Neću na more u Hrvatsku!

(Pres, 12.07.2009)

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić već nekoliko godina važi za ličnost koja u Srbiji, posle predsednika Tadića, ima najveći rejting. Do toga dolazi svojom energijom i radom, elokventnošću i obrazovanjem, ali i pojačanom retorikom, koja mu u isto vreme stvara političke poene i političke neprijatelje.

I zato od Vuka Jeremića tražimo da, pored spoljnopolitičkih, odgovori i na nagomilana unutrašnja pitanja, a pre svega da nam u slavljeničkoj atmosferi povodom godinu dana Vlade objasni kako to da Vlada radi savršeno, a zemlja nam je pred ekonomskim kolapsom.

- Ekonomska situacija je izvanredno teška. Za naše građane bilo je teških momenata i ranije, ali ovako izazovnu situaciju ne pamtimo. I na spoljnopolitičkom planu su se promenile okolnosti. Vlada je, ipak, dosta učinila na sva tri prioritetna spoljnopolitička fronta - odbrani teritorijalne celovitosti, ubrzanju procesa integracija u EU i uspostavljanju najboljih mogućih odnosa u regionu. Mnogi su mislili da su ta tri spoljnopolitička cilja nespojiva, ali dokazali smo suprotno. Verujem da bolji posao ne bi mogla da uradi nijedna druga vlada - kaže Vuk Jeremić.

Kako bi Srbija izgledala da je pre godinu dana dobila drugačiju vladu?

- Mislim da bi nam bilo mnogo teže nego što je sada. Bili bismo u lošijoj i ekonomskoj i političkoj situaciji. Bili bismo i mnogo dalje od uspeha u našoj kosovskoj politici. Ova vlada je napravila razultate za koje ne verujem da bi neko drugi mogao da postigne.

A kako ste vi postigli da od demokratskog ministra spoljnih poslova u Koštuničinoj vladi postanete nacionalistički ministar u vladi Mirka Cvetkovića? Zar to nije paradoks?

- U spoljnoj politici nije došlo do značajnijih promena nakon formiranja nove vlade - zadržali smo kontinuitet. Došlo je do korekcija po drugim pitanjima, ali spoljnopolitički prioriteti su i u prethodnoj vladi bile evropske integracije, odbrana Kosova diplomatskim sredstvima i regionalna saradnja.

Znači, u pravu su oni koji kažu da sprovodite Koštuničinu politiku?

- To nije Koštuničina politika, niti Cvetkovićeva politika. To je jedinstvena državna politika koju smo utvrdili u Narodnoj skupštini. Postoji čvrsto opredeljenje i vlasti i opozicije za odbranu Kosova, za put u Evropsku uniju i poboljšanje odnosa u regionu. Različiti su stepeni podrške toj politici od stranke do stranke, ali je način na koji se sprovodi spoljna politika u ovoj vladi doneo mnogo više rezultata nego u prethodnoj.

Ko je bolji premijer Koštunica ili Cvetković?

- Cvetković.

Kako se osećate kad čujete da vas zovu Koštunica sa laptopom?

- Nisam to čuo.

A da li ste čuli za ankete koje kažu da političke poene skupljate zbog oštre retorike? Da vam skače rejting čim pomenete Jasenovac ili izdaju Mila Đukanovića?

- Ništa što govorim nije usmereno ka bilo čemu drugom nego osim ka ispunjavanju precizno definisanih spoljnopolitičkih državnih ciljeva. U međunarodnim odnosima postoji jako malo prostora za individualizam.

Ali, vi niste tu kada dolazi Ivo Sanader, Božidar Đelić i dalje drži evrointegracije, predsednik Tadić prima potpredsednika Bajdena... Šta je vaš posao? Jeste li vi ministar za Kosovo ili ministar spoljnih poslova?

- Ja sam ministar spoljnih poslova Srbije, a Kosovo je objektivno najsloženiji spoljnopolitički izazov sa kojim se suočavamo. Mi nismo zemlja globalnih kapaciteta, a dovedeni smo u situaciju da vodimo globalnu utakmicu uz veoma snažan otpor nekih od najuticajnijih država sveta. Prema tome, odgovarajući na vašu primedbu, rekao bih da je Kosovo najsloženiji spoljnopolitički izazov sa kojim se suočavamo, pa samim tim oduzima najviše vremena.

Znači, zbog toga ste zapustili ostala dva prioriteta?

- Ne bih rekao da je tako. Mislim da smo pokazali ozbiljan napredak i bolje rezultate nego što je bilo ko očekivao na sva tri spoljnopolitička fronta.

Zar pitanje evropskih integracija nije prilikom formiranja Vlade prikazano na mnogo optimističkiji način?

- Da budemo potpuno iskreni, međunarodne okolnosti su se promenile. I to ne u našu korist. U okviru same EU, situacija je složenija nego pre godinu dana. Tu mislim na postojanje političke volje za dalje proširenje, posledice ekonomske krize, kao i institucionalne probleme u kojima se nalazi EU zbog nemogućnosti da se ratifikuje Lisabonski sporazum.

Stalno ističete da sprovodite politiku Borisa Tadića, koji opet kad sprovodi "svoju" politiku nikad ne koristi vašu retoriku?

- Svi mi u Vladi Srbije sprovodimo jedinstvenu državnu politiku prilikom čijeg formiranja odlučujuću ulogu igra predsednik Tadić.

Zašto se zaklanjate iza predsednika...

- Ne zaklanjam se. Naprosto, to je tako. Predsednik je neprikosnoveni autoritet.

Čime je on to zaslužio? Zar vi niste član Vlade, zar vam šef nije Mirko Cvetković?

- Način formulisanja politike je definisan Ustavom i zakonom, a predsednik republike je dobio nedvosmislenu podršku građana Srbije. Prema tome, svi smo u funkciji sprovođenja jedinstvene politike, u čijem formiranju on predstavlja najznačajniju ličnost.

Da li vas je nedavno na jednom partijskom sastanku napao predsednik Boris Tadić?

- Nije.

Nije vas napao ili ne znate da li vas je napao?

- Nije me napao.

A da li ste se iznenadili što Ivo Sanader samo još vas nije napao obrazlažući svoju ostavku?

- To je problem Republike Hrvatske. Ne bih da se mešam u unutrašnje pitanje drugih država.

Srpska i hrvatska policija odlično sarađuju na slučaju Ive Pukanića. Da li je normalno da policajci bolje sarađuju od diplomata?

- Pitanje policijske saradnje daleko je rasterećenije nego pitanje saradnje u političkom domenu. Mi s Hrvatskom imamo veliki broj otvorenih pitanja. Nažalost, nijedno od njih nije do sada zatvoreno uprkos najboljoj volji Srbije, i bar deklarativno, najboljoj volji Hrvatske.

Kada je reč o saradnji u oblasti bezbednosti, pre svega suzbijanja organizovanog kriminala, tu je naprosto mnogo lakše, jer je u jasnom interesu obe strane da se obračunamo s tom opasnošću. Politički i diplomatski, mnogo je teže. Ponavljam, imamo dosta ozbiljnih otvorenih pitanja sa Hrvatskom.

Šta je vaš najveći problem? U poslednje vreme izgleda kao da imate jako velikih problema u stranci, u državi, ali i spolja?

- Činjenica je da u međunarodnoj areni neke od najuticajnijih zemalja imaju potpuno različite stavove od našeg po pitanju Kosova. To, naravno, predstavlja prilično veliki problem.

Da li se nekad uplašite da ne doživite sudbinu Dominika de Vilpena, francuskog ministra spoljnih poslova, koji je figurirao kao naslednik Žaka Širaka dok se nije snažno zamerio Amerikancima?

- Ne razmišljam na ličnom nivou kada sprovodim politiku svoje zemlje. Daleko je važniji uspeh Srbije nego individualna karijera bilo kog od nas pojedinačno.

Šta ako posle pet godina energije koje ste uneli, putovanja, troškova ne uspemo pred Međunarodnim sudom pravde?

- Teško je zamisliti situaciju da Međunarodni sud pravde odluči protivno principima na kojima je formiran.

Šta ako Sud presudi u našu korist. Šta je naša strategija s Kosovom?

- Posle toga ćemo biti u prilici da limitiramo broj priznanja na do tada dostignutom broju, kao i da blokiramo eventualnu aplikaciju Prištine za članstvo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Drugim rečima, ostavićemo Prištinu u jednom zamrznutom, nedefinisanom stanju, iz koga može da izađe samo kroz pregovore sa Beogradom.

Znači to je cilj. Novi pregovori?

- Ovoga trenutka Priština i oni koji je podržavaju ne žele da čuju za mogućnost ponovnog otvaranja statusa. Borimo se za stvaranje okolnosti u kojima neće imati alternativu. To je prvi cilj. Kad sednemo za sto, sve je moguće...

Da nema Kosova, Ratka Mladića i Haga Srbija bi postala spoljnopolitički neinteresantna zemlja? Kao Makedonija ili Bugarska. Da li nam u stvari cela ova situacija na neki način ide na ruku?

- Srbija će sasvim sigurno biti vrlo relevantna, sve dok zapadni Balkan ne bude potpuno integrisan u EU. Ali i nakon toga, Srbija će nastaviti da igra presudnu ulogu u regionu.

Činjenica je da nam je problem Kosova otvorio mnoga svetska vrata. Uspeli smo da zainteresujemo sve države sveta za to pitanje, pa sada mogu u svakom trenutku da pozovem veliku većinu ministra spoljnih poslova na svetu. Tu leži šansa i za našu ekonomiju. Nije mala stvar što su nam sva ta vrata otvorena. Možda smo mukom i nesrećom došli do toga, ali sada je moguće iskoristiti sva ta poznanstva i u nekom drugom smislu.

Da li biste se odazvali na vojnu vežbu na koju bi vas pozvao Dragan Šutanovac?

- Odazvao bih se na svaki poziv države u bilo kom domenu.

A da li biste se odazvali na poziv da letujete u Hrvatskoj? Mora da ste primetili njihovu turističku kampanju?

- Mene lično nisu uverili.

Znači, nećete da letujete u Hrvatskoj?

- Mislim da građani Srbije treba da idu na odmor na ono mesto koje je u skladu sa njihovim, pre svega, materijalnim mogućnostima, ali i tamo gde se osećaju bezbedno i gde su dobrodošli.

Da li to znači da ministar spoljnih poslova Srbije poziva građane da ne letuju u Hrvatskoj?

- Ja nisam to rekao.

Odnosi sa Crnom Gorom?

Srbija je prihvatila spremnost crnogorskih vlasti za novi diplomatski početak i čeka predlog iz Podgorice za novog ambasadora. Integralni deo tog novog diplomatskog početka je po nama i otvaranje novih diplomatsko-konzularnih predstavništava u Nikšiću, Bijelom Polju i Herceg Novom. Zasad nismo dobili pozitivan odgovor. Nadam se da se crnogorsko rukovodstvo nije uplašilo Srbije. Nemaju čega da se plaše. Mi želimo da uvećamo naš konzularni kapacitet u najboljoj nameri i u skladu sa međunarodnim konvencijama. Oni mogu u Srbiji da otvore koliko god hoće konzulata - objašnjava Jeremić.

A sa Republikom Srpskom?

Nastavićemo da pružamo svaku vrstu podrške koja je u okviru definisanih specijalnih i paralelnih veza koje imamo sa Banja Lukom. Mi nemamo bližih na svetu od naših sunarodnika iz Bosne i Hercegovine. Naravno, u potpunosti poštujemo suverenitet i teritorijalni integritet BiH i sve ono što je predviđeno Dejtonskim sporazumom - kaže Jeremić.

Kakve su šanse da Obama poseti Srbiju?

- Bilo bi jako dobro kada bi posetio Srbiju, ali plašim se da u ovom trenutku postoje značajniji spoljnopolitički prioriteti SAD. To što je čovek broj dva američke administracije posetio Balkan veoma je dobra poruka.

Koji su dometi te posete. Da li možemo da očekujemo novu američku politiku na Balkanu?

- Na tome je potrebno raditi. Poseta potpredsednika Bajdena je bila vrlo značajna. Pre svega, zbog toga što je konačno na najvišem nivou legitimizirana razlika između Beograda i Vašingtona po pitanju Kosova. Postignut je dogovor da nas to ne sprečava da sarađujemo u drugim oblastima. Nama je izuzetno važna saradnja sa Amerikom. Kao što je svakoj zemlji na svetu, maloj ili velikoj, bogatoj ili siromašnoj, važna saradnja sa Amerikom.

Kad Obama u Moskvi kaže Putinu da državni suverenitet mora biti temelj međunarodnog poretka, a Putin onda ne spomene Kosovo, da li je onda to dvoličnost i ruske politike, koja je ovu situaciju iskoristila oko Gruzije?

- Ne znamo šta je njemu Putin rekao. To je ipak bilo iza zatvorenih vrata.

Šta biste mu vi rekli?

- Da delim njegov stav o važnosti državnog suvereniteta. Srbija se oduvek zalagala upravo za takve principe, tako da je dobra vest da Amerika šalje takve poruke.

Bela šengen lista?

- Očekujemo da će građanima Srbije biti omogućeno da putuju u Evropsku uniju bez viza, kao i da u takvoj odluci neće stajati ništa što bi moglo da dovede u pitanje neutralni stav Brisela prema pitanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

Šta ako bi pisalo da bezvizni režim ne važi samo za građane sa prebivalištem na Kosovu?

- Izuzetno je važno da vidimo šta će biti tačna formulacija. Ali, činjenica da mogu postojati i dva bezbednosna režima u okviru granice iste države. Imamo, recimo, situaciju da za građane Velike Britanije, koji žive na britanskim ostrvima, važi bezvizni režim sa Amerikom, dok za nosioce britanskih pasoša koji žive u nekim drugim delovima sveta ne važi ta privilegija.

Zvezda ili Partizan?

- Zvezda.

Obama ili Putin?

- Putin.

Četnici ili partizani?

- Partizani.

RTS ili B92

- RTS.

Kosovo ili EU?

- I Kosovo i EU.

Avion ili "audi"?

- Avion.

Šutanovac ili Dačić?

- Obojica.

Guča ili Egzit?

- Oba.

Desničar ili levičar?

- Levičar.

Istok ili Zapad?

- Ni na Istok ni na Zapad.

(Razgovarao Veljko Lalić)