субота, 21. октобар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Прикази > Приказ књиге Слободана Антонића: "Милошевић - још није готово"
Прикази

Приказ књиге Слободана Антонића: "Милошевић - још није готово"

PDF Штампа Ел. пошта
Боривој Рашуо   
понедељак, 02. март 2015.

Приказ књиге Слободана Антонића: Милошевић - још није готово, у издању „Вукотић медија“ Београд, 2015. (стр. 493)

Пред нама се налази књига о озбиљном времену и о озбиљном владару чија владавина по својим основним одликама и ефектима битно надилази  своје време и продужиће се по својим последицама у, без претеривања се може рећи, далеку будућност. Отуда и наслов књиге Слободана Антонића  Милошевић - jош није готово - добро исказује њену основну интенцију. Овој општој оцени, прикључићемо још једну истог ранга, а која се тиче часа појављивања ове књиге. Они који друштвене догађаје гледају са позиција дневнополитичких ефеката књигу Слободана Антонића ће доживети као закаснелу реакцију на важно време, сматраће је неактуелном, док они други који ствари посматрају са историјске позиције верујем да ће се приклонити оцени да је она преурањено написана, да није поштовала методолошку, тачније,  хронолошку обавезу о тзв. временској дистанци. 

Мислим да и једна и друга претпостављена оцена пате од  једностраности и да књигу Слободана Антонића Милошевић - jош није готово треба доживети као благотворни лек за једно време које је било доста болесно и нејасно, о времену за које најбоље пристаје одредница историјско. Слободан Антонић је, то се мора признати, имао смелости да се изјасни о времену и човеку, у времену које је још ужарено и у коме се осећа паљевина рата и ратова које никако нису запалили Србија и Слободан  Милошевић, писао је дакле о како би Хегел рекао „згуснутом времену“ где нема празног хода, лагодних година и безначајних догађаја. Слободан Антонић је, да се мало слободније изразимо, за предмет своје анализе узео једну јако нељубазну тему.

Боривој Рашуо

Најелементарнији увид у садржај књиге која је предмет овог приказа увериће нас у то. Довољно је побројати само неке од поднаслова, поглавља ове књиге, као што су Осма седница и разлаз, „ Митинзи истине“, Распад Велике државе, Примирје у Хрватској, Рат у Босни, Стварање двочлане  државе, Самосталност прекодринских вођа, Слом Крајине за један дан, „Принц од Дејтона", Побуна у целој Србији, Терористичка буна на Косову, Диктат из Рамбујеа, Србија засута бомбама, Отпор светском насиљу, Коштуница прави кандидат, Револуција 5. Октобра, Миран и у ћелији, „Данас је Видовдан, Срби!“, Бранио се пред историјом. Смрт у ћелији  и Милошевићево завештање -  па је довољно да се закључи о каквом времену и о каквом владаоцу је реч. Друго је питање да ли се владалац у свим ситуацијама у току своје владавине налазио на висини задатка, али оно што није спорно јесте да је имао кључну улогу на крају 20. века. То време је одликовало одсуство осећања за правду и истину од страних чинилаца, праћено одсуством осећања за реалност и национални интерес самог Милошевића и било је препуно патње, страдања и коначно смрти. 

Ценим да се књига Милошевић - jош није готово Слободана Антонића појавила тачно кад треба можда и зато што нема тог часа у коме она не би била актуелна и драгоцена једновремено. Мора се целовитости увида ради, рећи и то да неки ставови и оцене из књиге нису подупрти документима, него се аутор више ослања на секундарне изворе, између осталог и зато јер других и нема, али то се не би смело никако узети као мана ауторовог приступа садржају, него би се недостатак докумената, писаних трагова владања из тог времена с краја 20. века могао узети као једна од карактеристика Милошевићеве владавине. Временом ће, у то сам уверен, и то је сада она фамозна временска дистанца, појавити људи и радови који ће проговорити из прве руке, изрониће истина о том времену и зато што ће те истине правдати неке актуелне невоље, али и оне које су у то време биле основа за будућа времена.

Слободан Антонић написао је да то још једном истакнемо озбиљну књигу о озбиљном времену и озбиљном владару Србије. Он је у својој анализи захватио готово све што је било од значаја. У књизи Милошевић - jош није готово, иако је сам Милошевић готов, нису престали проблеми који су оптерећивали и њега и оне који су га наследили у владању Србијом, што се најбоље види из даљег развоја догађаја у Србији од 2000. па надаље, а трајаће још дуго, аутор обрађује од унутарполитичкихборби, у којима је Милошевић показивао завидну способност, спретност и таленат, могло би се рећи да је био мајстор за управљање конфликтима, преко оних тема која спадају у решавање националних и државних питања српског народа, где се много лошије сналазио, где је био склон лутањима и подлегању унутрашњим дневно-политичим калкулацијама и спољним притисцима, али где је до краја остао чврст у одбрани виталних нацаионалних и државних интереса српског народа и Србије. Рат за Косово и Метохију и Република Српска најбоља су потврда за такву оцену.

Такав закључак који аутор провлачи као лајтмотив целе књиге спада у најдрагоцнији допринос аутора разумевању и Милошевића и његовог доба. Трећи аспект коме Слободан Антонић посвећује дужну пажњу јесте Милошевићева спољна политика, у којој се није сналазио и због такве његове спољне политике која се кретала од ароганције до понизности српски народ и Србија имали су велике штете. Било како било,  ова књига јесте први озбиљнији осврт, прва озбиљнија и квалификована анализа важног и пресудног  времена за српски национални интерес, с тим што ваља приметити да су њени поједини делови неуједначени по дубини аналитичког продора, можда и зато што су недостајали документи на основу којих би аутор могао да изводи закључке. Да је то тако, показују они делови књиге, где постоји каква-таква чвршћа основа за закључивање, да аутор књиге закључке изводи непогрешиво и тачно.

Треба скренути пажњу читаоцу ове књиге и на то да нису сви делови књиге подједнако интересантни. Наиме, у наинтересантније и уједно најважније њене делове спадају она поглавља која се тичу националне и државне политике и у вези с тим спољно-политички аспект целе теме. Они делови књиге који се односе на унутарполитчке, страначке борбе које су по правилу биле персоналне борбе лидера странака, које су увек била гола и брутална борба за власт без обзира колико је она штетила националном интресу Срба свакако су од мањег значаја мада верно одсликавају политичке прилике тог доба у Србији. Могло би се рећи да је занимљивост поглавља ове књиге у управој сразмери са важношћу тем(е)а  које аутор обрађује. То никако не значи да су они делови које смо овде издвојили као мање важне непотребни или дас нису од значаја.

Ову оцену изнео сам зато што сматрам да увек, како у самој практичној политици, тако исто и у анализи те политике, треба водити рачуна о рангирању ствари и степеновању анализе и њеном прилагђавања предмету. Можда би се у том смислу као једина, могла ставити  примедба аутору што је сувише дао простора мање важној теми и личностима, и да је на тај начин изједначавао неизједначиво. Након овакве примедбе било би наравно коректно да се такви примери и наведу, али како се ради о скраћеном приказу то ћемо оставити за другу прилику када се књигом и тим временом будемо бавили потпуније. Али оно што свакако треба овде истаћи јесте и то да је борба за власт, и неретко антидржавно деловање опозиције, у великој мери одређивало домете и остварења власти и редовно их умањивала, а каткада је такво понашање опозиције био изговор власти за не остваривање прокламованих циљева. То никако не значи да спољни фактор, једина сила тог доба САД не би пронашла начин да ускрати остварење српских интереса и реализује свој интерес, али у сваком случају остаје горак укус да су многи у опозицији тога доба радили у корист српске штете.

А када се томе прикључи и неодређена, нестратешка и идеологизована политка Слободана Милошевића и његових политичих сабораца и сатрапа ,није ни чудо да се српски народ и Србија након свега налазе данас у стању у каквом се налазе - ни у иностранству ни у земљи - да мало моделирамо ону познату ни на небу ни на земљи.  Ако не знамо колико нам је тешко, ако нисмо свесни у каквој се националној и државној агонији налазимо после ове књиге лакше ћемо закључити зашто је то тако и нарочито због кога је тако. А то није никако мало, отуда треба одати признање Слободану Антонићу што је живу лаву новог драматичног доба српске истрије ставио у нејаке корице снажне књиге. 

Још један аспект ове књиге заслужује посебну пажњу. Наиме, ради се о механичкој подели у политичкој и широј јавности, на коју делимично пристаје и Слободан Антонић, Милошевића на власти и Милошевића без власти, тачније Милошевића у Хашком казамату. Та подела изводи се и зато да би се истакло како је заправо Милошевић показао исправност своје позиције и политике и да је дошао до пуног изражаја у одбрани пред Хашким трибуналом и да се том одбраном рехабилитовао. Остаје нејасно пред ким је била та рехабилитација и у односу на коју његову кривицу. Стојим на становишту да Милошевић постоји као јединствена политичка и историјска појава која се не да делити на ону из доба успона, власти и пада и да је она пред Хашким судом само наставио да брани Србију, српски народ и његово право на слободу а што се то поклапало са одбраном његове личне слободне не мења много на ствари. Уместо што тврди да се Слободан Милошевић рехабилитовао у одбрани пред Хашким трибуналом, пре би се могло рећи да они који то тврде покушавају да се рехабилитују пред његовим, залагањем и борбом за слободу српског народа и Србије док је био на власти, а они су на овај или онај начин, најчешеће из приземних побуда, били против њега и ометали га у том настојању.

Хвалећи развлашћеног и утамниченог Милошевића, они заправо покушавају да бране себе од себе из времена када су били против њега и његових државничких настојања. Они који су га политички наследили мислим да су у пуној мери постали свесни тежине задатака пред којима се он налазио онога часа када су ти задаци постали њихова и дневнополитичка и ноћна мора.

У најкраћем, пред нама се налази књига која се због свог значаја, продорности и обухатности неће моћи заобићи у свим будућим анализама драматичних година Милошевићеве ере, једнако тако, као што се неће моћи у свакој истријској оцени заобићи и изоставити Милошевићева владавина са свим њеним врлинама и манама, посрнућима и постигнућима.

Речи хвале припадају и издавачу „Вукотић медиjа“ који је у овом невремену омогућио да се проговори о оном (не)времену.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће заједно са београдским бити расписани и ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер