уторак, 15. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Влада у сенци, или да ми је Вучић пријатељ...
Преносимо

Влада у сенци, или да ми је Вучић пријатељ...

PDF Штампа Ел. пошта
Владан Динић   
среда, 13. август 2014.

(Сведок)

Нешто се мислим: „Да ми је Вучић пријатељ, дао би ми Србијагас“!

(Осмислио и излануо Милан Беко на конференцији за штампу где је обелоданио да ће, ипак, да прихвати понуду премијера Александра Вучића да преузме железнице...)

Кад је та тема почела да се врти по новинама и на ТВ, помислио сам - ех да ми је Вучић пријатељ, или да се у летње време новине „буџе“ зарад залуђивања народа... (Што је у многим новинама у Србији, махом, основна уређивачка политика!)

Или, „... и Вељовић би данас био смењен, да није изабран на КОНКУРСУ”! (Смислио и изговорио Александар Први Вучић у моменту кад је посмењивао грдне начелнике и генерале МУП-а: Родољуба Миловића, начелника Управе криминалистичке полиције; Младена Курибака, наченика Управе полиције; Ненада Бановића, начелника Управе граничне полиције; Зорана Томашевића, начелника Управе за обезбеђење, а нешто пре тога разрешен је функције и Драгиша Симић, начелник Управе саобраћајне полиције).

Тако је, практично, Вучићева „велика метла” помела петорицу кључних људи из врха МУП-а!

Али, и то треба рећи – прекинула „братоубилачки рат“ између „Курира” и „Информера” који су свакодневно малтретирали грађане, сејали панику и излуђивали људе, презентујући што проверене (мање) што непроверене (више) „ексклузиве” од својих „извора” у тужилаштвима и у полицији...

Или су пак (у шта сумњам) Симић, Миловић, Курибак, Бановић, Томашевић... изгледа имали ту несрећу да су на високе државне функције ИМЕНОВАНИ, а не ИЗАБРАНИ НА КОНКУРСУ?!

Јер, да су изабрани конкурсом ни Св. Вучић им не би могао ниша!

Па се, тако, „провукао” вечити, несмењљиви и незаменљиви – директор полиције Милорад Вељовић, кога, својевремено, није успео да смени ни Ивица Дачић (по принципу „или он или ја“, а опстали су и опстају обојица) а сад није, и неће, ни Александар Вучић!

У чему је тајна успеха Милорада Вељовића, могу да сумњам, али не и да докажем, јер, ако је судити по новинским текстовима (уз дебелу ограду: ако нису плаћени и наручени!), он има бројне афере на плећима!

„Држава је овакву одлуку донела јер грађани желе да имају потпуну сигурност кад виде полицајца на улици и неће да читају о политичким сплеткама у полицији. Сви шефови управа у полицији биће промењени, а на њихово место доћи ће привремено њихови заменици“, категоричан је био Вучић.

Одлука о смени шефова управа полиције, како је Вучић ономад објаснио, „резултат је чињенице да су полицијске службе почеле да се баве саме собом, политиком и све већим утицајем на медије”.

- Одлука је донета и зато што Србијом неће владати Дарко Шарић, али ни Љубиша Буха Чуме, који је извор свих медијских информација ових дана о „земунском клану“. Никада више полиција се неће бавити полицијом већ својим послом, каже Вучић.

Говорећи о медијским манипулацијама, премијер Вучић је рекао да је лаж да је Родољуб Миловић узео два милиона евра од Шарића, али и да није тачно да је шеф БИА Александар Ђорђевић узео милионе од пљеваљског нарко-боса...

- И једно и друго је ноторна лаж. Тачно је да се Миловић састајао са Шарићевим људима, али зато што је хтео да их хапси. И састанак на Јеловој гори био је да се реши проблем, а не да се узму паре, како неки објављују. Миловић није колатерална штета. Са њим и са директором полиције имао сам дуге разговоре. Они су часни полицајци, а пред Миловићем су велики задаци државе.

Вучић је објаснио и како је директор полиције Милорад Вељовић „преживео“ смену:

- Сигурно би и он сада био смењен, из моралних разлога, да није изабран на конкурсу!?

(* Код нас Срба, знате то, конкурс је светиња, нема ни по баби ни по стричевима!

Осим, ако су у истој странци! Зар, не?)

Уз све ове смене, своје место у невеселој историји Србије, кад-тад имаће и једна справа „за мучење”, звана модерно – „полиграф”, илити народски – „детектор лажи”.

Јер, код тог нашег, муповског, државног полиграфа нико не сме да лаже! Јер, иако тврде потпуно супротно, негирајући један другог, испоставља се да је све то гола истина?

Да ми умре полиграф ако лажем!

Како?

Просто!

Дарко Шарић је на полиграфу рекао да је „Папаја” (кажу, генерал полиције Родољуб Миловић?!) узео лову... Миловић је то апсолутно негирао тврдећи да Шарић измишља и лаже. Али, по полиграфу – и Шарић и Миловић су говорили голу истину?!

Па, то може да прође само ако су нам чавке попиле мозак.

Или, ко зна, можда јесу?

Уз то, уз полиграф, око утврђивања – шта је лаж, а шта истина, своје мишљење дала је и Радна група МУП-а. Према речима Миљка Радисављевића, тужиоца за организовани криминал, Радна група МУП-а „није пронашла доказ који потврђује наводе Дарка Шарића да је бивши начелник УКП Родољуб Миловић од, сад покојног, Драгана Дудића Фрица примио мито од 1,25 милиона евра како би му обезбедио повољнији положај у поступку...”!

Извините?

А зашто је онда смењен Родољуб Миловић?

Да ли је то Дарко од Пљеваља премунтао полиграф?

Не знате?

Само ће Вам се касти!

Или ћемо сад и полиграф да пошаљемо на полиграф?!

Само, какве сад везе имају Милан Беко и смењени генерали?

Наизглед нема, али и има. Јер, и смењени генерали и Шарић (Чуме је одбио „те глупости”) су саслушавани...

Истина, Милан Беко је „певао у МУП-у”, и то „у својству грађанина”, дакле, својевољно! Више часова! Око Луке Београд!

Па, шта?

Ништа...

Возови не свраћају у пристаништа, већ у железничке станице, бар је тако досад било…

Уосталом, Милана Бека Вучић (уз благо противљење Зоке Струје Михајловић, ресорног министра саобраћаја, која „није ни чула за ту идеју”?!), дакле, није изабрала конкурсна комисија, ни полиграф - већ га је лично „замолио премијер Вучић.

- На располагању сам премијеру Србије за место директора „Железница”, лаконски се обратио Милан Беко новинарима на конференцији за штампу.

- Уколико као најбољи кандидат будем изабран на конкурсу, до краја следеће године овај посао обављаћу бесплатно...

(* Опа! Алал му вера! Само један мој стари познаник, познати контроверзни бизнисмен (име и презиме познато редакцији) који је око финасија обележио последњу деценију деведесетих, једном приликом рекао: Пази, све што не мораш да платиш, то ти је џабе. Али, запамти: најскупље је џабе!)

- ... Пријавићу се на конкурс, а ако не будем изабран, желим да на чело овог предузећа дође неко ко има бољи ЦВ од мог.

(* Ово већ нема смисла: ем га је Вучић, молићу лепо, замолио, ем он сматра да да можда има и бољи од њега, и да је премијер тај врућ кромпир доделио баш њему из ћефа, а не после дугог премишљања!)

Образлажући „своју” одлуку, и Беко, попут Вучића, показује да има „меко срце” и да брине о народу:

- Ову одлуку сам донео јер не могу да будем неми посматрач тоталног урушавања српске привреде. Српска економија је мртва, само што још није сахрањена. Забрине ме кад чујем да смо избегли грчки сценарио, јер сматрам да смо у много горој ситуацији него они...

- ... Тражио је пун ангажман, а не продавање памети. Питао ме је да ли бих ја био спреман да се укључим и да решим проблем који је нагомилан у „Железницама”. Тада сам рекао „да”, јер нисам хтео да будем неми посматрач... После тога само смо се једном чули телефоном...

(* Руку на срце – можда је премијер, видевши да му се и у странци буне што нису добили наводно обећана намештења, одлучио да он сам, пре (да не кажем – мимо) икаквих комисија, сам пропита ко је подобан – да иде на комисију!)

О односима са премијером, Беко је рекао:

-... На високим функцијама немам ниједног пријатеља, то ми нису ни Александар Вучић, ни Томислав Николић... Да ми је Вучић пријатељ, предложио би ми „Србијагас”, а не „Железнице”. Један од најјачих доказа да ми премијер није пријатељ је пројекат „Београд на води”. То решење представља успешну фото-копију пројекта који је направио архитекта Данијел Либенскинд, и ни по економском ни по било којим другим аргументима се не разликује од нашег решења „Град на води”. Навијам да тај пројекат успе, али не могу да изгубим из вида да га је Александар Вучић преузео. То није урадио ни мој доказани непријатељ Борис Тадић.

(* Шта је бре ово? А, ја, наиван, мислио сам да су то смислили шеик Бин Зајед, Синиша Мали, и велики Горан Весић... Какав сам кретен. А оно, фото-копија Бека и Мишковића?! А, ауторска права? А Виши суд у Тимочкој? Који одмах пресуди ако изађе нечија фотографија негде као да је фотограф бар Пикасо?

Уз то, чуди ме да један велики привредник и бизнисмен, за кога неки тврде да је и много паметан, тек- тако олако прелази преко тога што му је неко, како сам тврди, отео пројекат...)

- Други доказ да ми премијер није наклоњен је што је за време његове владавине ухапшен Горан Мрђа, директор Луке Београд, један од мојих најближих сарадника... Не сматрам да је господин Мрђа крив и тврдим да порески дуг нисмо дужни. На основу свега тога што сам навео јасно је да нисам у пријатељским односима са људима из власти. Не бих могао да сматрам да ми то ради пријатељ..., између осталог је рекао Беко.

(*Да ли Беко овде хоће да каже да се код нас у Србији, у борби против криминала са нултом толеранцијом хапсе људи по нечијем ћефу, а не по чврстим доказима?! Пу, пу... Милане, баш га претера!)

Толико о цитатима Бека...

Само, размишљајући откуд, сад, одједном - Милан Беко, не знам зашто, сетих се Јоргованке Табаковић, потпредседника Српске напредне странке и гувернера Народне Банке Србије, и њене изјаве у емисији „Један на један”:

- Привредник Милан Беко је интелигентан и зна да се обезбеди, зато ће пре страдати људи којима је био окружен, него он сам, изјавила је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић и додала да „Беко уме да се провуче кроз рупе у закону“.

(* Дакле, то што Беко помиње Мрђу, чини се да га ипак пецка савест? Или, ко зна, можда је ово нека порука Бековом најближем сараднику Мрђи?!)

- Колико ја познајем Милана Бека, ако се није променио откад смо сарађивали у Влади, он не гази на трулу даску. Обично се добро обезбеди у својим пословима. Вешт је човек, бавио се великим пословима, уме да се провуче кроз рупе у закону, рекла је Табаковић у „Кажипрсту“ Б92.

(* Еурека, Беко не стаје на трулу даску и зна да се провуче кроз рупе у закону?! Па неће бити! То за памет му (не)спорим, али ми је нејасно како је Беко стајао на здравој, а Мишковић на трулој? Дасци!)

Уместо Бека, додала је Јорговања Табаковић, страдаће они који су пристали да му служе и да тумаче законе и они које је „користио као рукавице“.

(* Да, да... Зато се Беко вајка због хапшења блиских му сарадника? Јер их је (ис)користио као рукавице, да не кажем коју другу реч...)

- Неће тако бити зато што њега неко штити, већ зато што је веома интелигентан човек....

(*Пошто је паметан, дакле, зато му Томислав Николић и Александар Вучић нису пријатељи, или он нешто зна што ми не знамо, па се унапред одриче „пријатеља из власти”?!)

- ... Он је завршио Саобраћајни факултет, али се чини да познаје економију много боље од многих економиста, рекла је Јоргованка Табаковић.

(*Јасно је: у нашем виосоком школству, ко заврши машинство, он је експерт за економију, ко заврши економију, он је стручњак за пиротехнику, а ко заврши медицину и специјализира хиррургију, рецимо,, он је стручњак и експерт за просторно планирање. Да се човек прекрсти...)

И сад, кад је већ „готова ствар” ово око Бека и „Железница”, кадрова, кадровске политике, пореза, приреза и зареза, онда би наша привредно-политичка стварност могла, можда, још више да се појача на путу без алтернативе, и да док трепнемо дланом о длан, наша земља постане као Швајцарска (осмислио Слоба М.!) илити, „да наша земља рађа два рода годишње, ки Калифорнија“ – патент некадашњег одборника Скупштине општине Параћин у доба СК, Добре из Стриже!

Него, имајући у виду очито овај нови концепт премијера Вучића за запошљавање угледних привредника, под популарним мотом „Замолио ме је Вучић“, као и узевши у обзир оне приче о „летећим изменама“ у Влади и вечитој реконструкцији, предлажем уваженом премијеру, подваријанту расположивих контроверзних бизнисмена и доказаних експерата за могући, неки будући састав Владе.

Пошто се код нас сви баве свачим само не оним за шта су школовани, већ у чему имају „успеха“, предлажем, по том критеријуму, да се одмах оформи резервна клупа играча који би, по потреби, улетали као „летеће измене“ у хокеју - на врућ политички терен.

Рецимо, пре реконструкције на јесен, нова Влада Србије у сенци би могла да буде следећа:

1. Министар енергетике:

Вук Хамовић,

државни секретар:

Војин Лазаревић

(Имају људи препознато искуство у енергетици, и дугогодишњу сарадњу са више влада.)

2. Министар за путеве:

Љубиша Буха Чуме,

државни секретар:

Мило Ђурашковић

(Од „Дифенс роуда“ до „Нибенс групе“ – ко ће ако не они!)

3. Министар за просторно планирање и станоградњу:

Дејан Миленковић Багзи,

државни секретар:

Оливер Дулић,

специјални државни секретар за водопривреду и градњу на води: Горан Весић

(Први је велики инвеститор и познати скакач у даљ (скочио из Мељака у Солун 2003, а да се тужилац и нико није интересовао да објасни где је у међувремену био), а други је, као ортопед, веома стручан за ово и већ једном се бавио тим послом као министар. О трећем говоре дела.)

4. Министар здравља:

Дарко Шарић,

државни секретар:

Златибор Лончар (због континуитета),

директор „Галенике“:

Милан Зарубица

(Први је експерт за набављање средстава за психофизичко опуштање, а у јавности стално скреће пажњу на јужно воће манго, папаја...; други има искуства ; трећи је доказан као произвођач разних психофизичких супстанци потврђеног али несертификованог квалитета.)

5. Министар финансија:

Газда Језда,

државни секретар:

Владимир Заграђанин

(Треба ли објашњење? Потражите у коферу!)

6. Први потпредседник Владе (ППВ):

Мирослав Мишковић (ПММ)

(Има човек велика искуства и знања – од привреде до политике, од „Жупе“ на локалу до „Делте“ на глобалу...)

7. Министар вера:

Мираш Дедеић,

државни секретар:

Муарем Зукорлић;

(Први је експерт, Смедеревац на привременом раду у Црној Гори, други има велико регионално искуство.)

8. Министар привреде:

Слободан Радуловић,

државни секретар:

Звонко Никези}

(Ако немамо „Ц маркет“ барем да имамо „Ц кафу“, из Шпаније; ако немамо човека, имамо кадрове!)

9. Министар спољних послова и дијаспоре:

Богољуб Карић,

државни секретар:

Миша Банана

(Од хладног Минска до топлог Каракаса, од истока до запада – нема зиме, ни врелине!)

10. Министар спорта:

Толе Караџић,

државни секретар:

Звездан Терзић

(Буџет се формира од продаје играча „Звезде“ и „Партизана“, у крајној нужди и од продаје стадиона.)

11. Министар МУП:

Ђура Мутави (упознат са токовима подземља),

државни секретар:

„Наш извор“, сарадник „Информера“, „Блица“ и „Курира“.

12. Министар локалне самоуправе:

Кори Удовички (алл-роунд министар и експерт – од рударства и енергетике, преко Народне банке па до локалне самоуправе),

државни секретар:

Ненад Чанак (упознат са аутономијама и аутономаштвом)

13. Министар правде:

Наташа Кандић (да нам правосуђе буде европско!),

државни секретар:

Соња Бисерко (због идејно-политичког континуитета са министром);

14. Министар угоститељства:

Немања Ђорђевић (познати угоститељски кадар СПС-а),

државни секретар:

Александар Антић (континуитет сарадње)

15. Министар информисања:

Раја Родић,

државни секретар:

Д.Ј.В.

16. Министар трговине:

Станко Цане Суботић,

државни секретар:

Ивица Тодорић (експерт из иностранства, добро упознат са локалним приликама и начином како настаје „крупни бизнис“ у време кризе или рата). 

ПС: Да ми је Вучић пријатељ (био је док није био велика власт), а знам, биће, кад не буде, ако не буде, власт, подсетио бих га да сачува телефонске бројеве оних с којима се раније чуо свакодневно, док није послао власт, јер на овим бројевима које сад свакодневно користи, нико му се јављати – неце!

Или, што би рекао Гундулић (а већина мисли да је то написао Његош):

„Окреће се коло среће, вртећи се не пристаје, тко би гори, сад је доли, а тко доли, ка гори се креће“.  

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер