На дан пресуде МСП-а о легалности једностраног проглашења независности Косова, реч “историјски” променила је поље: наћићемо је у неком косовском или албанском часопису, јер је МСП одлучио да Косоварима да право, у одговору на тужбу Београда.

Ни у једном од ових болних случајева није се, наравно, радило ни о каквом праву. Увек је побеђивала политика и увек је та политика била противна интересима Срба и српске државе. А, у корист свих других који су живели у СФРЈ. Зар да данас у Хагу очекујемо било шта другачије?

Турска, а преко ње можда и неке друге силе, желе да држе Санџак „подгрејаним“. Неће га палити, али га неће скроз ни гасити. Игнорисањем Зукорлића показали су да није моменат да се та карта потеже. Његова реторика неће запалити Санџак, али треба да држи Београд у стању приправности.

Не знам како бих вам објаснио потешкоће Србије. Неуспех да се увиди њена важност за економију и стабилност Балкана биће скуп промашај Европе. Не можете ништа на Балкану да радите без Србије, јер је она на Балкану централни елемент.

Прећутна и отворена подршка САД једностраном приступу питању севера Косова од стране Приштине, подјарила је ионако нестабилну ситуацију, доприносећи расту тензија и провокацијама које прете избијањем будућих насилних конфронтација.

Догађај у Сребреници је унапред политички оквалификован као геноцид. Теза о геноциоду звучала би неозбиљно када би била везана за цифру од неколико десетина или стотина убијених особа. Сплетом разних околности дошло се на магичну цифру од осам хиљада наводних жртава.

Западни пројекат о Западном Балкану обелодањен у најновијој резолуцији Европског парламента, улази у завршну фазу, која подразумева коначно решење проблема Косова, интеграцију Северног Косова у „институције приштинске власти“ и асимилацију српског становништва.

Наслов овог текста преузет је из сатиричне песмице која гласи. „Јосип Краш, херој наш, борио се, борио, и у кекс претворио.“ У београдском случају ради се о Нади Штарк, такође народном хероју, бомбонџијској радници из Осијека.

Чини се да је ЕУ све даље од консензуса неопходног за наставак процеса проширења. И поред великог ентузијазма једног броја Србији наклоњених чланица, на последњем Савету министара ЕУ није било довољно политичке воље да се тај консензус успостави.

Најзначајнија је разлика у томе што се овим уговором Милану Беку додјељују менаџерски послови у "Новостима", који ће се дефинирати посебним анексом уговора; тај анекс никад није донесен и то ће се, према документима у које је "Време" имало увид, показати као кључни проблем.