Британија је борби против коронавируса иницијално приступила знатно умереније него друге европске земље. Пошто је број оболелих почео муњевито да расте а из Италије и Шпаније су стизале слике о последицама, власти су крајем марта предузеле знатно стриктније мере

 Пандемија короне ће проћи, као и многе друге епидемије пре ње, али да ли је живот „ропства у миру“ вредан живљења, то је дилема о којој треба да размишљамо

Србија се са пандемијом суочила са разореном државом, здравственим системом који је одавно  пред колапсом и друштвом које је декласирано наглом променом. То су резултати неолибералне транзиције. Корона вирус опомиње да је неопходна промена система. Уколико до ње не дође, умираћемо, као домороци, поред реке пуне рибе.

Економско успоравање у ЕУ, криза и могући распад еврозоне, као неуспешног и таштог елитистичког пројекта, и одређено затварање појединих великих економија на свету не уливају поверење у либерални глобални трговински и инвестициони систем. Потребне су у резерви националне стратегије о томе шта чинити ако се настави наведени неповољни развој ствари. 

 Негде око подне по локалном времену, 31. децембра 1999, московска телевизија објавила је сензационалну вест да је Борис Николајевич Јељцин поднео оставку. Била је то прва и чинило ми се доста нејасна информација

Заменик уредника ”Russia in Global Affairs” Глен Дисен (Glenn Diesen) разговарао је са бившим председником Чешке Вацлавом Клаусом о тренутној ситуацији у ЕУ, популизму, ”зеленој” политици, глобализацији, и другим контроверзним питањима данашњице.

Да би се позиција Народне Републике Кине данас разумела битно је узети као полазну тачку реформе које је започео Денг Сјаопинг. На седници Комунистичке партије 13. децембра 1978. он је рекао да је Кини „потребан велики број људи који се усуђују да мисле, истражују нове начине и производе нове идеје”, а у супротном „неће бити могуће извући земљу из сиромаштва, а још мање превазићи напредне државе”.

Пре тридесет година, новембра 1989, срушен је Берлински зид. Био је то догађај који је променио ток европске, па и светске историје

 Кључни квалитет Сандерсове кампање из 2016. године била је њена јасноћа. Мантрајући бројке о „1% који има више од 90%“ сенатор из Вермонта урезао је у свест САД-а идеју о друштвеној неједнакости. Ове идеје, довеле су до појма оно што су грађани области Великих језера осећали већ дуго

Санкције су смањиле унос калорија код становника, повећале болест и смртност (и за одрасле и за новорођенчад), и раселиле милионе Венецуелаца који су побегли из земље као резултат погоршавајуће економске депресије и хиперинфлације.