недеља, 24. јун 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Како је Ана Брнабић за 15 минута изнела 15 спорних тврдњи о Синиши Малом
Преносимо

Како је Ана Брнабић за 15 минута изнела 15 спорних тврдњи о Синиши Малом

PDF Штампа Ел. пошта
Истиномер   
недеља, 03. јун 2018.

Председница владе је у Скупштини наступила самоуверено, често бахато, а у хвалоспевима упућеним новом министру финансија - иако нестраначка личност - послужила се класичним "аргументима" владајуће већине: неистинама, полуистинама и спиновима.

Образлажући предлог за избор Синише Малог за министра финансија, премијерка Ана Брнабић у Скупштини Србије изнела је минимум 15 спорних тврдњи. У хвалоспеву на рачун бившег градоначелника Београда, председница Владе предочила је нетачне податке о инвестицијама, упитне чињенице о јавном дугу Београда, улепшане информације о Београду на води, половичну истину о кључним пројектима. 

Истовремено, у свом говору ниједном се није осврнула на вишемесечне протесте грађана, константно пробијање рокова, незаконит тендер за изградњу Прокопа, “изошљарене” реконструкције улица, а афере које су обележиле градоначелниковање Малог окарактерисала је као измишљене.

У наставку погледајте неке од спорних тврдњи које је председница Владе изнела за 15-ак минута свог говора којим је посланицима представила Синишу Малог.

Београд предњачи по инвестицијама (заправо, ниво инвестиција у Београду је 2-3 пута нижи него у периоду 2005-2013)

“Оно што Синишу Малог, пре свега, препоручује за место министра финансија је то да је Београд данас стабилна локална самоуправа и далеко највећа инвестициона јединица у овом делу Европе”, истакла је премијерка као један од главних разлога због чега баш Малог види као члана владе задуженог за финансије.  

Ова тврдња наслања се на изјаве осталих представника власти који не пропуштају прилику да кажу да је Београд у последњих четири године постао град инвестиција. Нису одустали од ове мантре ни у предизборној кампањи за локалне мартовске изборе, иако их је још у јуну  2017. године демантовао Фискални савет Србије, наводећи да су у престоници значајно смањена издвајања за инвестиције. 

Графикон из извештаја Фискалног савета

“Београд од 2014. инвестира у просеку око 80 милиона евра, што је знатно мање не само у односу на период појачане инвестиционе активности (2008-2013), када је на инвестиције трошено око 230 милиона годишње, већ и у односу на период пре тога (2005-2007), када се за ове намене издвајало око 150 милиона на годишњем нивоу”, наводи се у извештају Фискалног асвета под називом "Локалне јавне финансије: проблеми, ризици и препоруке", у коме је до детаља анализирано стање у локалним финансијама Београда.

У извештају се каже да су финансије у престоници сада стабилизоване, али да чак 15 одсто расхода иде на покривање губитака јавног градског превоза, што не оставља довољно средстава за инвестиције, које би требало да буду макар дупло више. Иначе, премијерка је похвалила Малог и за консолидацију јавних комуналних предузећа, износећи махом тачне податке о Београд путу или Градском зеленилу, али опет без осврта на ГСП, на који одлази чак 15 одсто буџетских расхода.

Дуг Града Београда је преполовљен (додуше, по методологији коју је измислио Синиша Мали и која нема везе са међународном методологијом рачунања дуга)

Даље, премијерка Брнабић похвалила је Малог за одлично управљање буџетом града. 

“Синиша Мали је као градоначелник преузео град који је имао 1.118.000.000 дуга, 14 милијарди неплаћених обавеза и рекордни буџетски дефицит од 20,25 одсто. Каква је ситуација у Београду данас? Дуг града Београда је преполовљен, исплаћене су све обавезе, а дефицит је смањен за четири пута”, наставила је Брнабић о главном граду, Малом и финансијама.

Могло би се, дакле, рећи да оно што је Вучић урадио на државном, Мали је урадио на градском нивоу. Наиме, од како су од демократа преузели управљање Београдом, градски званичници не пропуштају прилику да кажу како су од претходне власти наследили јавни дуг од - некад 1.1, некад 1.2, па чак и 1.5 милијарди евра, како је једном приликом изјавио Вучић. Тај дуг је - сагласни су - преполовљен. Према подацима Фискалног савета, јавни дуг у доба демократа јесте значајно порастао - са 60 милиона евра на крају 2007. на 410. на крају 2013. године, што је и даље готово три пута мање од оног што тврди Брнабић.

Исто тако, уместо смањења од 450 или 550 милиона евра, на чему инсистирају напредњаци, јавни дуг је, како оцењује председник Фискалног савета Павле Петровић, смањен за 50 до 100 милиона евра. А све то је постигнуто опет делом захваљујући смањењу инвестиција. Плус, када би се иста методологија, коју користи сада већ нови министар финансија, применила на државном нивоу, јавни дуг Србије био би већи од 100 одсто БДП, оцењује Фискални савет.

Да постоји само једна призната методологија потврдио је чак и бивши министар финансија Душан Вујовић, који је изјавио да постоји само један, међународно признат начин по коме се може рачунати дуг - а то је онај који је применио и Фискални савет. Видећемо да ли ће и нови министар са променом функције променити и методологију. 

Други податак о 14 милијарди динара заосталих обавеза, "скриваних по фиокама", такође, је споран. Истраживање Истиномера показало је да је претходна власт на челу са Ђиласом трошила више него што је имала, али не и да ли су за собом оставили рупу од 14 или 14.5 милијарди динара, јер није било поузданих званичних података. Међутим, иако је утврђено да је било кршења закона, што је потврдио и извештај Државне ревизорске институције, власти на челу са Малим ништа нису предузеле, па се све завршило (заправо и није, још траје) политичким препуцавањима. Дакле, нико није одговарао.

Подаци градског Секретаријата за финансије и из извештаја ДРИ

Трећа ставка такође је међу омиљеним показатељима успеха градских власти. Реч је о смањењу дефицита - четири пута, са 20 на пет одсто. Подсећамо, зарад доказивања ове тезе уведен је потпуно нови појам - реални дефицит, који не постоји ни у једном закону. То су касније и признали у надлежном секретаријату, наводећи да су морали да рачунају она заостала дуговања. Ту има неколико спорних момената, али највећи је тај што су у својој калкулацији некад рачунали заостале обавезе, а некад не. Бившој власти би урачунали све, а себи делимично, па је тако дефицит годинама смањиван на папиру. Не и у реалности - да се послужимо напредњачком методологијом и терминологијом. 

"Београд на води" -  најзначајнији пројекат (против кога је устала стручна јавност, чији је уговор на штету државе Србије и по којем инвеститор улаже 150 милиона уместо најављених 3,5 милијарди евра, због кога је суспендован Устав Србије приликом рушења у Савамали, и због кога су десетине хиљада грађана у више наврата протестовале)

“У време мандата Синише Малог покренути су велики инвестициони пројекти од којих је свакако најзначајнији Београд на води”, изјавила је председница Владе.

Ни на тренутак се, међутим, није осврнула на читав низ “околности” који прате пројекат Београд на води почев од самог уговора за који су стручњаци тврдили да је споран, а представници власти више пута “мењали плочу” објашњавајући шта су обавезе наше државе, а шта инвеститора.

У јавности је критиковано и доношење посебног закона, како би се учинио уступак инвеститору, а сам Мали је чак изјављивао да због Београда на води нису мењани закони, што је, наравно, нетачно.

У говору Ане Брнабић ни једним словом није поменуто ноћно рушење објеката у Херцеговачкој улици (делу земљишта намењеном Београду на води) због кога су грађани месецима протестовали на улицама Београда, а и председник државе је за тај чин оптужио “комплетне идиоте из врха градске власти”.

Протест грађана против рушења у Савамали

Грађевинске дозволе се издају за 12 дана (но, изгледа да изградња фонтане на Славији није могла толико да чека, па је направљена и пуштена у рад без грађевинске и без употребне дозволе)

“Промењен је приступ инвеститорима тако да се данас грађевинске дозволе у граду Београду издају за свега 12 дана. Процес је као и у целој Србији у потпуности електронски да би се спречила могућност било какве корупције. У последње четири године издате су грађевинске дозволе за више од два  милиона квадратних метара”, изјавила је још премијерка.

Док се Ана Брнабић хвали смањењем бирократије за градитеље и рекордним бројем издатих дозвола, ради смањења корупције, један од најбитнијих пројеката у главном граду којим се градска власт толико дичила, не обазирећи се на бројне критике јавности изграђена је без потребних сагласности. Реч је о фонтани на Славији, за коју се испоставило да од потребних докумената има само решење о изградњи, али не и грађевинску и употребну дозволу, као да се ради помоћној гаражи, а не о објекту пречника 32 метра који се налази у сред једне од најпрометнијих саобраћајница у граду.

Фонтана на Славији

Завршена реконструкција Славије (тренутно је у току "реконструкција реконструкције" новог косог бетонског "парка" због катастрофално изведених радова)

Премијерка Брнабић је похвалила Малог и за саму реконструкцију трга Славија.

Комплетна истина је, међутим, да је реконструкција дебело каснила у односу на обећања. Требало је, као што су градски функционери најављивали, да почне крајем јуна 2016, а почела је више од годину дана након тог рока. Још је проблематичније што је реконструкција урађена траљаво, а поправка грађевинских грешки још траје. 

Радови на тргу Славија

Незапосленост на историјском минимуму (та "историја" не сеже даље од 17 година, пошто за ранији период нема података; такође, премијерка је заборавила да помене факат да смањење незапослености не значи аутоматско повећање запослености)

Даље, међу препорукама Синише Малог за министра финансија Ана Брнабић је навела и то да је за време његовог градоначелниковања број незапослених у Београду спуштен на историјски минимум.

“Све што је урађено у последњих четири године, допринело је смањењу незапослености у Београду која је сада на историјском минимуму, за време мандата Синише Малог број незапослених у Београду смањен је за око 25.500 људи. Са 109.652 незапослена у априлу 2014. године, на 84.139 незапослених у априлу 2018. године”, рекла је Брнабић.

И сам Мали се недавно хвалио бројкама о незапослености које формално јесу тачне, али не значе нужно и да су људи који више нису на евиденцији НСЗ пронашли посао, као што је бивши градоначелник тврдио у својој изјави. Најпре због тога што, осим проналаска посла, постоје и други разлози за брисање са "бироа" - као што су одлазак у иностранство или нередовно јављање служби. Такође, нису сви незапослени пријављени на евиденцију, пре свега због увреженог мишљења да ова институција ретко помогне људима да пронађу посао. 

Председник Србије Александар Вучић је такође својевремено тврдио да је незапосленост у Београду на историјском минимуму. Испоставило се да су његове тврдње непровериве, јер базе података једине две институције које мере незапосленост (Републички завод за статистику и Национална служба за запошљавање) досежу свега 17, односно 13 година уназад, а доступни подаци ем нису релевантни, ем нису упоредиви, ем нису довољни да би се извукао закључак о историјски ниској незапослености.
Прокоп (нови, за путнике изузетно неприступачни перони, направљени су на основу незаконитог тендера)

“Железничка станица Београд центар, односно Прокоп је после 40 година почела са радом, изграђене су и приступне саобраћајнице на тој станици”, рекла је Брнабић. 

У јануару 2016. су, како је Вучић изјавио, у Прокопу отворени нови перони и колосеци после 40 година. Раније је туда пролазио само Беовоз, али је станица изгледала напуштено. После јануара 2016. креће неколико линија ка Новом Саду, да би затим из станице "Београд центар" (званичан назив за Прокоп) кренуле и друге линије у домаћем саобраћају, док међународни саобраћај и даље иде преко правог центра, односно главне железничке станице. У перспективи требало би преместити све линије - што значи и саму станичну зграду, која, упркос обећањима, још није готова. 

Приступне саобраћајнице јесу завршене, са кашњењем од неколико месеци, али је станица и даље изузетно неприступачна за путнике због слабе покривености линијама градског саобраћаја. 

Међутим, оно што је премијерка изоставила јесте да је тендер за радове на Прокопу, на коме изабрана група извођача на челу са Енергопројектом био незаконит, јер је прекршен Закон о јавним набавкама, што је потврдио и Управни суд. Не само да је председница Владе то сметнула са ума хвалећи Малог, већ је и председник Вучић на свечаном отварању станице новинарку Истиномера, која је поставила питање зашто је посао урађен мимо закона, оптужио за мржњу.

 Отворен Пупинов мост (за кога је добрим делом заслужна претходна власт)

“Отворен је Пупинов мост на Дунаву“, изјавила је, такође, премијерка образлажући одлуку да Мали убудуће води државне финансије.

Једну “ситницу” је, међутим, опет прескочила. Изградња Пупиновог моста почела је пре него што је Мали дошао на место градоначелника Београда. Заправо, уговор о градњи моста потписан је још док је Драган Ђилас управљао градом, а и Александар Вучић му је признао заслугу за изградњу моста, тако што га је позвао на отварање у децембру 2014.

Отварање Пупиновог моста

Реконструисани Обилићев и Косанчићев венац (радови каснили, бунили се станари, Весић "завршио" радове пре него што су били завршени, због кампање)

“Почели су радови на претварању центра града у пешачку зону, реконструкција Обилићевог и Косанчићевог венца и улице Вука Караџића”, рекла је председница Владе.

Да подсетимо, обнова калдрме на Косанчићевом венцу нити је почела, нити је завршена када је обећано, а још је градски менаџер Горан Весић у кампањи пред последње изборе нетачно тврдио да су радови готови, иако у том тренутку нису били у потпуности завршени, о чему је Истиномер, такође, писао. 

Каснила је и адаптација гараже на Обилићевом венцу, а када је коначно завршена реконструкција и направљена пешачка зона, остали су незадовољни станари околних улица, јер је идејно решење такво да се у читавом кварту око гараже стварају велике саобраћајне гужве, а хитним службама је онемогућен приступ.

Почела изградња аутобуске станице (можда је било боље да премијерка није ни помињала аутобуску станицу, с обзиром на то да је план био да она буде измештена још у лето 2015)

И почетак изградње нове аутобуске станице у блоку 42 на Новом Београду за Ану Брнабић је показатељ да је Мали био успешан градоначелник. Тачно је, радови јесу почели, али ни приближно када је планирано. Измештање станице је, ако је веровати Вучићу, требало да почне још у јулу 2015. године.

“До јула мора да се измести аутобуска станица из центра града како бисмо почели грађевинске радове на пројекту “Београд на води”, рекао је садашњи председник, а тадашњи премијер Србије Алексанадар Вучић још у јануару 2015.

То се, очигледно, није догодило, а добили смо ново обећање Синише Малог да ће изградња почети у јулу 2017. године. Термин је поново пробијен, па су радови почели тек крајем фебруара 2018.

Припремамо се за метро (тако што продајемо карте и фарбамо аутобус да личи на метро)

Већ смо имали прилику да видимо да се представници актуелне власти у изборној кампањи хвале непостојећим метроом, па је тако и за Ану Брнабић управо изградња метроа била додатни аргумент за постављење Малог.

“У току су припремне фазе за изградњу метроа, чија се изградња очекује у другој половини 2020. године”, најавила је Брнабић, обраћајући се посланицима.

Аја Јунг са "картом" за "метро"

Дугачка је листа неиспуњених обећања актуелне (али и претходне) власти о почетку изградње метроа. Требало је да радови да почну 2015, па 2016, па 2017, па и 2018. Коначно, када нам је стигла и 2018, а од прве линије метроа ни трага, добили смо нови рок - другу половину 2020. 

Истиномер је све најаве уредно бележио и још прошле године сачинио ретроспективу обећања, а остала је убележена и чувена изјава Синише Малог “да се метро нигде у свету не гради у густо насељеним деловима града”. Осим што је то заправо, може се рећи, основна функција метроа, да растерети саобраћај у центру града.

Сели се Прихватилиште за децу (и то се доста темељно сели - барем у изјавама новог министра финансија: још од фебруара 2015. године)

“После две деценије Прихватилиште за децу са улице ће се преселити у нови и много бољи простор на Звездари”, обавестила нас је, даље, премијерка представљајући четворогодишњи учинак бившег градоначелника.

Но, Ана Брнабић је пропустила да спомене да је тај посао требало одавно да буде завршен, јер је Мали више пута обећавао нови простор за децу, и ниједно од тих обећања није испунио.

Најпре је у фебруару 2015. Синиша Мали рекао да је "Град пронашао нови простор за Прихватилиште", да је реч о објекту "од 1.700 квадрата”, и да ће за "месец-два" кренути у његову адаптацију. Онда је у јуну 2016. обећао усељење у нов простор до јесени исте године: 

"Очекујемо да ће реновирање и реконструкција трајати око три месеца, како би на јесен деца могла да добију нов дом", рекао је тада Мали.

Међутим - не лези враже - у фебруару 2018. сређивање тог простора још увек није било готово:

Његова страначка колегиница и бивша помоћница (према неким спекулацијама и наследница на месту градоначелника) отишла је и корак даље. У намери да додатно увелича успех садашње владајуће гарнитуре, Ирена Вујовић изјавила је “Београд сада нема прихватилиште за децу”, иако ова установа постоји већ 60 година.

Нижа цена вртића (осим што није - сам Синиша Мали је почетком 2015. рекао да ће од тог тренутка вртићи у Београду "вероватно поскупети за највећи број родитеља") 

“За време мандата Драгана Ђиласа родитељи су плаћали 9.700 динара месечно рачун за државни вртић, он данас износи 5.590 динара месечно”, саопштила је председница Владе још један аргумент због кога сматра да би Мали био добар министар финансија. 

Испоставило се, а Истиномер је о томе писао, да ова тврдња коју су више пута износили представници садашње власти тек делимично тачна и да користе само оне податке који им иду прилог. Наиме, тачно је да су за време претходне власти неки родитељи плаћали 9.700 динара, али је било и много оних који су плаћали мање - па чак и мање од садашње цене. 

Подсетимо се речи Синише Малог од 1. јануара 2015. године, након што је усвојен нови Правилник о финансијској подршци породици са децом на територији града Београда: "У овом тренутку у неким општинама имате вишу цену вртића, 8.000 - 9.000 динара, а у највећем броју општина имате вртиће који коштају 1.500 и 2.000 динара. Дакле, цена вртића у граду Београду ће вероватно поскупети за највећи број родитеља.“

У септембру 2017. године Апелациони суд у Београду је почео да доноси прве правоснажне пресуде, којима се обештећују родитељи који су у периоду од 2010. до краја 2014. године плаћали вртиће више него што је то било законом прописано. 

Подсетимо, Драган Ђилас је смењен у септембру 2013, а у новембру исте године изабрано је Привремено веће Београда, са Синишом Малим на челу. Дакле, ова пракса је уведена у време Драгана Ђиласа, али је настављена и за време Привременог већа, а потом и током прве године са Синишом Малим као градоначелником Београда.

Породиљама повећана једнократна помоћ (незапосленим породиљама повећана за 10.000, па смањена за 25.000, па повећана за 10.000...)

Да ово није једини пример манипулисањем подацима показује и изјава Ане Брнабић “да је породиљама повећана једнократна помоћ у износу од 10.000 динара за свако новорођено дете, док социјално угрожене породиље добијају додатних 25.000 динара". 

Заправо, прича о помоћи породиљама је много опширнија и компликованија од ове једноставне реченице Ане Брнабић. Тадашњи председник Скупштине Града Александар Антић је у фебруару 2009. потписао Одлуку којом се незапосленим породиљама додељује једнократна помоћ од 40.000 динара

Потом, у марту 2010, запосленим породиљама је додељена једнократна помоћ од 25.000 динара. А онда, на крају 2013. године, Привремено веће Београда на челу са Синишом Малим доноси Одлуку да запослене породиље добију једнократну помоћ од 25.000, а незапослене од 50.000.

Међутим, само четири месеца касније, у априлу 2014, Синиша Мали потписује Одлуку којим се драстично смањује помоћ породиљама - на 10.000 динара за запослене, и на 25.000 динара за незапослене породиље

Девет месеци касније, у јануару 2015, Никола Никодијевић као председник Скупштине Града потписује Одлуку којом се незапосленим породиљама помоћ повећава на 35.000, али на четири рате: прва рата 20.000, наредне три по 5.000 динара на свака три месеца. 

Онда, у јуну 2017. године, Скупштина Града доноси Одлуку којом све породиље добијају једнократну помоћ од 10.000, а незапослене - ако испуњавају услове који су важили и раније (да им чланови домаћинства у којем живе примају мање од 10.000 динара по члану) - добијају још 25.000, дакле, укидају се рате.

Напослетку, у децембру 2017, укида се услов о висини примања, а уводи се одредба да се помоћ додељује за свако прворођено дете у износу од 10.000 динара. 

Према томе, ако подвучемо црту под све ово, прописима који су важили за време бивше градске власти, запослене породиље примале су једнократну помоћ од 25.000 динара, а незапослене од 40.000 динара. Сада, након свих ових претумбација, запослене породиље добијају помоћ од 10.000, а незапослене од 35.000 - изузев у случају да је реч о прворођеном детету: тада добијају још по 10.000 динара.

Дакле, сада запослене породиље у сваком случају примају мању помоћ, док незапослене могу да добију 5.000 динара више него да су се породиле за време бивше власти, али у случају да им је то прво дете (35.000+10.000 = 45.000).

Не плаши се критике, не одустаје због измишљених афера (што је и логично - нема разлога да Мали одустане због измишљених афера; но, афере везане за Синишу Малог далеко су од "измишљених", а исто тако су и далеко од било које врсте епилога)

На крају, премијерка је Синишу Малог описала речима: 

“Не плаши се критике, не одустаје због измишљених афера и не плаши се тешких одлука у интересу свих грађана Београда и грађана Србије”.

Донекле јесте у праву. Синиша Мали се, заиста, није растао од функције градоначелника, упркос томе што је рекао да на том месту највероватније неће дочекати крај мандата, додавши да је поносан на постигнуте резултате. На питање Истиномера да ли ће испунити захтеве грађана који су у више наврата организовали протесте на улицама Београда, Мали је рекао да неће поднети оставку због 50 демонстраната. Александар Вучић је у мају 2017. године изјавио да Мали неће још дуго бити градоначелник.

“Током лета (2017) ће поднети оставку, неће пред изборе”, рекао је тада Вучић.

Међутим, упркос овом обећању, Мали је управљао Београдом све до краја мандата, а у намери да задржи место првог човека престонице нису га омели ни масовни протести грађана, нити афере о којима је писао КРИК - да је контролисао 45 банковних рачунаотворених на његово име, ни да је као директор “офшор” фирме купио 24 луксузна апартмана у Бугарској, па чак ни оне да је плагирао докторат.

(Истиномер)

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Шта мислите ко ће освојити Светско првенство у фудбалу 2018. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер