уторак, 05. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > 24 спорне приватизације - нека се припреми...
Преносимо

24 спорне приватизације - нека се припреми...

PDF Штампа Ел. пошта
Блиц   
среда, 19. децембар 2012.

Судећи по најави Александра Вучића, врло је вероватно да би још неки од српских бизнисмена и политичара могли Мирославу Мишковићу, власнику „Делта холдинга“, да праве друштво у притвору. Јер, списак од 24 спорне приватизације је подугачак, као и сумња и број оних који су умешани.

Јелисавета Василић из Савета за борбу против корупције не жели да прогнозира докле ће ићи борба против корупције, односно да ли би неко од актера споменутих у 24 извештаја Савета о сумњивим пословима српских тајкуна и политичара требало да се “припреми”. Додаје, међутим, да “нема купца без продавца”.

- Никад не може купац да купи нешто ако нема продавца. А продавац треба да контролише и извршење купопродајног уговора. Да је држава, као продавац, контролисала све уговоре, не бисмо ми сада имали толико предузећа у стечају и људе без посла - каже Јелисавета Василић за “Блиц”.

Привођење Мишковића, како каже Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште, личи на то да је власт почела да се озбиљно бави последицама корупције.

- Питање ко је следећи је логично. Ако с тим лицитира јавност - није проблем, али није у реду, уколико то чине носиоци власти.

Један од оних чије се име спомиње у једној од спорних продаја и некадашњи министар, који није желео да му се помиње име, каже да држава мора, без обзира на то ко је на власти, да обавља континуирану контролу тамо где год постоји сумња да је државни новац проневерен.

- Само ће тако све имати смисла - каже он.

Влада одлучна да се позабави са 24 спорне приватизације

1. Сартид

Актери: Александар Влаховић, министар привреде; Немања Колесар; Горан Кљајевић, председник Трговинског суда;

Душан Марчићевић, судија Трговинског суда;

Живомир Новаковић, директор “Сартида”

- „Сартид” је продат из стечаја непосредном погодбом за 23 милиона евра „Ју-Ес стилу”, док су дугови који су се процењивали на 1,7 милијарди долара пренети на државу.

2. Југоремедија

Актери: Јовица Стефановић, власник македонске фирме “Јака 80”; Златко Марковић, бивши директор “Југоремедије”; Олга Антић, директорка “Нини”

- Приватизација „Југоремедије” коју је 2002. на аукцији купио Стефановић, а који се у том тренутку био на Интерполовој потерници, раскинута је и предузеће су преузели акционари. Предузеће је данас на ивици стечаја.

3. Мобтел

Актери: Богољуб Карић, власник “Мобтела”

- Савет за борбу против корупције сумња да је „Мобтел” основан уз озбиљно кршење закона, као и да је Карић већинско власништво стекао под сумњивим околностима. Спорно је, према Савету, и како је Влада одузела фреквенцију и предузеће од првих власника, породице Карић, па формирала „Моби 63”, а затим га продала „Теленору”, 1,5 милијарди евра.

4. Ц маркет

Актери: Слободан Радуловић; Милан Беко; Мирослав Мишковић; Данко Ђунић

- Договор о продаји акција “Ц маркета” Мишковићу и Беку, уместо на берзи, постигнут је у кабинету тадашњег премијера Војислава Коштунице, у присуству Данка Ђунића. Они су 75 одсто акција купили за 53 милиона долара.

5. АТП Војводина

Актери: Илија Девић, власник АТП Војводина; Маја Гојковић, ексградоначелница Новог Сада; Лидија Тадић, кабинет града новог Сада; Александар Јефтић, директор ЈП “Урбанизам”

- Предузеће је приватизовано 2004, а купац Илија Девић уложио је 30 милиона евра у изградњу нове аутобуске станице. Градске власти Новог Сада, међутим нису испоштовале договор да затворе стару аутобуску станицу.

6. Лука Београд

Актери: Милан Беко; Предраг Бубало, министар привреде; Миодраг Ђорђевић, директор Агенције за приватизацију; Милко Штимац, Комисија за хартије од вредности

- Савет је 2010. поднео кривичне пријаве против 17 особа. Спор између града Београда и Луке Београд још траје, а мали акционари тврде да су погрешно урађене процене вредности капитала Луке.

7. Национална штедионица

Актери: Вук Хамовић; Војин Лазаревић; Млађан Динкић, гувернер НБЈ

- Савет тврди да је тадашњи гувернер омогућио Националној штедионици, приватној банци коју су контролисали Вук Хамовић и Војин Лазаревић, да бесплатно користи опрему и пословни простор бившег ЗОП-а и доделио јој је без конкурса исплату великог дела старе девизне штедње.

8. Вечерње новости

Актери: Милан Беко

- Проблем је нетранспарентност власништва у медијима, па је тако Беко тек 2011. признао да је власник листа. Савет је поднео кривичну пријаву против седам особа осумњичених за незаконит упис акционарског друштва НИП „Компанија Новости” а. д. у Регистар Трговинског суда 2002. и за кршење закона у поступку преузимања акција током 2005. и 2006.

9. Ветеринарски завод

Актери: Драган Ђурић, власник “Зекстре”

- Сумња се да конзорцијум „Банкома” и „Зекстре” није постојао у тренутку када се пријавио на тендер. Врховни суд је два пута поништио решења донета на основу одлуке тендерске комисије. Агенција за приватизацију је ипак 28. јануара 2005. трећи пут проценила да је понуда исправна.

10. Застава електро Рача

Актери: Ранко Дејановић, супруг министарке Славице Ђукић Дејановић

- Предузеће је у стечају, а Савет указује на пропусте Агенције за приватизацију при контроли извршења уговора о приватизацији, који је 2006. закључен с Дејановићем. Документација коју је Савет анализирао указује и на ненаменско трошење средстава која је „Застави електро” одобрио Фонд за развој.

11. Технохемија

Актери: Вељко Жижић; Милан Беко

- Агенција за приватизацију је раскинула уговор с купцем „Технохемије”, због неизмирених обавеза. Савет је указао Влади да се већи део некретнина „Технохемије” налази на локацији обухваћеној променама урбанистичког плана којима је промењена намена дела земљишта у Луци Београд.

12. Срболек

Актери: Јовица Стефановић Нини

- Комисија за хартије од вредности је 2007. утврдила да су Стефановићева предузећа преузела контролу над фабриком лекова „Срболек”, а да нису дала понуду за преузимање акција и наложила му да прода акције или да поднесе понуду. Стефановић је формално извршио овај налог, али је задржао фактичку контролу над „Срболеком”, који је 2011. банкротирао.

13. Шинвоз

Актери: Небојша Ивковић

- Предузеће је у стечају од новембра 2007. Агенција за приватизацију је три године омогућавала купцу да кршењем закона и уговора намерно води фирму у стечај, иако јој је било познато да Небојша Ивковић није извршио инвестициону обавезу из уговора у купопродаји капитала. Тек после уласка у стечај, Агенција је 31. јануара 2008. раскинула уговор.

14. Керамика, Кањижа

Актери: Милан Лукић; Живорад Војиновић

- Сукоб двојице власника око контроле над фирмом довео је до тога да предузеће скоро банкротира, а штета је процењена на 15 милиона евра. Полиција шест пута опструирала спровођење судске одлуке и увођење већинских власника и легалних органа „Керамике” у предузеће.

15. Просвета

Актери: “Медиа II” д.о.о. (Дејан Пантовић, Теодора Пантовић)

- Савет је указао да су купац и Агенција за приватизацију кршили закон и уговор о приватизацији некадашње највеће издавачке куће на Балкану, јер купац фирма „Медиа ИИ” не само да није извршила уговорне обавезе, већ је у међувремену продао део имовине „Просвете” и новац задржао за себе.

16. Послови Азотаре Панчево

Актери: Радосав Вујачић, представник „Србијагаса”; „Викорија логистик“; „Ју поинт“ Зорана Дракулића; „Инвеј“ Предрага Ранковића Пецонија

- Азотара претрпела штету од 17 милиона евра. Предузећу „Викторија логистик” позајмљује пшеницу за 12 динара по килограму, да би је продала предузећу „Ју поинт”, по цени од девет динара за килограм.

17.Трудбеник градња

Актери: Драган Копчалић, власник “Монтере”

- Савет указује на пропусте Агенције за приватизацију и Министарства економије у контроли извршења уговора о продаји “Трудбеника” предузећу „Монтера” Драгана Копчалића, некадашњег председника београдског одбора ДС. Контрола Агенције потврдила је наводе Савета, али је Агенција одбила да раскине уговор.

18. Конверзија Дел Реал 

Актери: Мирослав Мишковић

- Мишковићева компанија “Дел Реал”, после више од две године, одустала је од покушаја да конверзијом стекне право власништва над 16 хектара земљишта у новобеоградском блоку 53. Ова компанија поднеће Београду захтев за престанак и права коришћења ове парцеле.

19. Нуба

Актери: Оливер Дулић, ексминистар;  Зоран Дробњак, директор “Путева Србије”

- Оптужница против Дулића враћена је на дораду. Он се сумњичи да је издао дозволу за изградњу оптичког кабла дуж коридора 10 предузећу „Нуба инвест”, што је посао вредан пет милиона евра, без тендера. Необично је да је посао добило непознато предузеће.

20. Концесија аутопут

Актери: Велимир Илић, министар за капиталне инвестиције

- Уговор о концесији је под нејасним околностима склопила техничка влада, а раскинут је због додатног условљавања концесионара, који је од државе тражио да преузме гаранције да ће годишњи промет бити бар 200 милиона евра, да се рок градње продужи на четири, а концесија са 25 на 30 година. У току је међународна арбитража.

21. Извоз шећера

Актери:“МК комерц”; Мирољуб Лабус, експотпредседник Владе

- Савет сматра да још није до краја окончана истрага о томе ко је у Србији увозио јефтинији шећер од шећерне трске, препакивао га и као скупљи, домаћи шећер од шећерне репе, извозио га у ЕУ, која је почетком 2003. нашој земљи увела санкције на извоз шећера.

22. Путник

Актери: Срба Илић, власник “Униворлд холдингс лимитед”

- „Путник” је приватизован методом јавног тендера у мају 2003. између АТД „Путник” као продавца, Агенције за приватизацију и „Униворлд холдингс лимитед” (УХЛ) као купца. Агенција за приватизацију је уговор касније раскинула, па је УХЛ је покренуо поступак пред Међународним арбитражним судом који је решен у корист ове фирме.

23. Србија турист

Актери: Срба Илић, власник “Униворлд холдингс лимитед”

- УХЛ је 2003. с предузећем „Србија турист” а. д. из Ниша и Агенцијом за приватизацију закључио уговор о продаји и куповини друштвеног капитала „Србија туриста”. Као и у случају „Путника”, Агенција је 2006. раскинула уговор, иако је уговор закључен две године пре него што су нове одредбе ступиле на снагу.

24. Галеника

И овај случај имао је епилог пред Међународним арбитражним судом. У поступку „Валеант фармасутикалс интернешнал” (САД) против државе суд је 2004. донео одлуку којом је ICN је овлашћен да поврати основни новчани улог у „ICN Галенику” до износа од 50 милиона америчких долара и да ово право ICN-а треба да се обезбеди путем ликвидације те компаније.

(Данијела Нишавић/Марко Р. Петровић - Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер