недеља, 23. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Волим и ја Русе
Преносимо

Волим и ја Русе

PDF Штампа Ел. пошта
Млађан Динкић   
петак, 18. јул 2008.

Млађан Динкић, потпредседник владе и министар економије, кренуо је у нову радно-медијску офанзиву. Ништа ново, али је он још једном успео од тога да направи и вест и догађај. Први је из владе, чак пре премијера, одржао конференцију за новинаре али после договора са Мирком Цветковићем и Борисом Тадићем. Онда је уследила телевизијска емисија, па интервју дневним новинама, па НИН. Џаба ти посао, ако га медији не прикажу грађанима Србије који се чешће понашају као гласачи а мање као порески обвезници. Али, Динкић зна оно што Слободан Милошевић ипак није схватио: нема политике без медија.

У међувремену, први пут се окупио Национални савет за инфраструктуру, новооснована институција и производ Млађана Динкића, којом ова показује да јој није једино важан Национални савет за безбедност, односно да има живота и ван тајних полиција. Па је Динкић сео за сто са људима из “Алпине-Пор” да их убеди да споразумно раскину уговор о концесији за аутопут Хоргош – Пожега.

На почетку рада нове владе кључно је питање: да ли Мирко Цветковић има довољно ауторитета да руководи њеним радом?

- Мислим да премијер Цветковић има већи ауторитет него што се сагледава у јавности и да се осећа много сигурније на овом месту него на месту министра финансија, што закључујем на основу седница и координација у влади. Мислим да су се преварили многи који тврде да он неће имати ауторитет и који до тог закључка долазе на основу његових претходних јавних наступа. Мислим да ће наступати са много више ауторитета него што се мисли.

Можете ли да направите поређење између Цветковића и Војислава Коштунице у вођењу владе?

- Рано је за то. Са Коштуницом сам радио у две владе. У првој влади је он држао састанке на недељном нивоу са кључним ресорним министрима и тада смо ефикасније решавали проблеме. У другој влади није одржао ниједан састанак са ресорним министрима и све време се видело да има комплекс већине Демократске странке. Понашао се као да је у мањини и није имао ауторитет који је показивао у првој влади.

Са киме се ви договарате о сопственим потезима, са Тадићем или са Цветковићем?

- Са обојицом.

Мислите да је и даље неопходно да разговарате са обојицом?

- Мислим да ће председник Тадић веома брзо пренети ауторитет на премијера Цветковића коме је потребно за почетак мало времена да се ухода као и свакоме ко се први пут нађе на новом радном месту. Вероватно је да ћемо о најважнијим стручним стварима расправљати у ширим стручним форумима, у којима ће учествовати и председник Тадић.

Дан после избора владе имали сте конференцију за новинаре. Да ли сте се пре ње договорили са Цветковићем шта ћете да говорите или сте саопштавали своје ставове, планове и жеље?

- Дан пре конференције састао сам се са председником и премијером и договорили смо стратешке правце деловања владе. Пре тога су ДС и Г17 потписали коалициони споразум где смо договорили приоритете у економској политици и законодавном раду. Ствари које сам изнео на конференцији за новинаре су већ продискутоване на поменутом састанку или су део коалиционог споразума.

Било је примедаба да сте на тој конференцији за новинаре ускочили у ресоре других министара: финансија, инфраструктуре, енергетике?

- У овој влади сам потпредседник задужен за привредни развој. Премијер ми је поверио координацију економских ресора који се баве привредним развојем, а то су енергетика, инфраструктура, урбанизам, просторно планирање, телекомуникације, Национални инвестициони план и привреда. У том смислу мој посао ће бити другачији него досад. Више ћу се бавити координацијом кључних капиталних пројеката, док ћу доста послова из ресорног министарства препустити својим државним секретарима.

Смањење пореза на плате унето је у наш коалициони споразум и било је једно од наших обећања. Зато сам то најавио, јер ће смањење пореза на плате утицати на повећање привредне активности, што је у уској вези са облашћу коју координирам.

Дан пре конференције, са Тадићем је договорено да ја водим преговоре за склапање уговора са “Гаспромом”, а у међувремену је и то усклађено са министром енергетике Петром Шкундрићем.

Стручна јавност примећује да постоји разлика у вашем моделу и моделу смањивања пореза на плате који је изнео државни секретар у Министарству финансија Јанко Гузијан?

- Нема разлике. Идеја је да се смањи општа стопа пореза на плате, а повећа стопа пореза на доходак оних који имају већа примања. Питање је да ли ће се то радити кроз измену постојећих закона или доношење закона о синтетичком порезу. О томе ће одлучивати Министарство финансија. Када сам ја био на челу тог министарства, моји сарадници су израчунали да се ништа битно не би добило увођењем синтетичког пореза.

Да ли сте се осетили погођеним када је председник Тадић рекао да су преговори о влади били “болни и мучни”?

- Не, с обзиром на то је договор са Г17 плус постигнут за два дана.

Утисак је да је било условљавања ко ће имати више министара, Г17 плус или СПС?

- Наш принцип је да свака странка има мандате сразмерно броју посланика. Пошто ми имамо 24 посланика, а социјалисти 20, прихватљиви минимум био је да имамо исти број ресора. Предложио сам Тадићу да социјалисти имају четири члана владе, а ми пет и да цела влада има двадесетак министара. С обзиром на то да је председник Тадић прво преговарао са социјалистима и договорио да они добију пет ресора, имајући у виду и да су добили место председника Скупштине, било је логично да Г17 плус добије један ресор више у влади.

Опет вас оптужују да сте велики трошаџија, да ћете имати два кабинета, као министар и као потпредседник владе?

- У овом министарству се ништа неће мењати осим можда неких људи који ће се ротирати. У кабинету потпредседника биће највише 10 саветника, што је много мање од 56 саветника колико је имао Ђелић. Они ће бити стручњаци за области које ћу ја координирати, као што су саобраћај, урбанизам, финансијска тржишта...

Понавља се и примедба да контролишете све токове новца у Србији?

- Када би ме изабрали и за место министра дијаспоре, неко би опет имао примедбу да контролишем токове новца. Министар финансија је тај који контролише токове новца. Мој посао је само да координирам, не да водим него да координирам реализацију националних инфраструктурних пројеката, њихово планирање и реализацију, што је био проблем у претходном периоду.

Па да ли сте остварили координацију са Милутином Мркоњићем и његовим Министарством инфраструктуре?

- Имали смо прву координацију, и имаћемо их једном месечно. Мислим да ће координација са министарствима инфраструктуре и енергетике бити боља него у претходној влади. Чини ми се да су и Мркоњић и Шкундрић довели стручњаке у своја министарства и први пут сам добио тачне пројекције за Коридор 10. До сада се није знало које деонице могу да се раде, колико кошта одређени посао, шта треба урадити да би се наставили радови. Сада то знамо, захваљујући господину Цветановићу, кога је довео Мркоњић, а који је својевремено сарађивао и са Зораном Ђинђићем.

Некада давно Г17 је организовао скуп о Коридору 10. Осећате ли ви одговорност што он до сада није завршен?

- Да. Мој мотив уласка у владу је да кроз потпредседничко место и координацију допринесем да се заврши изградња Коридора 10. Зато сам обећао да се нећу кандидовати на наредним изборима уколико не завршимо Коридор 10. Он мора да буде завршен до 2011. године.

Шта ће бити пре, наш Коридор 10 или румунско-бугарски коридор 4? Мркоњић каже да им треба још три године?

- Ми ћемо Коридор 10 завршити за три године.

Да ли сте имали састанак са “Алпином”, која је добила концесију за аутопут Хоргош – Пожега?

- Имамо састанак сутра (среда, 16. јул). Уверење је да треба споразумно раскинути уговор. У том случају они могу да учествују на тендеру за изградњу пута. Ако нема споразумног раскида, мислим да неће бити добродошли.

Поводом ваших тврдњи да је могуће постићи бољи споразум са Русима око НИС -а, испољена је огромна сумња. Тврди се да је то једноставно немогуће?

- Чим ратификујемо гасни аранжман, а посланици Г17 ће гласати за ратификацију, као што смо гласали и на влади, ја ћу упутити писма председнику “Гаспромњефта” и потпредседнику владе Руске Федерације задуженом за енергетику да се сретнемо и кренемо у ефикасну реализацију програма, а то значи да се сви уговори направе до краја године. Неки људи из ДСС-а у претходној влади имали су велике речи о сарадњи са Русима, али у пракси се мало тога догађало. Моја идеја је да као неко ко је у јавности оцрњен да је антируски настројен, покажем у пракси да је могуће на фер основи направити споразум који ће у пракси бити брже остварив. Мислим да разговоре можемо да почнемо у септембру. Разговараћу са врхом “Гаспромњефта” и са потпредседником руске владе, не са људима на нижим положајима. Стварно верујем да је могуће направити уговор који ће бити бољи за обе стране и који ће бити брзо спроводљив. Време је новац. У економским односима Русије и Србије много је великих речи, а мало дела. У претходних неколико година имамо причу о пријатељству, али немамо руске инвестиције. Убеђен сам да је могуће да аранжман са Русијом добије подршку целокупне јавности Србије, укључујући и стручну, као и да и Србија и Русија буду задовољне.

Како да Русија буде задовољна ако ћете смањити проценат власништва “Гаспромњефта” у НИС-у или повећати цену НИС -а? Добиће мање него што имају и треба да буду задовољни?

- Наћи ћемо решење. У досадашњим разговорима се није преговарало која је имовина предмет трансакције и којом ће се брзином трансферисати.

Зар није рекао Малишев, преговарач “Гаспромњефта”, да је имовина “све” и зар се нису бунили због продаје неких хотела и зграда у власништву НИС -а?

- Сачекајмо разговоре. Имаћемо уговор оперативан и користан за обе стране.

Контактирали сте са Русима. На било ком нивоу. Имате ли икакав сигнал?

- Око енергетског аранжмана не, али јесам разговарао са једним руским бизнисменом који је заинтересован за ФАП и који има послове у Републици Српској...

Онда је он контакт са руском владом?

- Не. Са њим сам разговарам само о ФАП-у. Као министар економије бићу отворен за све инвеститоре. Руси јесу најбољи у енергетици и имају изворе, Запад је бољи у неким другим стварима, Индија, Кина и Јапан су нам важни у трећим пословима.

Говорите као Томислав Николић у кампањи за председничке изборе?

- Говорим о инвестицијама на тржишној основи. Не правим разлику између инвеститора према нацији него према озбиљности.

Шта је за вас Мирко Ковач, озбиљан или неозбиљан инвеститор, пошто није дао гаранције за Бор?

- Сачекајмо да видимо нови конкурс за Бор.

Два покушаја продаје Бора нису успела; значи да ваша стратегија није била добра?

- Не можемо то да закључимо, јер су оба тендера расписана пре избора, па су преговори били у предизборним кампањама и били су оптерећени политиком, а не вођени струком. И трансакције је требало да буду обављене за време техничких влада. Али чињеница је да се на оба тендера није пријавила ни једна од првих 20 фирми са светске листе најбољих у овој области.

Што ће рећи да Бор није толико атрактиван, или да ми тражимо много?

- Вероватно да није толико атрактиван, али и да модел који се заснива пре свега на високој продајној цени, није добар.

Дакле, модел није добар?

- Да, али већина кључних министара у претходној влади је тражила да поновимо модел. Тврдило се да ће бити интересовања, и било га је. Појавио се Олег Дерипаска, али мислим да није имао озбиљну намеру да купује Бор. Можда му је политички речено да се пријави, али га то није занимало као посао. Он је намерно доставио такву документацију да буде одбијена. С друге стране, Мирко Ковач је имао озбиљну намеру, али се завршетак преговора догађао у политичкој нестабилности када се није знало како ће изгледати Влада Србије и банке нису хтеле да му дају гаранцију. Очекујем да се на конкурсу за Бор сада јави неко ко се досад није појављивао.

Национални инвестициони план је везан за вас. Зар није боље да он не буде повезан ни са једном странком, да га не дужи партијски опредељен министар, ако уопште НИП и треба да постоји?

- Слажем се. Када сам конципирао НИП, он је био саставни део Министарства финансија, као што је у Ирској одакле смо то и преписали. Покушаћемо да направимо баланс да државни секретар у министарству за НИП буде из ДС, да ту буду и људи из других странака. Признајем да је било одступања од оригиналне идеје НИП-а због политичких консензуса. Треба да га вратимо ирским коренима и зато сам предложио министарки Верици Калановић да оде у Ирску и проучи њихов модел. У НИП-у треба да буду национални инфраструктурни пројекти, регионални пројекти и инфраструктурни пројекти у неразвијеним општинама.

Борис Тадић каже да треба убедити домаће привреднике да улажу у српске енклаве на Космету. Мислите да их је могуће убедити?

- У пракси и западних земаља а нарочито Русије, такав модел функционише. Постоји неформална обавеза крупног капитала да интервенише у неким тачкама од виталног државног интереса. Путин је чак неке олигархе постављао на место губернатора са обавезом да развијају неке делове Русије. Мислим да и наши велики привредници треба да инвестирају и тамо где профит није највећи, али где ће допринети запошљавању Срба који живе на Косову.

Имате ли идеју како да Србија поврати у власништво нешто у шта је онолико новца уложила, попут “Фероникла”, термоелектрана, рудника... а на територији је Космета?

- Ми смо у ситуацији свршеног чина за који наша генерација политичара уопште није крива...

Ни Ивица Дачић?

- Сигуран сам да нико из демократског блока није крив. Дакле, треба видети шта је могуће. Политичка реалност је да омогућимо запошљавање Срба и да уз помоћ мултиетничких пројеката смањујемо тензије између Срба и Албанаца. Министарство економије ће предложити влади да са КЕК-ом (косовски пандан нашег ЕПС-а), ЕПС-ом и Европском агенцијом за реконструкцију саградимо хидроцентралу у Штрпцу, да потом направимо заједничко улагање у скијалишта и спроведемо заједничку приватизацију хотела на Брезовици тако што би их купили привредници из неке од земаља које нису признале независност Косова.

И не плашите се да ће доћи тренутак у коме ћете морати да кажете да је Косово независно?

- Не. Имамо чврста уверавања из ЕУ да нам то неће тражити. Не признајемо независност, боримо се дипломатским средствима против независности и помажемо Србима на Космету да живе боље.

Начелно, мислите ли да су остварљиви економски циљеви набројани у експозеу Мирка Цветковића? Владимир Глигоров мисли да нису спојиви жеља за растом производње, смањењем инфлације и социјално одговорном државом?

- Највећи део тих циљева јесте остварљив, питање је само рока остваривања. Кључ за држање баланса између различитих приоритета је у Министарству финансија. Будући да је министарка финансија Диана Драгутиновић нестраначка личност, уверен сам да ће водити рачуна само о стабилности буџета и смањивању инфлације. Наравно, мора се наћи и баланс између развојних пројеката и приоритета социјално одговорне државе.

Душан Бајатовић, социјалиста, већ каже да о социјално одговорној држави и не разговарају са вама јер имате потпуно супротне ставове.

- То јесте природно с обзиром на идеологије наших странака. Наша филозофија је да нема новца за ублажавање социјалних проблема ако не направимо новац, а можемо да га направимо капиталним инвестицијама које доводе до нових радних места и новца за решавање социјалних проблема.

Могуће је да однос СПС-Г17 буде најслабија карика нове владе?

- Не бих рекао. Постоје идеолошке разлике, али то је можда и предност јер када би српска влада била окренута искључиво Социјалистичкој интернационали, изгубили бисмо подршку влада готово свих европских земаља пошто су у њима на власти партије из групације десних, конзервативних странака, којој припада и Г17 плус. Партије из ове групације су на власти у Европи последњих десетак година. Велики социјални буџети социјалдемократских странака су подстицали инфлацију и затварали радна места, што је довело до тога да људи онда гласају за конзервативце.

Наша сарадња са социјалистима ће зависити од тога какве стручњаке буду делегирали да раде у влади. Читајући коментаре зашто смо Г17 плус и ја на власти од 2000. године, мислим да аналитичари греше. Постоје две тајне.

И сада ћете да нам их откријете?

- Само једну. Увек сам на места испод министарских стављао људе који нису партијски људи него су стручњаци. Чак су и два државна секретара у најважнијим секторима Министарства економије за економске односе са иностранством и за привреду нестраначки људи, али “аждаје” у својим пословима. Ако хоћете да се успешно бавите политиком, треба да имате стручњаке који раде посао, а ви причате о томе шта су они урадили.

Колико ће трајати ова влада?

- Требало би да траје пун мандат ако се држи експозеа премијера и европског пута.

А после тог мандата, ви сте кандидат за премијера?

- О том – потом. Рекао сам, ако не завршимо Коридор 10, нећу се ни кандидовати на наредним изборима. Ако завршимо, видећемо каква је ситуација.

Пре него што је почела кампања, разговарао сам са председником Тадићем и рекао му да ме не занима место премијера у новој влади јер сам још млад и да има и других послова које треба урадити.

Ваљда је Тадић онда питао: “Млађо, да ли ћеш бити млад и за четири године?”

- Мислим да премијер треба да има искуство Мирка Цветковића. Бити премијер, значи и да имате обавезно обезбеђење, ограничено кретање, што није за човека млађих и средњих година.

Драган Бујошевић  (НИН)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер