Običan građanin zna toliko da se te nedelje (24.9) ili vikenda, desio oružani sukob Srba i policajaca Albanaca u okolini starostavnog manastira Banjska („Strahinjiću Bane [...] u malenoj Banjskoj) i da su zvanično stradala četiri lica, tri Srbina i Albanac. Posle toga, isti taj, običan građanin može da sazna: da je satima pre akcije „kosovske“ policije srpska naoružana grupa praćena i snimana iz vazduha; da je i KFOR (NATO) „prisustvovao“ sukobima; da je pronađena velika količina oružja – za „ceo bataljon“; da je, javnosti poznati, M. R. pismom priznao organizovanje oružane srpske grupe (sâmo to priznanje i nije sudski dokaz), i možda još ponešto.

Način na koji je Zapadna civilizacija ustoličena postao je njen obrazac i temelj kojim se kroz istoriju, ali i danas i dalje vodi. Nasilno deleći Rimsko carstvo, ona uzima sebe kao jedinog naslednika „pravog“ Carstva 

Posledice takve politike su sistematsko pogoršavanje položaja radničke i srednje klase u razvijenim državama, ubrzani rast socijalnih nejednakosti i urušavanje socijalnih funkcija država

Ne bih da komentarišem „umetničku“ stranu ove čudnovate instalacije. Samo ću reći da ona odlično oslikava svu „taštinu praznine“ nastalu simbiozom drugosrbijansko-skorojevićkog „gradžanizma“ i vulgarne idolatrije aktuelnog režima. I ko zna kakva će sve umetnička čuda iz te simbioze tek da proisteknu.

Iolo informisanima sasvim je i već dugo jasno da je Aleksandar Vučić punih deset godina navođeni NATO projektil čiji je jedini stvarni zadatak legalizacija okupacije Kosova i Metohije i ukidanje svih elemenata, tragova i simbola srpske državnosti u našoj južnoj pokrajini.

Na kritičko usmerenje inteligencije danas u najvećoj meri presudno deluju podele u međunarodnom prostoru. U želji da u tim podelama bude nacionalno odgovorna, ona u ogromnoj većini u svim zemljama biva (kako se to u savremenom političkom žargonu kaže) „politički korektna“, prestajući tako zapravo da bude kritička

Država koja misli bi, već od juče, trebalo da se priprema za novo vreme i nove rizike koji će dolaziti različitim kombinacijama političkih, ekonomskih, klimatskih i zdravstvenih činilaca

Stoga, izbor između toga da li biti kolonija ili da li biti slobodna zemlja nije stvar boljeg ili lošijeg standarda, ili izbor između novog automobila i stare ikone. To je izbor između gladi i slobode, između nestanka naroda ili pak njegovog očuvanja. Slučaj Irske i Srbije u 19. veku nedvosmisleno kazuje šta bi trebalo izabrati. 

Da li možda Zakon reguliše koliko po kvadratnom metru stana može da živi simpatizera stranaka vlasti, a koliko simpatizera opozicije je dozvoljeno da se gura po 1 kvadratnom metru stambene površine?! 

Jedan prijatelj mi je nedavno poslao skraćenu verziju obraćanja Si Đinpinga članovima Centralnog komiteta Komunističke partije Kine iz januara 2013.