понедељак, 26. фебруар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Има ли ко у држави да укаже Немцима на двоструке стандарде?!
Преносимо

Има ли ко у држави да укаже Немцима на двоструке стандарде?!

PDF Штампа Ел. пошта
Андреј Димитријевић   
четвртак, 18. октобар 2012.

(Сведок)

„Свуда пођи кући дођи“. Овако гласи једна од многобројних старих српских изрека. Истини за вољу, сличну изреку имају и други народи. Међутим, ако је судити по броју оних са српским пасошем који, најчешће безуспешно, покушавају да се домогну Запада и да тамо остану, у неком новом српском појмовнику изрека за 21. век, могла би да се нађе модификована варијанта: „свуда пођи, а пре свега у Немачку, само никако својој кући немој доћи“. Под условом да у Србији имаш кућу, наравно...

У Србију сваке недеље стижу аутобуси и авиони пуни лажних азиланата који се овде депортују из земаља ЕУ. За њихове мотиве и судбине слабо знамо, а још мање се интересујемо јер често имамо утисак да нас и у рођеној земљи институције третирају као лажне азиланте и једва чекају да нас се реше.

Ипак, за ЕУ очито није толико битан положај свих становника у Србији (осим појединих етничких група), већ им је битније да они себи не навуку беду на врат па је враћају овде, нама, и још нам прете скидањем са такозване беле шенгенске листе која омогућава да грађани Србије без виза путују у земље Шенген зоне која, изузев Ирске и Британије, обухвата све остале државе Уније укључујући и Швајцарску, Норвешку и Исланд.

 

Немачки медији месецима пишу о томе како азиланти са Балкана, а пре свега из Србије и Македоније (обе земље су децембра 2009. доспеле на белу шенгенску листу) опседају азилантске центре у Минхену и другим деловима Немачке, неретко носећи са собом и проблеме из средина из којих су дошли.

 

Тања Фајон, известилац ЕП за визну либерализацију, упозорила је да би велики број азиланата могао да угрози споразум ЕУ и Србије о путовању без виза. Најгласнији захтеви за преиспитивање безвизног режима са Србијом стижу из Немачке у коју одлази највећи број азиланата. Пошто је Немцима очито прекипело, јер већ плаћају дугове за Грке, па не би да имају и неке тамо азиланте из Србије на грбачи, немачки политичари почели су да се буне.

Недавно је Борис Рајн, министар унутрашњих послова немачке покрајине Хесен, затражио од савезне владе да одмах укине безвизни режим за држављане Србије, али и Македоније. Пре Рајна реаговао је Волфганг Бозбах, председавајући Одбора Бундестага за унутрашњу политику, који је тражио преиспитивање безвизног режима за Србију напомињући да је „99 одсто захтева за азил неосновано“. Немачки министар унутрашњих послова Ханс Питер Фридрих такође је упозорио на злоупотребу азила и тражио да Европски парламент испита споразум са Србијом и Македонијом.

Немачки медији месецима пишу о томе како азиланти са Балкана, а пре свега из Србије и Македоније (обе земље су децембра 2009. доспеле на белу шенгенску листу) опседају азилантске центре у Минхену и другим деловима Немачке, неретко носећи са собом и проблеме из средина из којих су дошли.

Шта Србија може да уради? Да узима пасоше Ромима, Албанцима и другима за које неки службеник на граници или у полицији процени да иду у ЕУ како би добили азил? Не би ли то био идеалан пример за домаће и стране невладине организације како Србија крши људска права па да, онда, уместо проблема лажних азиланата имамо нове оптужбе на рачун српске државе како крши људска права?!

Притом, нико не поставља питање Европској унији колико је морално да се због неколико стотина или пар хиљада људи који злоупотребљавају српски пасош угрози право на слободно кретање седам и по милиона становника Србије (без Косова и Метохије)?!

Међутим, док се овдашњи и европски званичници утркују у међусобним објашњењима око питања азиланата, изгледа да Европљани, а пре свега Немци, превиђају нека (морална) питања која оспоравају њихове критике на рачун, конкретно – Србије.

Прво, економска снага и успон Немачке у доброј мери су засновани на људима из других сиромашнијих земаља. После Другог светског рата, тадашња Савезна република Немачка (Западна Немачка) од 1955. до 1973. спроводила је програм обнове који је подразумевао и довођење преко милиона „гостујућих радника“ (гастарбајтера), махом из Турске, Италије, Шпаније и, наравно, бивше Југославије. Тако се број Југословена на привременом раду у Немачкој, у периоду од 1968. до 1973. попео са 99.000 на 471.000 радника! Према попису из 2003. Срба у Немачкој има 568.240, а од тога је свега петина (112.507) рођено у Немачкој.

Дакле, када Немачкој сметају азиланти и други имигранти јер урушавају социјални и економски систем, можда би Немци требало да се сете да су изградњи тог система управо допринели радници из сиромашнијих земаља, а добрим делом су то били и држављани из Србије!

Друго, ако Немачкој и другим земљама ЕУ већ смета велики број захтева за азил из Србије, како то да не погледају мало детаљније које је порекло тих азиланата?!

 

Када Немачкој сметају азиланти и други имигранти јер урушавају социјални и економски систем, можда би Немци требало да се сете да су изградњи тог система управо допринели радници из сиромашнијих земаља, а добрим делом су то били и држављани из Србије.

 

Поред лажних азиланата из Србије, велики број долази и из Македоније. И једни и други носе пасоше земаља из којих долазе и несумњиво јесу питање за те земље односно за Србију и Македонију. Међутим, ако и Србија и Македонија имају нешто заједничко што их одваја од осталих балканских земаља, то је велика албанска мањина. Сви подаци показују да највећи број лажних азиланата долази са југа централне Србије, из општина Бујановац, Медвеђа и Прешево, као и из западних делова Македоније. Уз то, у јавности је више пута помињано како Албанци са Косова и Метохије долазе у Ниш и околна места, ту пријављу место боравишта или пребивалишта и ваде српске биометријске пасоше. Пријављивањем боравишта или пребивалишта у централној Србији омогућује се добијање биометријског пасоша са којим се једино може у ЕУ без визе, јер, због нерешеног статуса Косова, утврђено је да се за особе које место пребивалишта или боравишта имају у покрајини не могу издавати биометријски пасоши.

Уколико се погледа списак имена особа које траже азил или које су враћене у Србију или Македонију, највећи број чине Албанци, а тек у последње време Роми имају већи удео.

Као што је 1999. Немачка и велики број земаља ЕУ тврдио да су Албанци са Косова (дакле – реч је о држављанима тадашње СРЈ) међународни проблем, а не унутрашњи (како су тадашње југословенске и српске власти тврдиле) зашто се и сада питање косовских Албанаца који злоупотребљавају српске пасоше не интернационализује и направи нека нова Контакт група која ће заједно са Србијом да ради на спречавању ове злоупотребе? Разлог за тако нешто је утолико већи пошто овде није реч само о злоупотреби пасоша Србије, већ је на делу и злоупотреба правних система других земаља.

Сада се неминовно намећу два питања: Како то да када је реч о КиМ, добар део ЕУ а првенствено Немачка, третирају то као незасивну државу, а када је реч о лажним азилантима који су махом пореклом са Косова, онда је то део Србије и српски проблем?

Да ли су у ЕУ свесни да је највећи број азиланата са КиМ или, намерно то превиђају да би имали додатни притисак на Србију?

Сви подаци показују да највећи број лажних азиланата долази са југа централне Србије, из општина Бујановац, Медвеђа и Прешево, као и из западних делова Македоније. Уз то, у јавности је више пута помињано како Албанци са Косова и Метохије долазе у Ниш и околна места, ту пријављу место боравишта или пребивалишта и ваде српске биометријске пасоше.

Или у позадини свега лежи циљ да се и на овај начин Србија натера да одустане од суверенитета над територијом коју још увек сматра својом, тако што би људима одатле престала да издаје пасоше?

Ова питања упутили смо кабинету потпредседника владе за ЕУ интеграције Сузани Грубјешић, где нам је речено да се она не бави питањем азиланата. Питања смо упутили и Министарству унутрашњих послова, али до закључивања овог броја нисмо добили одговор. Питање смо поставили и амбасадору Данске Мете Кјуел Нилсен која је дала краћи интервју за овај број „Сведока“ али конкретан одговор нисмо добили.

Можда одговор на ова питања није ни потребан јер је сасвим очит. Али, има ли кога у нашој држави ко ће јавно да постави ово питање? Можда је и у овом случају одговор сасвим очит...

Шта су то азиланти

Према објашњењу УНХЦР-а, азилант је особа која тврди да је избеглица, али чија тврдња тек мора да се процени.

Азиланти су особе које тврде да немају свој дом и да су избегли из неке земље. За такве тврдње морају да поднесу квалификоване доказе чију исправност процењују комисије земаља у којима се тражи азил.

Азил је првенствено превиђен за оне који су из политичких или других разлога прогнани или избегли из своје земље.

Злоупотреба захтева за азил навела је многе земље Европе да пооштре и убрзају процедуру доделе азила. Тако у Новрешкој постоји „уредба 48 сати“ по којој тражилац азила има 48 сати да докаже разлоге због којих га тражи.

Три разлога због којих азиланти иду највише у Немачку

Постоји више разлога зашто азиланти у покушају највише циљају на Немачку. Прво, у Немачкој су давања за азиланте изједначена са социјалним давањима и износе 800 евра месечно, уз плаћен стан и трошкове. Друго, процедура којом се испитује да ли одређена особа заслужује азил или не доста је временски дужа у односу на друге државе - у Немачкој она траје око три месеца, док у Аустрији, Белгији и Холандији не траје више од 14 дана. Будући да је Немачка социјална држава особе које траже социјалну помоћ или азил имају могућност да доста продуже ту процедуру, па она неретко траје и више од годину дана. Све време док траје процедура, особе које траже азил ем добијају помоћ државе (700 евра плус трошкови, плус плаћена повратна карта у земљу порекла), ем раде „на црно“ и то им омогућава знатно већу зараду, па макар их на крају и вратили, што је најчешће случај. Трећи разлог лежи у чињеници да у Немачкој од раније постоји велика економска емиграција са наших простора, па постоје разне рођачке и кумовске „везе“.

Према подацима немачких власти у сптембру је 1395 српских држављана и 1040 македонских тражило азил у Немачкој. У 2011. Немачка је одобрила нешто мање од 45.800 захтева за азил. За првих девет месеци 2012. у Немачкој је одобрено 40.200 захтева за азил.

Од јануара преко 7000 захтева за азил

Према подацима УН број азиланата се у 2011. повећао за 20 одсто у односу на 2010. годину. Србија је на листи земаља одакле долазе азиланти 2010. године била прва, а 2011. четврта у свету и пета на листи ЕУ. Прошле године је око 14.000 грађана Србије тражило азил у некој од земаља Уније. Највише азиланата у ЕУ са подручја Европе долази из Русије, а потом из Србије.

Као што је 1999. Немачка и велики број земаља ЕУ тврдио да су Албанци са Косова (дакле – реч је о држављанима тадашње СРЈ) међународни проблем, а не унутрашњи (како су тадашње југословенске и српске власти тврдиле) зашто се и сада питање косовских Албанаца који злоупотребљавају српске пасоше не интернационализује и направи нека нова Контакт група која ће заједно са Србијом да ради на спречавању ове злоупотребе? Разлог за тако нешто је утолико већи пошто овде није реч само о злоупотреби пасоша Србије, већ је на делу и злоупотреба правних система других земаља.

Како пише дневник „Велт“ у Немачкој је у 2010. у односу на 2009. забележен је скок од 750 одсто у броју захтева за азил из Србије и Македоније. Тај тренд постепено опада до данас. Како извештава немачка државна агенција ДАПД, од јануара ове године око 7000 држављана Србије и Македоније тражило је азил.

Косовари за две године на белој шенген листи

Иако је међународно непризната творевина, Европска унија и са Косовом спроводи преговоре о визној либерализацији.

Како је недавно изјавила Тања Фајон, известилац ЕП за визну либерализацију, Европска комисија са Приштином преговара о условима које Косово мора да испуни како би дошло на белу шенгенску листу. Она је изразила веровање да би најдаље за две године ЕУ могла да укине визе Косову.

Засад се са пасошима Косова може у 81 земљу која је признала косовску независност, али не без виза.

Министри полиције ЕУ 25. октобра расправљају о азилантима

На састанку министара полиције и правде земаља ЕУ, који ће 25. октобра бити одржан у Бриселу, Европска комисија представиће извештај о ефектима визне либерализације.

Поред Немачке, и Шведска, Француска и Белгија пријавиле су повећан број захтева за азил од особа пореклом са Балкана.  

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер