Srbijica i evropski mangup

Srbija je trenutno u situaciji glupe, naivne, jadne i propale devojke navučene na lake droge, alkohol i lekove za smirenje koja sanja da se uda za bogatog, pokvarenog i škrtog zavodnika koji je pritom već odavno oženjen i ima odraslu decu. Uz to, taj evropski mangup, voli da se igra sa svojim udvaračicama.

Taj dijalog teče otprilike ovako:

Srbija: Molim te, pa znamo se toliko godina, znaš koliko mi je stalo do tebe. Šta bi nas sprečilo da se uzmemo?

Evropski mangup: Prvo, jasno ti je valjda da sebe ponižavaš na ovaj način, jer obično je muškarac taj koji prosi devojku, a ne obrnuto.

Srbija: Oduvek si mi tvrdio da si modernih shvatanja i da si odavno raskinuo s tradicijom i staromodnim običajima.

EM: Znaš i ti mene da nije baš uvek onako kao što govorim. No, dobro, ako baš toliko insistiraš. Možda bismo mogli nešto da se dogovorimo.

Srbija: Kako?! Reci bilo šta! Na sve ću pristati!

EM: Šta nudiš u miraz?

Srbija: Znaš da sam siromašna, da nemam mnogo. Daću ti sve od pokretnosti. Sve porodično nasleđe.

EM: Ma nemoj! A šta ćemo sa onom zemljom?

Srbija: To ne dolazi u obzir. Obećala sam roditeljima.

EM: A ko su tvoji roditelji?

Srbija: Moji tata i mama su umrli. Poznavao si ih. Ne pravi se lud.

EM: Čekaj, da li ti mene voliš ili želiš neki brak iz interesa?

Srbija: Iskreno... Nije baš da te volim.

EM: I zašto onda hoćeš da se udaš za mene kad znaš da ti ništa neću dati? A ne volim ni ja tebe.

Srbija: Obećala sam mami i tati.

EM: Ali oni su mrtvi, zar ne?

Srbija: Mrtvi su, istina, ali obećanje je obećanje. Ja sam čestita devojka. Osim toga, ti si mi rekao da mi nikad nećeš dopustiti da se udam za nekog drugog.

EM: To je istina. A šta ti onda drugo preostaje osim miraza?

Srbija: Ništa. Hoćeš da ti ostavim svu zemlju svojih predaka?

EM: Da, to bi možda moglo da bude dovoljno za početak daljeg razgovora.

Srbija: Gledaj. To je zaista veliki greh, ali što se kaže: „Što se mora – mora se“.

EM: Odlično. Potpiši na sudu ugovor o predaji zemljišta pa se vidimo u junu.

Srbija: Važi... to je odlično! Srce me boli ali sam srećna. Jako srećna!

EM: Samo da znaš da ti ništa još nisam obećao. Da ne bude zabune.

Srbija: Nije važno. Osećam se nemoćno. Moj organizam truli i tvoje obećanje da ćemo makar razgovarati o tome, budi u meni nadu da ću poživeti još makar neku godinu.