Они малобројни намучени Срби који су се након рата вратили у Хрватску заслужују да их заступа патриота, неко ко ће искрено бранити њихова угрожена права а то свакако није Јелена Милић

Добро, а шта каже „наш извор” који немамо: изгледа да је председник Србије одбијањем парафа озбиљно нажуљао нечије богатуне, контроверзне типове, тајкуне, олихгархе и криминалце који су већ трљали руке да се домогну, по могућству, за мале паре државног богатства.

Краљево је пре месец дана посетио и премијер Мирко Цветковић, који је објавио да је обнова урађена “без иједне афере и проблема”. Краљевчани знају колико је истине у премијеровој изјави, али ћуте, задовољни што су избегли судбину Мионице.

После зиме европског незадовољства, долази лето европског очаја. Руси и Украјинци барем знају за шта се боре

 Све док се у НАТО државама званично сматра да је агресија била исправна, праведна, савесна или поштена, њена противправност нам је бескорисна. Тек када у тој бици морала и права дође до приближавања морала праву (што је много дужи процес него обратно) имаћемо рашта да кажемо „у праву смо“

Народне (централне) банке морају да поведу бригу да банкарски систем има довољно готовине, тако да се голим царевима обезбеде бар гаће. Иако у спасавању банака од последица погрешних финансијских прорачуна има моралних ризика, ипак оне нису биле једине у тим својим финасијским гресима.

Наравно, у случају драматичног погоршања односа САД и Кине, везе Москве и Пекинга биле би додатно интензивиране, али некапацитативност да се произведу високотехнолошке компоненте (чипови су најбољи пример), барем у средњом року, остаће баријера економском развоју обе државе

Па, ко то онда и с ким "договара хаос" и "рушење државе" (читај: Врховника)? Или су и Ђитлер и Врховник, заједно, у "тајном дилу" с Америма ради, нпр, рушења институције која, по Уставу, води политику државе, тј. влада Србијом, а то је влада "легално и легитимно изабране" Тајнице Брнабић...? 

Да ли смо заиста постали толико изоловани од своје средине да нам треба масовна анонимна публика да поделимо најинтимније тајне? Шта тиме исказујемо? Хоће ли бол проћи тиме или ће се радост увећати? Да ли смо постали approval junkie и да ли очајнички патимо за тим Масловљевим мотивом одобравања?

Наравно да је могуће замислити стање општег хаоса у односу на који ће ово десетомесечно политичко муљање изгледати као „Периклово златно доба“. У том смислу, није сасвим искључено да ће ову одлазећу владу неко у Србији заиста „правити од блата“.