I jedan od najvećih uspeha srpske politike u 2009. godini je da smo mi dobili potpuno jasna uveravanja od svih evropskih zvaničnika, najvažnijih činilaca evropske politike, da Srbiju više niko neće prisiljavati ni ucenjivati da zbog članstva u EU prizna nezavisnost Kosova.

Mi ne očekujemo da Srbija prizna Kosovo. Ali svakako očekujemo da Srbija nađe način da sarađuje sa vlastima u Prištini. Ne verujem da su mogući novi statusni pregovori između Beograda i Prištine posle odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Jedan broj neizabranih su stručni, ali nisu birani zbog potrebnog smanjenja broja. Sa druge strane izabrane su i neke sudije koje su po mom mišljenju morale da odu, zbog lustracionih razloga koji su jedino prihvaćeni od Venecijanske komisije kao razlog nereizbora.  

Da li je ovaj „veliki i svečani dan” zakasnio ili je, kao što tvrde evroskeptici odavde i srboskeptici odande, to preuranjena odluka. Ima onih koji misle da nije dobro biti u statusu „večitog mladoženje” i da takav status, kad dugo traje, podriva entuzijazam ka sprovođenju brzih i efikasnih reformi.

"Insajder" je podsetio i da u upravama klubova mesta zauzimaju političari, sudije, finansijska policija, javne ličnosti, ali i predstavnici navijača, od kojih su mnogi optuženi za razna krivična dela. Posle emisije,   Brankici Stanković su na stranici "Fejsbuka" upućene pretnje silovanjem, klanjem, ubistvom.

Dobrica Ćosić je razarač srpskih mitova i on je u Srbiji napravio ono što u Hrvatskoj nije napravio nitko. On je u svojem golemom proznom djelu razorio četništvo kao važnu snagu u srpskoj povijesti.

Kvalitetni sadržaj nije besplatan. U novom poslovnom modelu mi ćemo od mušterija naplaćivati vesti koje pružamo na našim Internet-sajtovima. Kritičari kažu da ljudi neće želeti da plate. Ja verujem da hoće – ali jedino ako im pružimo nešto dobro i od vrednosti.

Oprostite što ću biti otvoren, ali Srbija nema nikakav imidž. U američkim institucijama o Srbiji postoje dve škole mišljenja. Jedna je da je Srbija ruski trojanski konj, i druga proističe iz činjenice da Srbija nije sledila američku politiku devedesetih godina.

Kada su se banke zbog toga našle na ivici propasti, vlada ih je spasla parama poreskih obveznika. A sada, kada su zahvaljujući tome preživeli i ponovo počeli da prave profit, bankari bi ponovo da se čašćavaju bonusima, kao da se ništa nije desilo.

Velimir Ilić i ja već duže vreme tražimo jasan odgovor od predsednika DSS-a da li je odustao od ulaska Srbije u EU. Želim da znam šta su nam strateški ciljevi i Koštunica će do izbora sigurno morati da se izjasni.