Наш животни простор се разбио и проскитао. Не знамо куда смо се запутили, а видимо, повратка нема. Жртве, дате за очување имена и вере, данас су наш мртви капитал, предмет изругивања нових окупатора и домаћих очајника.

Резолуција је политичко исходиште мишљења Међународног суда правде. На коме је инсистирала Србија оличена у Јеремићу. И на коме смо изгубили.Поштено колико је и поштен пораз Србије од Турске.

За добијање чланства у ЕУ није само потребно да га земља затражи. То је процес на који држава-подносилац кандидатуре има велики утицај. Он сада у великој мери зависи, као што је то увек био случај, од способности потенцијалних чланица да покажу да могу да испуне основне стандарде демократије.

Вероватно је Борис Тадић пристао на измену резолуције зато што су се на преговорима са Кетрин Ештон разматрала питања заштите споменика културе, српских енклава, могуће аутономије за северни део Косова, Косовску Митровицу.

Према незваничним сазнањима, на Андрићевом венцу тренутно преовлађује мишљење да је подношење резолуције без сагласности с Бриселом било грешка, која сада мора да се исправи. Ипак, у причу се ушло „до гуше“.

Руска Федерација не покушава да намеће Србији било какву тактику деловања. Наш ставје познат. Ми подржавамо напоре српске стране у вези са заштитом суверенитета и територијалног интегритета земље. А Срби треба сами да одреде како ће то радити.

Југозападни део Србије – Рашка област (Санџак) постаје жариште вештачки распириваног конфликта. До средине 2010. године у Србији се оформио радикални религиозно-политички покрет, чији је циљ промена постојећег статуса Рашке области.

Елем, шиболетни се Антонић у свом тексту „У чему је спор“ дохватио, у патриотским круговима ризичне теме - покушаја да са Тадићевог и Јеремићевог имена спере љагу „квислинга“. Неће баш бити да је тако, пружају та двојица, тврди Антонић, известан отпор Империји. 

Био сам једини српски извештач у атинској дворани, гледао тучу уживо, лично снимао њен највећи део, као и оно што се дешавало иза кулиса, у ходнику и испред свлачионица, што су домаћини итекако желели да сакрију. Питам се због чега им помажемо у томе

Бошњачки политичари, наиме, скупа с гласачима и медијима, живе на меканом јастучићу илузија, неких властитих предоџби цјеловите БиХ, која у стварности уопће не постоји, нити ће постојати у догледно вријеме, али је притом њима једини истински пут и закон!