Кад у развијеним скандинавским друштвима, са самосвесним појединцима и бар наоко јаком јавношћу, кампање (и топли зечеви) на друштвеним мрежама предодређују јавни дискурс и политику, поставља се питање шта тек да се очекује другде, и у будућности.

Веома добро знам да, док је Вучићев режим на власти, неће бити епилога овог случаја. Свакако не истинитог или праведног епилога. Докази и документи ће бити важни тек после политичких промена у Србији. 

Сила информација и знања која је доступна стотинама милиона паметних, добро информисаних и посебно веома заинтересованих за промене, већ је прерасла критичну масу и само је питање времена, а ја мислим и не тако дугог, када ће њихови захтеви почети да се испуњавају.

Вучић није само пристао да уведе санкције Русији, већ се обавезао и да ће учествовати  у сатанизовању руског председника које спроводи Запад и ту обавезу већ испуњава.  Заузврат, Србија неће ући у ЕУ нити ће јој бити враћен суверенитет на КиМ. Гас ће плаћати неколико пута скупље уз ново задуживање

 Ух, ако мене питате, боље да нам није ни долазио, баш у ове дане обележавања две деценије наше јуначке кумановске капит(а)ул(из)ације, да нам досипа со на рану. Мислим, не само због тога што тамо где је Шишко Менчетић, пардон Палмер, ту, засигурно, што би рекла Врховникова дворска препискарала, "смрди" да Риђокоси хоће да ружи државу Србију

Помињати у филму решење Јеврејског питања у Србији, а не поменути разлог за то, делује злонамерно. Тужно је и помало мрачно уопште причати о томе, али у Србији је то могло да се деси јер овде никад и није било пуно Јевреја, поготово не онолико колико их је било у Немачкој или Пољској.

Тако се, још једном, у најогољенијем облику показује лицемерје доброг дела српске медијске и НВО сцене, која од ситуације до ситуације растеже или сужава појам “демократског блока” и “евро-реформских снага”.

Став који се све више прихвата у Европској унији јесте да једино рат с Русијом доноси мир Европи

Ми смо криви јер смо у прошлости имали неодговорне политичаре који су допустили да Хрватска у Србији има све, а да Србија у Хрватској нема ништа.

 Ништа још није готово. Али је очито да после ових избора више ништа неће бити исто. Као што, уосталом, већ неко време у Србији уопште није исто, само је та промена та разлику од 5. октобра више еволутивна и мање упадљива.