субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Напад на суверенитет Србије
Преносимо

Напад на суверенитет Србије

PDF Штампа Ел. пошта
Ана Филимонова   
петак, 09. јул 2010.

(Фонд стратешке културе, 9.7.2010)

Напад на суверенитет Србије: Европска унија подржала признање независности Косова

Западни пројекат о Западном Балкану улази у завршну фазу, која подразумева коначно решење проблема Косова, то јест, интеграцију Северног Косова (са већинским српским становништвом) у „институције приштинске власти“. У Европском парламенту данас је одржано гласање о резолуцији, којом се поздравља признање независности Косова од стране Европске уније. Резолуција је усвојена са 455 гласова „за“ и 155 – „против“. Резолуција позива чланове Европске уније да се придржавају јединственог става у односу на Косово и јавно апелују на Међународни суд уочи доношења пресуде (очекиване крајем јула) о законитости једностраног проглашења независности Косова. Резолуција позива на „ефикасну прекограничну, регионалну и локалну сарадњу у интересу целокупног становништва Косова и региона у целини“, инсистира на укључивању Косова у процес визне либерализације, позива институције Европске уније на активизацију сарадње са Косовом, а све партије Косова - на спровођење „књучних реформи“ против корупције и организованог криминала, реформу децентрализације и трансформације административног система.

Уочи разматрања питања Косова и Албаније подршку резолуцији изразио је европски комеасар за проширење Стефан Филе. Пошто чланице Европске уније имају различите погледе на статус Косова (пет земаља Европске уније не признаје независно Косово), Европски парламент је одлучио да узме ствар у своје руке и укаже својим чланицама на геополитички оријентир – „јединствену европску будућност Косова и Западног Балкана“.

Филе је изразио уверење, да ће рад са „приштинским властима“ бити настављен независно од одлуке Међународног суда о законитости једностраног проглашења независности. Од Приштине се захтева испуњење низа услова, од којих је главни „повратак расељених лица у задовољавајућем маниру“, а од Србије – „прагматично понашање у погледу питања статуса Косова“.

Против резолуције Европског парламента иступио је посланик из Грчке Такис Хаџигеоргиј, који је у име групе Уједињене левице изјавио, да усвајање резолуције није могуће, као што није могућ позив да све земље-чланице ЕУ признају једнострано проглашену независност; независни посланик из Аустрије је указао, да је на снази резолуција Савета безбедности ОУН 1244, и да Европска унија не може наметати признавање независности Косова.[1]

Запад већ има план у односу на север Косова. По свој прилици, будућа пресуда Међународног суда већ је позната, пошто ће, чим она буде објављена, највероватније „започети преговори о статусу севера Косова“. Према том плану, косовским Србима ће бити понуђен „некакав специјални статус“, сличан схемама примењеним у Тиролу и Северној Ирској, али без могућности отварања преговора о статусу, или подели Косова. Север Косова, као, неће бити одвојен од Србије у потпуности – Србима на северу Косова биће дата „широка аутономија“, већа него што је то предвиђао план Мати Ахтисарија, а гарант ће бити Приштина и Београд.

Разлике у потезима западне дипломатије према Србији у садашњој етапи састоје се у томе, што услов њеног признавања независности Косова сада није обавезан – потребан је „конструктивни став“ у погледу учешћа у регионалним организацијама и деловања „приштинске власти“, то јест, све осим формалног признавања независности. У замену се Србији, како је то већ постало тужна традиција од 1991. године, дају се обећања – овог пута, о „олакшаном путу за улазак у ЕУ“.

Београду је предложено да заједнички са Европском унијом изради нацрт резолуције након изрицања пресуде Међународног суда. Међутим, српске власти су тај предлог одбиле, изјавивши да ће израдити сопствени нацрт резолуције и презентирати га у септембру Генералној скупштини ОУН.

И исто онако, како је то било током последњих скоро 20 година, на адресу Србије и даље се упућују претње. Овог пута су Немачка, Француска и Енглеска упозориле Србију, да ће њен покушај да доведе у питање отварање преговора о статусу Косова бити осујећен. Будући српски нацрт резолуције за Генералну скупштину ОУН они третирају као „кампању у Генералној скупштини ОУН против чланова Европске уније“, и она ће „сносити неизбежне последице, које ће се одразити на судбину молбе Србије за чланство у ЕУ“. Међутим, ако Србија послуша, онда Берлин, Париз и Лондон обећавају да ће у септембру започети процедуру укључивања Србије у Европску унију.[2]

Поводом Косова поново се распламсала права битка. У уторак, 6. јула, одржано је ванредно заседање Савета безбедности ОУН, које је сазвао председник Србије Борис Тадић. Као повод за то сазивање послужили су трагични догађаји – напад на Србе северног дела Косовске Митровице, у месташцу Бошњачка Махала (са мешовитим саставом становништва), где је био организован мирни протест на коме се окупило око три хиљаде људи, против отварања канцеларије такозване „косовске владе“. Међу окупљене Србе бачене су две бомбе, и у експлозији је погинуо један човек (педијатар М.Џековић), а рањено је 11 људи. Затим се догодио још један напад, у коме је рањен и посланик „парламента Косова“, функционер српске Независне либералне партије Петар Милетић.

Отварање канцеларије Приштина представља прву практичну меру у формирању извршне власти, са циљем интегрисања региона Северне Митровице. „Премијер Косова“ Хашим Тачи је изјавио, да је напад „дело српских екстремиста“, а „министар иностраних послова Косова“ С.Хисени је за експлозију оптужио саме Србе и Београд и изразио уверење, да ће „канцеларија, као део владе Републике Косово, бити отворена и да ће функционисати“, јер је „влада Косова одлучна у намери да успостави власт на целокупној територији Косова“. Приштину су на заседању Савета безбедности подржале САД, оценивши њену акцију као „легитимну меру суверене државе“, напад на Србе у Северној Митровици – као „искључиво кривично дело криминалних елемената, а не испланирани терористички напад“, а рањавање П.Милетића – као резултат напада од стране самих локалних Срба. Представник Француске покушао је уверити међународну јавност у то, да се ради „о инциденту локалних димензија“, да је „ситуација на Косову стабилна“, да „ЕУЛЕКС успешно одржава мир и поредак на Косову“. Данас усвојена у Европском парламенту резолуција такође смешта последње нападе на Србе у деловање неких неодређених „радикалних група“ и „организованог криминала“.

На одржаном заседању Савета безбедности Борис Тадић је позвао на реализацију „плана у шест тачака“, који је новембра 2008. године предложио генерални секретар ОУН и који је подржао СБ ОУН, оптужио Међународну цивилну канцеларију, на чијем челу се налази Питер Фејт, за успостављање нелегалног и непожељног режима, покушај отварања нелегалне канцеларије у северном делу Косовске Митровице оценио као провокацију и окарактерисао став САД, којим се подржава та акција, као став „који изазива забринутост“. По његовим речима, Србија ће бити принуђена да преиспита однос према међународном присуству на Косову, ако оно не престане да подржава акције Приштине у правцу дестабилизације. Он је затражио од ЕУЛЕКС истрагу о свим нападима, извршеним на Србе, од НАТО – како би одређени број његових војника остао у српским манастирима за заштиту српског становништва и истакао да, у целини, Београд неће отрпети у српској заједници на Косову инсталирање канцеларија, судова и телекомуникационе инфраструктуре „привремене администрације Приштине“, да проблеми Косова не могу бити решени изван контекста одређивања његовог статуса, а исто тако да је неопходно обновити преговоре са Албанцима у циљу изналажења свеобухватног компромисног решења.[3]

СБ ОУН је окарактерисао напад као терористички акт албанских сепаратиста, истакао да одговорност за исти сноси шеф Међународне цивилне канцеларије Питер Фејт, да према извршиоцима преступа треба да буде примењена адекватна казна и да су недопустиви било какви покушаји отварања привремених институција Косова, који представљају опасност по мир и стабилност Косова и Метохије и целокупног региона.

Међутим, само „међународно присуство“ на Косову у лику администрације ОУН – УНМИК и европске мисије ЕУЛЕКС – позвали су на суздржаност. Њихово присуство, подсетимо на то, није ометало потпуну интеграцију Југа Косова у „приштинске институције власти“. Главна опасност своди се, као прво, на то да интеграција „на косовски начин“ значи такође асимилацију, која подразумева одустајање од националног идентитета, то јест, језика, културе, историје. Осим тога, на власти у „Републици Косово“, као и до сада, остају људи чија се имена помињу у вези са тешким злочинима – убиствима, мучењима, киднаповањем људи; ти људи су учествовали у рату против српске државе и у изгону Срба са Космета.

Током 11 година север Косова остаје као „неинтегрисана територија“, чак штавише, територијално спојена са Србијом. Међутим, упркос гневним изјавама српског председника, у пракси српске власти практично не пружају довољну помоћ српским општинама Косова, пре свега, у економским и кадровским ресурсима, иако се управо овде налазе институције образовања и здравства, које се не подчињавају међународним структурама на Космету. И у целини, најважније и најтеже национално-државно питање – косовско, није приоритет ни у унутарполитичком, ни спољнополитичком правцу рада српске владе.

Друго, „интеграциони процес Приштине“ не ограничава се на Космет. Албанска страна данас активизира „проблем Прешево-Бујановац-Медвеђа“, називајући тај регион „Источним Косовом“, затим, проблем западног Скопља, Тетова и Куманова у Македонији (где се редовно спроводе акције уз демонстрирање симбола Ослободилачке војске Косова), све до црногорског региона око Скадарског језера...

Пројектом „међународне заједнице“, обелодањеним у најновијој резолуцији Европског парламента, жели се показати, да север Косова не може бити одвојен од остале његове територије, и да на читавој територији Косова треба да буду спроведене одговарајуће „реформе“ (пре свега о децентрализацији севера) са перспективом интеграције, чија ће неизбежна последица бити асимилација српског становништва.

(1) http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/734458/Dve+godine+rada+Vlade.html

(2) http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/734700/Poseban+status+za+sever+Kosova%3F.html

(3) http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/733802/Savet+bezbednosti+o+severu+Kosova.html

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер