globalnu krizu izazvanu koronavirusom. Stručnjaci ukazuju da će britanska – kao i svetska – ekonomija imati mnogo veće štete nego što je to bio slučaj sa svetskom finansijskom krizom 2007-2012.

Zbog svega ovoga u Britaniji se ovih dana često citira poslovica „May you live in interesting times“. Svi se pitaju kada će ova „interesantna vremena“ proći ali — šta će sa nama i svetom biti kad ona prođu? U tom smislu, iako je Britanija ostrvo koje se Bregzitom okrenulo sebi, zla sudbina i nesreća nas sve vežu zajedno.

(Autor je dopisnik „Svedoka“ iz Londona)

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner