Evroazijska ekonomska unija – mukotrpno traganje za zajedničkim interesom

Očajanje koje je zahvatilo mnoge misleće Srbe zbog sada već otvorenog uterivanja naroda u Evropsku uniju, kao i mnogo puta u prošlosti okrenulo je njihove nade prema Rusiji i istoku, gde se rađa novi globalni savez – Evroazijska ekonomska unija, koja bi trebalo da zvanično bude formirana 1. januara 2015. i koja će zameniti sadašnji labavi Carinski savez Rusije, Belorusije i Kazahstana. Evroazijska unija ima ogroman potencijal da na globalnom nivou parira, po gotovo svim parametrima, Kini, SAD, EU u kojim izaziva uglavnom jake negativne reakcije, a kako evroazijske integracije napreduju, jačaju i nade u Srbiji da će nam Evroazijska unija doneti spas i biti ta čarobna formula koja će omogućiti rešavanje svih naših problema i muka.

Evroazijski entuzijazam je ponegde već toliko jak da se može uporediti sa proevropski fanatizmom, za koga vidimo da nas je, nažalost, umesto obećanog napretka i blagostanja već doveo do položaja bedne, male i siromašne kolonije. Evroazijski procesi su ipak mnogo složeniji nego nego što se to odavde vidi, i iako bi mnogi od nas želeli da odmah vide alternativu sadašnjem evropskom košmaru, mora se uzeti u obzir da se novi savez nalazi tek na početku svog postojanja, a da bi se ostvario njegov puni potencijal, biće potrebno vreme i rešavanje pojedinih problema koji već sada prete da izazovu značajne nesuglasice.

Napredak uz nesuglasice

Poslednji sastanak Evroazijskog ekonomskog saveta, koji je održan u Kremlju 24. decembra, bio je posvećen merama ka uspostavljanju Evroazijske ekonomske zajednice i nacrtima "mape puta" evroazijskih integracija Jermenije i Kirgistana. Njemu su prisustvovali šefovi država Rusije, Belorusije i Kazahstana Vladimir Putin, Aleksandar Lukašenko i Nursultan Nazarbajev, predsednik Jermenije Serž Sargsijan, predsednik Kirgistana Almazbek Atambajev i premijer Ukrajine Mikola Azarov.

 Serž Sargisjan (Jermenija), Almazbek Atambajev (Kirgistan), Aleksandar Lukašenko (Belorusija), Vladimir Putin, Nursultan Nazarbajev (Kazahstan),  Mykola Azarov (Ukrajina)  

Ovaj skup je, iako uspešan, pokazao da pojedini problemi saveza ne mogu da budu gurnuti pod tepih i pokriveni velikim napretkom uzajamnih bilateralnih ekonomskih odnosa, jer se otkrila pukotina izazvana težnjom Minska za jačanjem diplomatske i političke integracije država članica, i Astane koja želi da evroazijske integracije ostanu isključivo na nivou ekonomije i slobodnog tržišta. Sve jače se takođe otkriva problem veličine i uticaja Rusije i želje Belorusije i Kazahstana da se odupru prejakom zagrljaju Kremlja, a Minsk i Astana takođe aktivno nastoje da postignu podjednaku zastupljenost svojih predstavnika u administativnim organima Carinske unije i buduće Evroazijske unije, što do sada često nije bio slučaj.

Evroazijska ekonomska unija je zamišljena kao jedinstveni carinski prostor i regulator zajedničke makroekonomije, konkurencije, energetike i saobraćaja. Belorusija je, međutim, sklona stvaranju neke vrste savezne države, a na samitu u Moskvi je njen predsednik Aleksandar Lukašenko naveo pet principa na kojima Minsk insistira, i koji podrazumevaju da buduća Unija treba da ima pravni subjektivitet i precizno utvrđene nadležnosti. Minsk između ostalog želi i da odluke Evroazijske ekonomske komisije budu obavezujuće, i da predsednici država nemaju pravo da opozovu njene odluke.

Vladimir Putin i Nursultan Nazarbajev 

Predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev je bio snažno protiv bilo kakve promene predviđenog oblika unije i insistirao na isključenju svih odredbi koje izlaze iz okvira ekonomskih integracija. Prema Nazarbajevu, oblasti kao što su bezbednost granica i imigraciona politika, sistem odbrane i bezbednosti, zdravlja, obrazovanja, nauke, kulture, pravna pomoć nisu važne za ekonomske integracije, a on je takođe pozvao da se osigura da sporazum o ekonomskoj uniji ne ometa odnose zemalja učesnica sa drugim državama i organizacijama. U svom govoru nakon sastanka, Nazarbajev je posebno istakao i da je politički suverenitet Rusije, Belorusije i Kazahstana "nepromenljiv".

Interesi pre svega

Na skupu u Moskvi predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je pristalica brzog širenja organizacije, saopštio je da ključni principi rada budućeg saveza moraju da u punoj meri odgovaraju nacionalnim interesima svih učesnika, ali reakcija Minska i Astane pokazuje da nacionalni interesi država članica mogu i da se ne poklapaju, što dovodi do vrlo nezgodne situacije u kojima, posebno Rusija, mora da izgradi pregovarački proces koji će ostvariti kompromis između potrebe za čvršćim integracijama i strahovanjima ostalih država članica od svoje dominacije. S tim u vezi se neprestano ističe da Evroazijska ekonomska unija nikako neće biti zamena za SSSR, već da je to dobrovoljni ekonomski savez, a da je na svim bivšim sovjetskim republikama da prihvate ili odbiju predlog.

Analitičari procenjuju da politika ne može da se izbegne, i da krupna politička pitanja već unose određene nesuglasice među partnerima, i dok se politički i ekonomski odnosi Moskve i Minska, iako ponekad zahladne, mogu smatrati dugoročno stabilnim, procenjuje se da između Moskve i Astane nema jasnog razumevanja daljih integracionih procesa. Velika većina Kazaha se izričito protivi bilo kakvom nagoveštaju ponovne dominacije Rusije, i analitičari stoga procenjuju da u Kazahstanu nisu spremni za prelazak na više nivoe integracije, niti imaju isti pogled na prioritete spoljne politike.

Mikola Azarov

Pitanje Ukrajine na primer, koje je za Rusiju gotovo pitanje života i smrti, u Kazahstanu nije izazvalo mnogo uzbuđenja, a u Astani nema mnogo entuzijazma ni za Jermeniju, posebno što Kazahstan neguje dobre odnose i sa Azerbejdžanom, i podržava njegove težnje prema pokrajini Nagorno-Karabah. Takođe, Astana neguje sve bolje odnose sa Turskom, koji su na nedavno susretu Nazarbajeva i Erdogana nazvani „strateškim“, a Nazarbajev je čak na samitu u oktobru, bez obzira što to trenutno nije realno, predložio da se u Carinsku uniju uključi i Ankara.

Dmitrij Medvedev i Almazbeg Atambajev

Primanje novih članica Jermenije i Tadžikistana, koje je uslovljeno pre svega političkim i geostrateškim razlozima, a mnogo manje ekonomskim, takođe ne prolazi bez problema. Jermenija je posle dužeg kolebanja odlučila da pristupi savezu, ali pre svega zbog bezbednosnih garancija koje je dobila od Moskve, ali to je izazvalo veliku nervozu Nazarbajeva, upravo zbog krvavog spora Jerevana i Bakua. U Moskvi je ipak potpisana mapa puta za Jermeniju, koja stupa u savez pod direktnim patronatom Moskve i sa dobijenim značajnim ekonomskim privilegijama, ali to nije urađeno za Kirgiziju, iako je njen prijem bio još ranije dogovoren. Kirgizija, koja je u lošem političkom i ekonomskom stanju, partnerima iz saveza je potrebna pre svega zbog sigurnosti spoljnog oboda Evroazijske unije i čvršće kontrole nad tranzitom kineske robe, koja se reeksportuje upravo kroz tu zemlju. Biškek ima odlične ekonomske odnose se Kinom, koja nastoji da ga privuče u svoju sferu uticaja uključi gsa u svoj projekat „Put svile“ koji treba da integriše Kinu i države Centralne Azije.

Predsednik Almazbek Atambajev izjavio je da će se republika integrisati samo u skladu sa svojim nacionalnim interesima. Analitičari ipak procenjuju da Biškenjk nastoji da što bolje naplati svoje članstvo i dobije što povoljnije uslove priključenja za svoju ekonomiju. I na kraju, pitanje Ukrajine je još nerešeno jer iako je premijer Mikola Azarov u Moskvi prisustvovao skupu kao posmatrač, a Kijev suspendovao proces integracije sa EU, ostaje nejasno da li će Ukrajina ponovo početi da flertuje sa Zapadom sa nepredvidivim ishodom.

Evroazijske integracije zasad još nisu potpuno definisani koncept i projekat, i one predstavljaju okvir koji se tek razvija i koji ima više različitih tumačenja. Što se Srbije tiče, dosadašnja bezalternativna evropska politika će jednom, možda vrlo skoro, konačno udariti u zid, i zato je za nas važno da se evroazijska politika i ideja pozicioniranja Srbije u evroazijskom bloku iskristališe na što je moguće ozbiljniji, kvalitetniji i bolji način. Jer besplatnog ručka neće biti ni u Evropi, ni u Evroaziji.