среда, 04. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Има ли те Страхињићу Бане?!
Коментар дана

Има ли те Страхињићу Бане?!

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Орловић   
субота, 14. октобар 2023.

Обичан грађанин зна толико да се те недеље (24.9) или викенда, десио оружани сукоб Срба и полицајаца Албанаца у околини староставног манастира Бањска („Страхињићу Бане [...] у маленој Бањској) и да су званично страдала четири лица, три Србина и Албанац. После тога, исти тај, обичан грађанин може да сазна: да је сатима пре акције „косовске“ полиције српска наоружана група праћена и снимана из ваздуха; да је и КФОР (НАТО) „присуствовао“ сукобима; да је пронађена велика количина оружја – за „цео батаљон“; да је, јавности познати, М. Р. писмом признао организовање оружане српске групе (сâмо то признање и није судски доказ), и можда још понешто.

Али васколики наш народ још увек не зна одговоре на суштинска питања која отвара ова „акција“, правећи га беспокојним и колективно уплашеним. Грађани не знају ко су учесници и, још важније, организатори ове битке са трагичним исходом; шта је био њен циљ, ако га је уопште имала; да ли је било „координације“ трију страна у сукобу; да ли су и шта званични „Косово“ и Србија чинили и знали унапред, а шта су евентуално знали (и чинили) НАТО, Русија и друге државе? Све ово тешко да ће се икада поуздано сазнати, али бар на нешто очекујемо да се одговори истрагама и судским поступцима – о том потом. Због такве тмине незнања, уз оно што се непобитно већ зна, ничу многе, чак најневероватније теорије и објашњења „Бањске“. Тако, циљ беше: ослобођење и отцепљење севера Косова; испуњење освеженог завета „кад се војска на Косово врати“; прогон („олуја“) Срба као хрватски модел решења статуса јужне Покрајине и, даље, одблокирања чланства Србије у ЕУ; руски дуги прсти („као у Миловој Црној Гори“) не би ли се стекла нека предност у украјинском рату; прост договор „Курти – Вучић“ због некаквог вишег остварења – заједничког признања и чланства у ЕУ/НАТО; подухват албанског и српског подземља ради увећања прекограничног („административна линија“) профита итд.

Оно око чега се сви морају сложити је да је „Бањска“ продубила ионако тешко стање вајних деценијских преговора „Београда и „Приштине“. А поготово одскора неиздржив положај Срба на Космету. Ова полазишта можда могу да наведу на неке „суштинске“ одговоре о овом покушају оружане борбе. Она није била у било каквом интересу Срба, поготово њиховог физичког опстанка на Космету; директно је супротстављена и политичком интересу Србије јер оружани устанак не сме да је изложи ризику још једног рата са НАТО, нити опасностима економских санкција и даље, распада или окупације државе (у случају пораза). Мирни „замрзнути конфликт“, као до малопре постојећи, у оваквим светским и балканским околностима – иако није карта на коју игра званични „Београд“ – директно је угрожен као, прихватљиво (могуће), привремено, ненасилно и колико-толико функционално решење које задржава Србе на Метохији са Косовом. Каква год да бива власт у Београду, требало би да наведено разумева као неупитну законитост своје косовске политике.

Оно око чега се сви морају сложити је да је „Бањска“ продубила ионако тешко стање вајних деценијских преговора „Београда и „Приштине“

Акција „Бањска“ би пак могла бити подухват на политичку корист „Приштине“ бар из два разлога: може да изазове прекид досадашњих вајних преговора – читај: одуговлачење међусобног признања – што је за „Приштину“ повољно јер се недавно дошло до најбоље и крајње тачке, „ЕУ Охридског споразума“ (кога још само треба спровести) и друга корист – већ се почело са снажењем притиска, читај: уцене, на Србију не би ли престала са тихом опструкцијом „нормализације односа“ као коначног косовског решења, противног нашем Уставу. На ове „косовске“ интересе природно се надовезује полза сизеренâ и инвеститора сепаратизма: САД и, скоро свих, НАТО држава, да се преговарачке стране „нормализују“ чим пре.

Ходајући трагом наведених интереса, можда и обичан грађанин може да разреди маглу незнања о једној тужној недељи у Бањској. Без страха од истине. Несклањајући с ума да ни прецима није било лако на овим нашим просторима – ни Немањићима, ни кнезу Лазару и последњим деспотима (Лазаревићу и Бранковићу), ни Карађорђу, ни Петру краљу, ни партизанима а ни борцима 90-тих – али да је увек некако Србадија бивала, на Косову и око њега. 

(Аутор је редовни професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер