Potpisivanjem dogovora o floti i Krimu baš u Harkovu, a ne u Kijevu na primer, Medvedev i Janukovič šalju Evropi i SAD poruku da duži kraj konopa za potezanje ovoga puta drže Rusija i “ruska Ukrajina”. Ukrajina i Rusija, dve glavne države bivšeg SSSR, još jedanput su zajedno.

Cilj svih spolja gledano naivnih „traganja za istorijskom istinom“ jeste rušenje oslonaca društva, kultivisanje u dušama ruskih ljudi osećaja odvratnosti prema sebi samima, svojoj istoriji i kulturi.

Politička sudbina Angele Merkel, koja pokušava da opravda nemačko angažovanje u Avganistanu uprkos tome što je javnost odavno postala svesna da se u toj zemlji brane američki interesi, kao i budućnost nemačke misije, umnogome zavise od ambivalentnog odnosa sa SAD.

Grčka se nalazi na istorijskoj tački preklapanja nerazvijenih svetova Mediterana i Balkana, i to ima ogromne implikacije po njenu politiku i ekonomiju. Pa ipak, baš kao što je geografija podelila Evropu, ona je i ujedinjuje.

Za tursku vladajuću Partiju pravde i razvoja se kaže da zemlju socijalno i politički usmerava prema autoritarnim režimima Bliskog istoka. U stvarnosti, ona je možda najbolji branilac evropskih vrednosti kojeg Turska danas ima.

Sa vašingtonske tačke gledišta, ponašanje Turske kao saveznika, prema iračkoj politici, nije bilo za poštovanje. Sa Ankarine tačke gledišta, politika SAD prema Iraku je trapava i potkopava turske interese.

Četvorica nemačkih profesora koji su 1998, otpočeli bezuspešni anti-evro proces pred ustavnim sudom, sada spremaju novu pravnu akciju. Njihove tvrdnje ovoga puta imaju mnogo veće šanse za uspeh.

Amerikanci su uprli oči u Grčku, pitajući se da li će njena sudbina postati i njihova: starenje stanovništva, niska produktivnost i privredni rast, korumpirana vlada, prenaduvana ovlašćenja i politička paraliza – i na kraju bankrot.

Sporazum koji su potpisali predsednici Rusije i Ukrajine u Harkovu 21. aprila, predstavlja odgovor dve velike države Istočne Evrope na izazove svetske finansijske krize, ali i simboličnu prelomnu tačku koja je označila početak zaokreta.

Vremena se srećom menjaju, pa sa pojavom novih činioca na međunarodnoj političkoj sceni kao što je Rusija, mi možemo da se konkurentski postavimo i prema EU i prema SAD. Time ćemo da povećamo svoju „cenu“. Naravno, najpre treba da to i da hoćemo.