понедељак, 24. јул 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Прикази > „Нови хладни рат“
Прикази

„Нови хладни рат“

PDF Штампа Ел. пошта
Радован Радиновић   
субота, 14. фебруар 2015.

Прошлог месеца (јануар 2015. године) изашла је нова књига Београдског форума за свет равноправних – невладине, непартијске и непрофитне организације која окупља припаднике различитих политичких идеологија, али је њима национални и државни интерес изнад сваке политике и идеологије. Књига се појавила под насловом „Нови хладни рат“. У њој су објављена саопштења учесника Међународне конференције коју је Форум одржао 22. и 23. марта 2014. године, а поводом 15-е годишњице оружане агресије НАТО-а на Србију. Форум, иначе, сваке године на дан почетка агресије обележава тај варварски чин Запада на челу са САД, чин у којем су ситематски и неселективно разарана наша земља, њена привреда, електро-енергетски систем, инфраструктура, убијани недужни људи, укључујући децу и страце, и загађена животна средина.

Конференција чија су саопштења и Завршни документ објављени у овој књизи одржана је на тему „Глобални мир против глобалног интервенционизма и империјализма“. Конференцији је присуствовало око 500 учесника: чланова, пријатеља и поштовалаца Форума, међународних покрета и организација чија су програмска опредељења и практично деловање слични напорима које чини Форум. Њих преко 200 били су странци и то са свих континената, што на свој начин сведочи о великом угледу који Форум ужива у свету, а што иначе знатно превазилази величину јавног простора у нашој земљи који је на располагању напорима и деловању Форума.

Један од разлога због којих наш јавни простор рестриктивно приступа Форуму вероватно је у томе што Форум не дозвољава да у заборав падну жртве које је наш народ и држава поднела одлучно се супротстављајући сведимензионалној агресији Запада према Србији, која иначе траје од почетка 90-их година прошлог века све до наших дана. Агресија је кулминирала оружаним нападом НАТО-а 1999. године, чиме је Запад (САД и ЕУ) подржао и војном силом помогао терористичку оружану побуну косметских Албанаца ради сецесије дела државне територије Србије и на том делу успоствљања друге албанске државе на Балкану.

Дакле, књига „Нови хладни рат“ је настала као резултат ове Конференције. Књигу је за штампу припремио уређивачки одбор у саставу: Проф. др Радован Радиновић, генерал у пензији, Др Станислав Стојановић, амбасадор у пензији, проф. др Јелена Лопичић – Јанчић, студент-апсолвент Ненад Узелац и Бранислава Митровић -преводилац и публициста. У својој структури, књига има следеће делове, односно поглавља: Предговор; Поглавље „Отварање Конференције и поздравне речи“ са укупно 11 прилога; Поглавље „Излагање учесника“ – укупно 62 прилога од чега су 45 прилози страних учесника, а 17 домаћих; Поглавље „Форум младих“ са укупно седам прилога, од чега четири инострана учесника, а  три домаћа (од те тројице један је из Републике Српске и њега из разумљивих разлога сматрамо домаћим учесником); Поглавље „Завршни документ“ у којем се резимирају резултати расправе на Конференцији.

Завршни документ је објваљен на више језика; српском, руском, енглеском, немачком и италијанском. Намера нам је била да на овај начин међународну јавност обавестимо о резултатима овога скупа, јер Форум као непрофитна организација није у стању да књигу у целости преведе на светске језике и на тај начин је учини доступном страној јавности.

Сам наслов књиге („Нови хладни рат“) најављује да се између корица води расправа о томе како је агресијуа на Србију из 1999. године послужила и као пример и као искуство за масовну примену глобалног интервенционизма. Толико учестало и толико масивно да су се многи запитали да ли то значи  да је Трећи светски рат већ почео или је свет ушао у еру Новог хладног рата. Преовладало је ово друго становиште, мада нису ретки ни учесници који сматрају да се свет налази пред озбиљним искушењима и опасностима од новог великог рата у којем не би било победника већ само поражених.

Поред обиља емпиријских чињеница, упозорења и закључака о томе у каквом се стању данас налази свет, куда се тај свет запутио и куда он, нажалост, може незаустављиво кренути, можда је у теоријском и доктринарном  погледу најсвежији и највреднији део и аспект ове књиге онај у којем се до крајњих граница разобличава једна не посве нова, али свакако подмукла доктрина а то је тзв. Доктрина одговорности за заштиту. Управо том доктрином правдају се све војне интервенције које је у деценијама које су прошле предузимао Запад на челу са САД, укључујући оружану агресију на Србију 1999. године. Суштина ове доктрине је у следећем: државе су дужне да штите сва демократска и друга људска права грађана и то у складу са принципима и стандрадима које, наравно, прописују САД и Запад, а то значи да се ради о стандардима и вредностима неолибералног капиталистичког друштвеног пројекта. Дакле, свет, без обзира на многобројне и дубоке цивилизацисјке разлике међу народима и државама мора бити уређен по начелима које прописује и на сваки начин промовише Запад на челу са САД. Управо Запад, односно САД, као његова сила предводница, има одговорност да све народе у свим државама света, све етничке, верске и друге групе штити од њихових држава, ако оне нису у стању да то саме чине. Када САД и Запад процене да државе нису у стању да испуне тај задатак одговорности за заштиту, на сцену ступају САД и њени савезници са својим арсеналом моћи, укључујући војну силу. Централну улогу у томе има НАТО као ударна песница новог америчког интервенционизма и империјализма. По наведеном обрасцу је извршена агресија на Србију и то зато да би се, наводно, заштитили угрожени Албанци на Косову и Метохији и да би им се поклонила држава тако што ће се отети и окупирати део територије Србије. На тај исти начин је изведен и цео низ тзв. обојених револуција у Северној Африци, Сирији, нешто раније у Грузији, а данас у Украјини. Америку и европски Запад уопште не забрињава чињеница што главну улогу у украјинској кризи играју неонацистичке снаге тзв. Десног сектора Украјине које су у Другом светском рату били на страни Хитлера.

Све дотле док представљају поуздани ослонац америчке доктрине одговорности за заштиту наводно угрожених права Украјине од стране руске хегемоније те неонацистичке снаге које врше нечувене злочине над грађанима Украјине руске националности, уживаће подршку САД. Штавише, украјинска криза се и води тако да се не може разрештити унутрашњим политичким дијалогом нити мирним путем, да би се НАТО (читај САД), као наводни заштитник Украјине и демократских вредности западне цивилизације довео на границе Русије. Циљ је да се Русија опколи, да се она одбаци из Европе у дубину Евроазије и да се створе услови за њено територијално прекомпоновање по обрасцима које моделују и нуде западни геополитичари, као што су Бжежински и др. Наравно, крајњи циљ је дезинтеграција Русије и контрола природних ресурса  с којима она располаже.

Из наведених разлога бројни аутори прилога које садржи ова књига питају се да ли то значи да Запад са САД на челу гура свет у нову ратну катаклизму. Многи међу њима упозоравају да је последњи моменат да се томе стане на пут. Управо је главни мото ове књиге „Глобалним миром против глобалног интервенционизма и империјализма“ с том  напоменом да аутори прилога у овој књизи изражавају забринутост што за сада изостаје снажна, у светским размерама, опозиција тој империјалистичкој агресији и експанзији, чији је циљ контрола светских ресурса и територијално прекомпоновање света. За сада је Русија главна мета. Ако она не издржи на ред ће дођи други, али са далеко мање изгледа да се томе одупру. Зато је ово, изгледа, последња шанса. Остаје да се види да ли ће је мирољубиви свет искористити. 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате избор Ане Брнабић за премијера Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер