петак, 06. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Само смех Србина спасава > Водич кроз кохабитацију
Само смех Србина спасава

Водич кроз кохабитацију

PDF Штампа Ел. пошта
Воја Жанетић   
недеља, 03. јун 2012.

Шта је кохабитација?: То је сарадња између две стране које су законским оквиром и/или тек пуким стицајем околности принуђене на известан степен сарадње, упркос томе што не могу очима да се виде. Радикални пример кохабитације је, рецимо, уговорени брак између две тек венчане глувонеме геј особе различитог пола и вероисповести.

ШТА ЈЕ ПОЛИТИЧКА КОХАБИТАЦИЈА?: Готово исто што и горе наведени пример, али вероватно уз много више секса. У овом тренутку у Србији политичка кохабитација би, како ствари стоје, требало да буде процес сарадње између председника и премијера, где један није баш за дипломатију а треба да нас представља у свету, а други није баш за економију а треба да нас извуче из кризе. Последњем јавном заједничком виђању ове две особе присуствовало је - у парламенту који још нема председника - и његово краљевско величанство које је престолонаследник у републици која нема монархију, а и даље говори српски језик нешто слабије но председник енглески, чиме је кохабитација употпуњена до последњег атома рационалности и логичности.

ОТКУД НАМА КОХАБИТАЦИЈА?: Неки се паметњаковић својевремено сетио да би председника требало да одабере народ, а премијера парламент. То је смишљено за случај да странка са популарним председником државе изгуби власт у парламенту, па да ипак има неку власт у земљи, дату од народа. Током еволуције те идеје у пракси стигосмо некако и до ситуације да странка која је добила власт у парламенту више нема популарног председника, макар по мишљењу 800.000 горепоменутог народа, који су уместо на други круг председничких избора отишли на излет и роштиљ, а по злехудом наговору очигледно утицајних интелектуалаца.

КАКО КОХАБИТАЦИЈА ТРЕБА ДА ИЗГЛЕДА У ПРАКСИ?: Судећи по оценама и у медијима изнетим мишљењима особа склоних јавној политичкој анализи, председник државе би током свог мандата требало да не ради ништа од оног што је председник државе радио у прошлом мандату, да би премијер Владе у наредном мандату могао да ради све оно што премијер Владе није радио у претходном мандату. Уколико не буде овако, прети опасност да држава престане да функционише као никада до сада.

КАКО ЋЕ КОХАБИТАЦИЈА СТВАРНО ИЗГЛЕДАТИ?: Председник државе може, ако му се прохте, да враћа законе у парламент до Судњег дана, да критикује владу у домаћим и страним медијима, да поставља своје генерале у војсци и једну трећину судија у судовима, као и да слободно протумачи шта значи „координација служби безбедности“, а што некако постаде задатак којим се бави његов шеф кабинета. Уколико то председник жели, он може и да одигра већ понуђену улогу црвене крпе за српског национализма жедне професионалне уцењиваче и условљаваче Србије, као и пружаоца разлога за донације, постојање и рад извесној и немалој количини организација и појединаца. Уколико све ово горе наведено неком представља проблем, тај неко може понудити неку количину нечега (од радних места и управних одбора, преко медијског простора и утицајних пријатељстава, па до чега год конкретнијег) да би поменуте радње остале само на нивоу непоменуте претње.

КАКО ЋЕ СЕ СВЕ ТО ЗАВРШИТИ?: Да би се некако завршило, било би згодно и да почне. А да би почело, било би лепо да постоји Влада. А да би постојала Влада, било би добро знати ко ће у њу да уђе. А да би у њу неко ушао било би одлично да му се нешто и понуди. А да би се то нешто понудило, било би величанствено сазнати шта је уопште остало за нуђење. А да би нешто остало за нуђење, било би изванредно знати има ли држава новца да уопште функционише, а самим тим и то што се нуди. А да би држава имала новца за функционисање, било би страобално кад би јој то неко и дао. А да би неко дао новац, тај неко сигурно има и неке услове. Из чега проистиче да ће се кохабитација завршити оног момента када неко од кохабитаната не пристане на услове који кохабитацију уопште и омогућавају.

ШТА ТО ЗАПРАВО ЗНАЧИ:

1. Да је кохабитација у Србији једна прилично компликована работа

2. између постојећег председника и засад непостојећег премијера

3. коју тек треба договорити

4. и која уопште не зависи од оних који треба да сарађују

5. а који би најрадије од свега тога одустали

6. само да није конкретне користи

7. до које се стиже путем испуњења услова

8. које намећу сви они који имају стварну моћ,

9. а који нису ни председник ни премијер.

ПРАКТИЧНА УПУТСТВА ЗА КОХАБИТАНТЕ: До даљег се не јављати на телефонске позиве супротне стране. Чекати даља упутства од амбасада и/или савете не превише презадужених или превише познатих привредника.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер