U ovom slučaju – sem ako ne mislimo da je Masov ispad bio „nenameran“ ili neka vrsta „frojdovske omaške“ – Nemačka je započela politički obračun sa Ruskom Federacijom na tlu Srbije. I prilično sam sigurna da ovo nije jedini čin u tom pravcu. 

Diskusija o budućnosti NATO dala je retku mogućnost da se sudi o različitosti pogleda na probleme nove strategije NATO među nemačkim političarima. Svojevrsni rezultat te diskusije je i sam naziv konferencije Zelenih: „Wohin mit NATO?“ - „Kuda idemo sa NATO?“

Bušovi memoari bi mogli da obnove promišljanje njegovog katastrofalnog predsednikovanja. Radi se o pravoj epskoj sagi o tome kako naslednik trona preuzima vodeću silu u svetu i ostavlja je u osakaćenom stanju svom nasledniku, ukaljanu sa dva rata i opterećenu trilionima dugova.

Davno su definisane i veoma mnogo puta zvanično i nezvanično pretresane te do u detalj rešavane ključne tačke spora: granična linija, bezbednost, Jerusalim, izbeglice, voda, ali se naselja do sada nisu pojavila kao problem koji bi imao težinu.

Približno oko 2050. godine, zemlje BRIK će se razviti kao veoma snažne ekonomije i zajedno će imati nešto veći GDP nego zemlje bivše G 7. U apsolutnim ciframa, Kina će biti najveća ekonomija sveta..

Principijelni stav Republike Srbije neće se promeniti. Naš ustavni imperativ, kao i naša moralna, istorijska i – iznad svega – demokratska dužnost, primoravaju nas da ne odstupimo od posvećenosti pronalaženja sveobuhvatnog rešenja za Kosovo.

Duel Dodika i Jovanovića pred celom nacijom je poslužio da se jednom za svagda demistifikuje mantra o „pogubnosti srpske sklonosti prema mitovima, stereotipima i crno-belom pogledu na svet“.

Patologija bezalternativne politike, ali i očigledan krah one druge, iskazane još jednom sveprisutnom parolom, „I EU i Kosovo“, dovode demokrate u nezavidan položaj pasivnog iščekivanja poteza njihovih zapadnih mentora.

Ovde je reč o narodu kome se njegovi krvnici i neprijatelji koji i dalje čereče Srbiju predstavljaju kao prijatelji i „partneri“, a njegov jedini iskreni prijatelj Rusija predstavlja kao krvni neprijatelj.

Danas su uz Nikolića raznorazne izbegličke organizacije, stranački radio, stranačke novine, pojedinci... Iza Borisa Tadića je samo „mala“ obaveza koju mora da ispuni do kraja mandata. Upravo ta obaveza ga je stavila na velike muke.