Čime Sirija može uzvratiti (II)

(Advance.hr)

Razvoj situacije u vezi sa Sirijom i njenom sudbinom menja se iz sata u sat. Posle izlaska prvog dela Čime Sirija može uzvratiti, pojavile su se u medijima informacije o još jednom mogućem vidu preventivnog ili ofanzivnog napada sirijske vojske na protivničke snage a koji nismo pominjali. Nove informacije koje je pustio britanski Gardijan moramo uzeti sa rezervom. One govore o upotrebi sirijskih aviona kao kamikaza, koje bi se zabijale u zapadne avione. Ova konstatacija nema mnogo logičkog osnova. Da je rečeno da će se avioni zabijati u brodove NATO, onda bi to i imalo nekog smisla. Ali da se vratimo pregledu snaga kojima raspolaže sirijska vojska i njenoj mogućoj upotrebi.

PROTIVVAZDUŠNA ODBRANA

Sadašnje stanje sirijske protivvazdušne odbrane (PVO) svakako da nije jednako stanju pre početka sukoba. Pobunjenici su osvajanjem određenih vojnih lokacija i svojim delovanjem sigurno uništili određen broj kapaciteta sirijske PVO. I pored određenog razaranja, najverovatnije je da je jezgro PVO ostalo netaknuto jer je većina oruđa koncentrisana u obalskom delu i u regiji Damaska, koji je većim delom tokom celog toka sukoba bio u rukama regularne vojske. Samu PVO možemo podeliti u sisteme velikog, srednjeg i malog dometa. Takođe možemo izvršiti i podelu prema pokretljivosti na nepokretnu i pokretnu PVO. Radi lakšeg sagledavanja situacije i snaga predstavićemo sirijsku PVO po ovom principu – na nepokretnu, koja je u sirijskom slučaju većeg dometa, i pokretnu, koja ima manji domet, ali je i znatno teža meta za zapadnu avijaciju i krstareće rakete.

NEPOKRETNA PVO

SISTEM S-200 Sistem sa trenutno najvećim dometom unutar sirijske PVO je sovjetski S-200 ili, po NATO klasifikaciji, SA-5 gammon. S-200 poseduje izuzetno velike rakete dometa do čak 300 kilometara, koje se kreću velikom brzinom do čak osam maha u određenim delovima leta, a mogu da dobace do ciljeva na visinama do 40 kilometara. Problem ovog sistema je zastarelost, a to se pre svega odnosi na radar 5N62, kod koga postoji velika mogućnost elektronskog ometanja. Ovaj sistem je već dugi niz godina u upotrebi i stručnjaci sa Zapada imali su dovoljno vremena da prouče njegovo delovanje i stvore niz elektronskih protivmera. Iako na papiru deluje kao velika pretnja zapadnim avionima, to ne mora da znači, jer je Libija imala daleko veći broj ovih sistema 2011. godine, ali nisu imali nikakav učinak i pitanje je da li su uopšte delovali.

Slikovni prikaz sastava S-200 sa šest lansirnih rampi povezanih lanserima na šinama i centralnim komandnim mestom u sredini

Svakako, zbog velikog dometa samog sistema i velike moguće pretnje po zapadna vazduhoplovstva, ovaj sistem će se naći prvi na udaru zapadne koalicije. Pored svega toga, on je još i statičan, a njegova mesta baziranja su dobro poznata. Delovanje ovog sistema u prošlosti prilično je skromno, ali on i dalje ostaje sredstvo odvraćanja zbog svog ekstremno velikog dometa.

SISTEM S-75 Sistem S-75 poznatiji kao Dvina ili, po NATO klasifikaciji, SA-2 predstavlja prilično zastareli sovjetski sistem, namenjen uništavanju velikih ciljeva slabih manevarskih sposobnosti tipa bombardera na većim udaljenostima i visinama. Domet njegove rakete je do 45 kilometara, ali je zbog zastarelosti i punjenja rakete na tečno gorivo povučen iz većine zemalja koje su ga posedovale.

Maketa sa prikazom Sistema - 75

Dvina se veoma dobro pokazala u Vijetnamu, gde je oborila priličan broj američkih aviona, ali je postala svetski poznata kad je iznad sovjetske teritorija oborila U-2 sa pilotom Gerijem Pauersom. Danas ovaj sistem ne predstavlja veliku pretnju zapadnoj alijansi u mogućem napadu jer ga je moguće veoma dobro elektronski ometati.

SISTEM S-125 Sistem S-125, poznatiji kao Neva, ili, po NATO klasifikaciji, SA-3, je sistem koji je obično išao kao dopuna pomenutom sistemu SA-2. Neva ima manji domet, do 35 kilometara, i krajnju visinu leta, ali ima mnogo bolje manevarske sposobnosti od Dvine. U poslednje dve decenije ovaj sistem je imao određena poboljšanja i stavljen je na pokretne sisteme, kao što su šasije kamiona ili telo tenka T-55. S-125 ima znatno bolje sposobnosti da izdrži elektronska ometanja od S-75.

Raketni lanser Sistema -125

Vrhunac slave ovog sistema dogodio se za vreme agresije NATO na SRJ 1999. Godine. Tada je Neva oborila prvi put u istoriji jedan stealth avion, smanjene radarske vidiljivosti F-117A Nighthawk. Drugi oboreni avion iznad SRJ F-16 je takođe oboren ovim sistemom. Određenih uspeha ovaj sistem imao je i u Pustinjskoj oluji 1991. Godine, oborivši nekoliko aviona zapadne koalicije. Pored svoje zastarelosti, Neva se pokazala kao izuzetno sposoban protivnik pre svega obaranjem stealtha, tako da zapadnoj kolaciji svakako preti određena opasnosti od SA-3 sistema.

POKRETNA PVO

SISTEM S-125 Pečora 2M To je u stvari pokretna i modernizirana varijanta pomenute Neve S-125. Rusi su izbacivanjem Neve uvideli prazan hod i veliki potencijal ovog sistema za modernizaciju, posebno na stranom tržištu. Odlučili su da pristupe potpunoj modernizaciji svih delova sistema i stave ga na pokretnu osnovu. Prvi veliki posao bila je modernizacija egipatskih S-125 u sistem koji je dobio ime Pečora 2M. Sirijska vojska kupila je određen broj ovih sistema u vrednosti od 200 miliona dolara. Pretpostavka je da su svi dostavljeni 2011. godine. Domet rakete Pečore 2M je do 18 km u visinu i do 25km u daljinu. Ovaj sistem, modernizovan, pokretan, sa velikim dometom, mogao bi da predstavlja jednu od najvećih opasnosti po NATO avione.

SISTEM KUB Ovaj sistem stvoren je da bi zaštitio jedinice kopnene vojske u napredovanju ili u redovnom raspoređivanju na frontu. NATO klasifikacija sistema je SA-6, a sam PVO sistem KUB postavljen je na vozilo sa gusenicama. Tokom godina KUB je prošao niz modernizacija i usavršavanja svih delova. Sirijska vojska ima priličan broj ovih sistema, ali je problem sama tehnološka prevaziđenost SA-6 i to što zapadne snage znaju mnogo o njegovom elektronskom delovanju i ometanju.

KUB se dobro pokazao u ratu Jom kipur ratu, gde je oborio određen broj izraelskih aviona, a izraelski piloti su ga zvali „tri prsta smrti“, aludirajući na tri rakete koje su postavljene na pokretnu šasiju. Određenih uspeha SA-6 imao je i tokom Pustinjske oluje iznad Iraka 1991. Godine, oborivši nekoliko aviona zapadne koalicije.

Verovatno najpoznatije obaranje koje je postigao KUB je ono za vreme ratnih događanja na Balkanu 90-tih, kad je Vojska Republike Srpske oborila američki F-16 iznad Bosne 1995. godine. Po tom događaju snimljen je i holivudski film Behind Enemy Lines. Taktika upotrebe KUB za vreme NATO agresije na SRJ 1999. godine je bila – ispali i promeni položaj u što bržem vremenu. Zahvaljujući dobroj obučenosti i velikoj pokretljivosti sistema, NATO je uništio veoma mali broj KUB sistema, ali je isto tako i efikasnost sistema bila gotovo nikakva. Ispaljen je veliki broj raketa, ali nije bilo potvrđenih pogodataka NATO aviona.

SISTEM BUK Ovaj sistem predstavlja duboku modernizaciju pomenutog KUB. Vizuelno se razlikuju po samom vozilu koje nosi rakete zemlja-vazduh, i to četiri umesto ranije tri. Kod BUK svako pojedinačno lansirno vozilo dobilo je sopstveni radar za kontrolu vatre, pa su tako znatno poboljšane mogućnosti praćenja i gađanja različitih ciljeva u vazduhu. NATO klasifikacija sistema je SA-11, ali, pošto je tokom eksploatacije BUK došlo do niza modernizacija na njemu, došlo je i do promena NATO klasifikacije, tako da, počevši od verzije BUK M1-2, ovaj sistem se klasifikuje kao SA-17.

Sirija u svom arsenalu ima i stariju verziju SA-11 i najnoviju verziju BUK M2E, koja je kupljena od Rusije ugovorom u vrednosti od milijardu dolara. Polovina ovih najnovijih sistema dostavljena je u periodu 2010-2011, a polovina je trebalo da bude dostavljena tokom ove godine. Veruje se da je dostava i izvršena zbog velikog broja ruskih vojnih teretnih brodova koji su pristajali u sirijsku luku Tartus, a verovatno ne bi prelazili toliki put prazni.

Ruski zvaničnici potvrdili su da ispunjavaju ranije ugovorene isporuke oružja za Siriju, a ovo je svakako jedna od njih. Rakete 9M317 najnovije verzije BUK M2E, koji je u posedu sirijske vojske, imaju maksimalni domet do 50 kilometara u daljinu i do 25 kilometara u visinu. Ova najnovija verzija sposobna je u velikoj meri da se odupre elektronskim ometanjima, veoma je pokretna i moderna, i kao takva predstavlja najveću pretnju savezničkim avionima u čitavom sistemu sirijske PVO. Zanimljivo je da je BUK imao dosta uspeha u obaranju upravo ruskih aviona, i to za vreme rata u Gruziji 2008. godine. Tada su oborena tri ruska SU-25 aviona i jedan veći izviđački TU-22MR. Gruzija je kupila ove sisteme od Ukrajine malo pre početka tog rata.

Ukrajinci su prodali svoje sisteme BUK koji su bili na operativnim položajima, uništavajući tako svoju PVO. Kad su takav uspeh u Gruziji imale nešto starije verzije BUK, možemo da pretpostavimom da bi veliki uspeh mogla da ima i najnovija verzija BUK M2E na strani sirijske vojske.

SISTEM PANCIR S1 Ovaj sistem, koji NATO klasifikuje sa SA-22 Greyhound, predstavlja daljnu modernizaciju sustava Tunguska. Sastoji se od kombinovanih oružja, kako od lansera raketa zemlja-vazduh tako i od dva protivvazdušna topa kalibra 30 mm. Sistem se deklariše kao protivvazdušni za ciljeve na malim i srednjim visinama i daljinama. Zamišljeno je da vrši odbranu jedinica vojske na terenu ili odbranu daleko skupljih i moćnijih sistema kao što je S-300. Pancir S1 je postavljen na vozilo sa tpčkovima, tako da je kao takav veoma pokretan, izuzetno je moderan i u stanju je da gađa različit dijapazon meta od izuzetno malih do velikih na daljinama do 20 kilometara i visinama do 15 kilometara.

Sirijski Pancir S 1

Pretpostavka je da je upravo taj sistem zaslužan za obaranje turskog aviona RF-4E blizu Latakije u junu prošle godine. Veruje se da je svih 36 sistema ovog tipa dostavljeno u Siriju iz Rusije po ugovoru iz 2006. godine u ukupnoj vrijednosti od 700 miliona dolara. Postoje određene indicije da je Iran platio deo ove isporuke u sklopu pomoći u naoružavanju svog velikog saveznika Sirije. Zbog izuzetno modernih komponenata sistema, pored sustava BUK M2E i Pečora, sistem Tunguska S1 predstavlja najveću opasnost po zapadne avione i krstareće rakete.

Sistem 9K33 OSA Ovo je posljednji sistem koji ćemo analizirati. Ostali sistemi unutar sirijske vojske, kao što su Strela 1 i Strela 10 su naoružani raketama kratkog dometa. Strele se mogu koristiti za borbu protiv nisko letećih ciljeva kao što su helikopteri, bespilotne letelice ili krstareće rakete. Pored njih, tu je i ceo niz cevne PVO, koja se koristi u slične svrhe i sa sličnim je karakteristikama kao i Strela.

Sirijska Osa

Ali da se vratimo na OSA, koja ima NATO klasifikaciju SA-8. Smeštena na vozilo sa točkovima, predstavlja izuzetno pokretan PVO sistem, ali isto tako i sa prilično skromnim mogućnostima da naškodi zapadnoj avijaciji. U svojoj operativnoj istoriji nema značajniju ulogu. Na vozilu je smešteno od dve do šest raketa u zavisnosti od verzije maksimalnog dometa do 15 kilometara u daljinu i do 12 kilometara u visinu.

Konfiguracija terena u Siriji veoma pogoduje pokretnim sistemima PVO. Veoma raznovrstan reljef sa različitim tipovima vegetacije omogućava dislociranje pokretne PVO i premeštanje na rezervne lokacije posle ispaljivanja raketa. Pored ovih mogućnosti, tu je i širok dijapazon lažnih ciljeva, koji omogućuju imitaciju sirijske PVO. Ovaj način zavaravanja zapadnih trupa pokazao se izuzetno uspešnim tokom NATO agresije na SRJ 1999. godine.

Najveću opasnost za NATO avione treba tražiti u modernim ruskim sistemima BUK M2E, Pečora i Pancir S1. Iako ugovoreni S-300 nikad nije dostavljen, ne treba toliko žaliti za njim, jer ova tri pobrojana sistema mogu u velikoj meri da pruže žestok otpor eventualnoj agresiji. Ne treba žaliti za onim čega nema, već se treba odupreti onim što ima na rasploaganju, a videli smo da u ovom trenutku Sirija ima dovoljno tehnike da učini odlučan otpor, pa čak i najmoderijoj tehnologiji Zapada.

Rakete koje štite sirijsku obalu od protivničkih brodova i još neke aspekte mogućeg sirijskog otpora obradiću u trećem delu teksta.

______________

Izvori i reference:

http://www.theguardian.com/world/2013/aug/28/syrian-army-kamikaze-

against-west-assad

http://www.ausairpower.net/APA-S-200VE-Vega.html

http://www.mycity-military.com/PVO-i-sistemi-VOJ/Sistem-S-200-Angara-

SA-5-Gammon.html

http://spioenkop.blogspot.com/2013/03/syria-and-her-air-defense.html

http://www.mycity-military.com/PVO-i-sistemi-VOJ/S-75-Dvina-nekad-i-sad.html

http://www.ausairpower.net/APA-S-125-Neva.html

http://russiamil.wordpress.com/2012/06/29/new-report-on-russian-interests-in-

syria-part-2-russianarms-sales/

http://www.ausairpower.net/APA-2K12-Kvadrat.html

http://www.mycity-military.com/PVO-i-sistemi-VOJ/Modernizacija-PVO-

sistema-2k12-KUB-M.html

http://www.ausairpower.net/APA-9K37-Buk.html

http://www.mycity-military.com/PVO-i-sistemi-VOJ/PARS-9K37-BUK-

M-SA-11-Gadfly.html

http://www.youtube.com/watch?v=pIZg3Go-4aE

http://www.ausairpower.net/APA-96K6-Pantsir-2K22-Tunguska.html

http://www.ausairpower.net/APA-Syria-SAM-Deployment.html

http://www.ausairpower.net/APA-9K33-Osa.html