среда, 21. фебруар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Међународни кривични суд за бившу Југославију - допринос правди и помирењу
Преносимо

Међународни кривични суд за бившу Југославију - допринос правди и помирењу

PDF Штампа Ел. пошта
Теодор Мерон   
понедељак, 19. новембар 2012.

(Политика)

Како се приближавају последње године Међународног суда, веома сам поносан на то што су људи у државама насталим на простору бивше Југославије, у сарадњи с међународном заједницом, створили институцију која је служила као камен темељац светске борбе за правду и против некажњивости. Међународни суд постигао је успех који је далеко превазишао сва очекивања. На ширем, међународном нивоу применио је праксу која је претходно била у домену теоријских концепата међународног права, послужио као образац за друге међународне правосудне институције и успео да пред лице правде изведе све живе особе против којих је подигао оптужнице. Успех Међународног суда отворио је пут за друге адхокмеђународне судове који се баве злочинима почињеним у другим сукобима. Такође био је од пресудне важности за стварање импулса који је као резултат имао оснивање трајног Међународног кривичног суда.

Утицај Међународног суда био је посебно важан у државама насталим на подручју бивше Југославије. Међународни суд је стекао заслужену репутацију независне, правичне и непристрасне институције. У овом контексту, важно је напоменути да је Међународни суд кривично гонио особе са свих страна у сукобима. Правичност Међународног суда потврђује чињеница да су нека од суђења окончана ослобађајућим пресудама. Осуђујуће пресуде су изречене само у оним случајевима када су међународне судије биле мишљења да је изведено довољно доказа који доказују кривицу оптужене особе ван разумне сумње. Улога Међународног суда као непристрасног пресудитеља о чињеницама помогла је да се утврди неутралнији опис сукоба него што би то иначе било могуће.

Осим његовог правосудног рада, посебно сам поносан на сарадњу Међународног суда с правосудним системима у државама насталим на подручју бивше Југославије. Иновативни програми попут пројекта „Правда и ратни злочини” помогли су да се обезбеди да се кривични поступци за ратне злочине воде на националном као и на међународном нивоу. Outreach напори Међународног суда (објашњавање и приближавање рада суда) усмерени ка институцијама цивилног друштва помогли су промовисање мира и помирења. У овом контексту, рад представника Outreach програма (програм који приближава рад суда заједницама којих се највише тиче)у школама и на универзитетима широм бивше Југославије треба посебно споменути.

Наравно, достигнућа Међународног суда нису лек за све проблеме с којима се сусреће подручје бивше Југославије након сукоба током деведесетих година XX века. Неке од активности Међународног суда су на мети критике, мада ме охрабрује чињеница да су Међународни суд, у различитим тренуцима, критиковали широм бивше Југославије припадници свих етничких група и представници свих политичких усмерења. За мене је то потврда да је наш рад правичан и да није политички мотивисан.

Чак и у сфери правде у транзицији, суђења представљају неопходан, али не и довољан напор. Дугорочни мир и помирење могу бити остварени само широким напорима, у које се убраја и важан рад који предузимају многе невладине организације и представници власти у државама насталим на подручју бивше Југославије и шире.

У таквим околностима, континуирани и инклузивни дијалог, како о улози Међународног суда, тако и о ширим питањима правде и помирења,неопходан је да би се успешно превазишли перманентни изазови с којима се сусрећу државе настале на подручју бивше Југославије. Стога ми је веома драго што у наредним седмицама наш Outreach програм организује серију конференција које ће се сконцентрисати на таква питања. На овим конференцијама ће учествовати различити актери, укључујући жртве сукоба и младе људе. Чврсто сам уверен да само кроз такав дијалог заједнице могу превазићи наслеђе сукоба.

Када разговарам с људима из бивше Југославије често сам изненађен њиховим промишљеним приступом сукобима који су обележили већи део последње деценије XX века. Они на дирљив начин говоре о патњама које су претрпели они и други људи, о улози коју правда има у промовисању помирења као и о својим надама за будућност. Свесрдно се надам да ће рад Међународног суда и дискусије о његовој улози наставити да доприносе таквим рефлексијама.

Теодор Мерон, Председник Међународног кривичног суда за бившу Југославију

(„Политика“, не делећи ставове Теодора Мерона, објављује његов текст, како би он током наредних дана послужио као основ за расправу о стварним дометима рада Хашког Трибунала на нашим страницама. Меронов текст је требало да буде објављен непосредно пре одржавања међународне конференције „Наслеђе Међународног кривичног суда у бившој Југославији“, која је отказана, а требало је да се одржи 22.новембра у Београду.Двадесета годишњица од оснивања Међународног кривичног суда за бившу Југославију брзо се приближава. Након што је прокрчио пут међународној кривичној правди, Међународни суд се ближи крају свог рада. Почињемо да преносимо функције на Механизам за међународне кривичне судове, који ће на крају преузети све функције Међународног суда.)

 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер