Све је то јад и чемер и са сиријске и са америчке стране. Ко ће кога и чиме. Кад до тога дође збогом памети. Наравно Сирија ће се бранити чиме има и чиме стигне, а Америка ће ударати такође чиме стигне.

Ништа то не ваља. Решење је да се седне и лепо људски, човечански разговара и договара, али изгледа нема ништа од договора и преговора. Улазимо у зону сукоба.

Ракете су постале примарно оружје али док непирјатељска нога не ступи на тло, ништа од ракета. То значи, први удар, ракетни, треба примити са што мање губитака, укључиво не активирање својих ракетних система. Кад кроче, па се измешају онда треба отворити жетоку ватру. Нападач није толико осетљив на губитак ракета колико на губитак људи. Док се други боре у корист агресора, агресору је лако па и лепо. Али, кад га поткаче по људству, брзо бежи, главом без обзира. Један наш електронски медиј, објавио је вест да су Сиријци 31.августа, оборили један авион раптор и четри томахавк ракете. После тога уследило је повлачење појединих чланица НАТО-а из напада. Колико је ово тачно?

Питање је колико је та мапа за веровати, имавши у виду извор. Било како било, Сирија је земља чији је западни део практично пуст. Деведесет одсто становништва живи на истоку земље, па је разумљиво да су линије фронта на тој страни. Што се остатка земље тиче, он није под строгом контролом било које стране. Оно што ке битно је да Сиријска страна има контролу над главним делом земље, и да држе или освајају, а не губе.

Што се одбране од напада нових Сила Осовине тиче, најбоља одбрана је спутавање у покретању напада. У складу с могућностима је потребно манипулисати јавним мњењем у корист наше стране. А ако до напада дође, битно је што боље очувати борбену готовост одбрамбених снага, јер се прави рат одвија на тлу. Бомбардовање је само пометња којом се настоји дати боља шанса исламистима - а они су ти против који Сирија мора победити. Како? Умањењем штете, на свим пољима, како би се могло наставити са успешним потискивањем вехабијско-плаћеничке најезде.

Sirija moze da uzvrati samo kontranapadom po vojnim metama protivnika. Ako budu samo sedeli i cekali bice unisteni bez obzira na to kakvu protivvazdusnu odbranu imaju. Treba imati u vidu da je za Ameriku pitanje casti da pobedi u ratu i nece tek tako odustajati. Ako bude bilo dobre odbrane napadi ce samo biti intenzivirani do tacke pucanja odbrane, nakon cega pobunjenici preuzimaju stafetu i krecu u ofanzivu, uz podrsku iz vazduha bas kao u Libiji. A Iran samo neka gleda kako im gine glavni saveznik i nista ne cini jer su oni sledeci na redu.

Надати се да је аутор изоставио нешто од сиријске ПВО.

Русија упозорила: Погодак у реактор имао би катастрофалне посљедице
Русија је саопћила у сриједу да би сваки војни удар на Сирију могао имати катастрофалне посљедице уколико пројектил погоди нуклеарни реактор у близини Дамаска који садржи радиоактивни уран.

Више на линку:

Слажем се са тим. У озбиљном друштву истомишљеника, који неће посустати када виде велике проблеме, свакако треба говорити истину.

Помоћ исламистима у Ситији пристиже, првенствено, преко границе са Турском, Ираком - ирачка граница је граница само по имену; ту нема никакве контроле -, као и про-западним Јорданом, на чијем је челу краљ повезан са Саудима и осталим арабијским не-људима. Да би Сирија победила у копненом рату, она мора пресећи те пацовске канале успостављањем контроле над својим границама. Што се тиће Јордана, Сиријске снаге имају контролу над палми ром, па је граница са том државом донекле обезбеђена. Турска, пак, отворено подржава исламисте, што значи да ту нема наде. Није могуће затворити границу, нити опколити исламистиче снаге.

Које опције Сирија има? Курди насељавају добар део турског граничног подручја са Сиријом. Турско-курдски нереди у том региони би били од користи за Сирију (а и нас). То, и руска и иранска умешаност, су једина нада за Сирију.

To pitanje casti je vise figurativno receno i tice se iskljucivo vojnicke casti koju svaki ako ne vojnik onda oficir mora da ima. Ne odnosi se na piliticare ili ameriku u celini valjda je to jasno. Ono sto mene iskreno brine i sto jednostavno ne mogu da razumem, mozda su se vremena promenila ili sta, ali kako zlocinci misle da bombarduju Siriju preko Ruskih glava u Tartusu. da li je Rusija i dalje supersila ili nije vise. Zamislite obrnutu situaciju da li bi to bilo moguce. Nekada bi zbog ovoga sigurno izbio svetski rat, da li je ovo uvod u to videcemo. Imam utisak da se Ameri prave ludi, I pokusavaju da skrenu paznju sa te cinjenice - kao A vi ste Rusi u Tartusu? Ne brinite zaobicicemo vas, slobodno se suncajte, ali bi jos bolje bilo da se evakuisete i date nama vasu jedinu bazu u mediteranu i poslednju jer posle ovoga niko vam nece smeti dati drugu. Da li to stvarno moze da prodje ne znam jos ali ako prodje ravnoteza u svetu ce ozbiljno biti poremecena a steta bi mogla biti ogromna.

По ономе што се донекле може разазнати, Иран свакако учествује у конфликту, али не у виду директног слања регуларних војних јединица. Војни саветници и иранске тајне службе свакако јесу активни, и о томе има неких доказа. А шаље се и хуманитарна помоћ, као што сте навели.

Да се вратимо на границе. Курди се понашају доста нечасно. Они су више одани Турској - земљи у којој су отворено малтретирани - него Сирији и Ираку, где чак и имају нека права. То ће се, првенствено, њима разбити о главу, јер им 'опозиција' (какав пропагандни термин!) ништа неће пружити. Тешко њима, као и свим мањинама, ако исламисти победе.

Русија је показала да снажно стоји иза Сирије. Овога пута се нису 'измигољили' у корист бољих односа са западом. Разуме се, Русија је велика земља, са сопственим народом, и нико не може од ње тражити да се жртвује за неку другу земљу. Али ситуација у Сирији није само 'проблем неке друге земље', већ и њихов проблем, каи о проблем свих нас. Морају помоћи, свих ради.