Масакрирање Хрвата, или Бошњака, или косовских Албанаца је био геноцид. Масакрирање Срба је сматрано одговарајућом одмаздом. Међународна заједница није сматрала да треба подићи споменике масакрираним Србима.

Зато се може тврдити да би, да је раније било политичке воље, Младић већ био у Хаагу и можда сједио поред Караџића на оптуженичкој клупи. Младић је спрега између Милошевићевог режима, односно Београда, и злочинца у сусједној земљи, Босни и Херцеговини. .

Мој посао је да браним право свакога ко учествује у политичком животу, јер је то демократија. Али истовремено моја обавеза је да захтевам да се сви ови случајеви где постоји сумња да је извршено криминално дело, до краја истраже.

Ако хоћемо да променимо несрећно стање, морамо променити и политичку структуру. Промишљено, али са јасним циљем: стварањем заиста демократске, правне, социјалне државе.

Проблем је почео са признавањем Хрватске. И с оним војником који је убијен у Словенији. Американци имају дивне принципе који су погрешни. Питао сам ја њих – какви су то закони да ви не можете да убијете једног човека, а можете да убијате децу?

Цена земље треба да буде толика колико се неком исплати да за њу плати, то јест потребно је препустити тржишту и тржишним законима формирање цена јер је само то на дуги рок одрживо и добро за све, па и за државу и грађане.

Није ово реприза Максимира већ његова пародија. Може ли симболика „дана када су Војвођани покрадени у Београду“ да учини више од свих вапаја „где су наши новци“? И зар Ненад Чанак није добио симбол вредан дивљења - паролу „Вратите нам Куп!“

Чак у ери наводне америчке хегемоније студије показују да је само једна петина америчких напора да се изнуде промене у другим земљама војним претњама била успешна, док су економске санкције дале резултате само у половини случајева.

У јавном мњењу Србије данас преовлађује сагласје између лошег живота и добре европске идеје. Парадокс овакве врсте препознатљив је у друштвима у којима постоји нека идеолошка доминанта. Данас у Србији то је идеја њеног „европског пута“

На страну социолошка, политичка, модна или естрадна тумачења – за мене је највећи утисак својеврсно сужење света на један догађај, где је телевизија глобални канал комуникације.