четвртак, 21. септембар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Вучићеви пробни балони
Политички живот

Вучићеви пробни балони

PDF Штампа Ел. пошта
Емил Влајки   
среда, 05. јул 2017.

Као да сам знао што ће се десити на српској политичкој сцени. Прије десетак дана, у објављеном тексту: 'У држави данској све је труло', говорећи о тешкој ситуацији у Србији, написао сам слиједеће:

„Преостаје, у том безнађу, једино Вучић који има јасну оријентацију, можда погубну, а ипак некакву. Још када би имао храбрости да уцијени све бахатији Запад, окретањем Русији, био би истински државник.

Можда и такав какав је, мада са малим ступњем вјеројатности, Вучић чак и успије да угура Србију у Европу, али би то било уз велика понижења, уз даљње уступке што се тиче територијалног интегритета и са сигурним губитком пријатељства са Русијом.“

Ради појашњења читаоцима, 'Европа' је, све се више показује, идеолошки, хладноратовски, антируски концепт, а не (једино) „обећана земља гдје тече мед и млијеко“. Вучић, са најбољим намјерама у које уопће не треба сумњати, жели да уради немогуће: да Србија уђе у Европу, да буде војно неутрална и да истовремено задржи добре, и све боље, односе с Русијом! Мало морген!

Ана, или о легалитету

Политички гледано, Вучић је у овом часу апсолутни господар српских простора и то легално, легитимно и демократски, избором од народа. То је политичка реалност, и било би добро да се престане са демагошким оспоравањем те чињенице. Ако је за такве који оспоравају Вучића, слаба излазност бирачког тијела на изборе неко мјерило, онда по њима ни један актуално изабрани предсједник у свијету нема легалитет, укључујући америчког и француског предсједника.

За разлику од Вучића, Анин легалитет и легитимитет као премијерке не потичу од народа, већ од предсједника. Њу нитко осим Вучића није бирао и он може, сасвим легално, располагати њеним мандатом по вољи.

Многи се питају због чега је Вучић изабрао Ану која нема никаквог политичког искуства и која никада неће бити, ради своје прозападне пристрасности која боде очи, добар политичар и државник. Он је очито није изабрао ради њене способности да дигитализира Србију. То је, наравно, изузетно важна ствар, али је Ана то могла радити и као министарка. Она, према томе, сасвим легално и легитимно, нема никакву самосталност, а посебно је нема као премијерка,  нити је може имати.

Она, дакле ради само оно што Предсједнику одговара, па и онда, а поготово онда, када се чини да то није тако.

Вучићев зен и Анина семантика

Постоје различите врсте зена, пробуђења (сатори). Вучић се, по својој природи, приклања ринзаи зену који фаворизира шок-третмане као што је парадоксално изражавање (коан) често праћено неочекиваним вербалним, политичким ударцима. Премијерка, вјерна ученица Предсједника, дословце примјењује ринзаи зен, и својим провокативним ставовима забринула је Србе и Русе. Семантику овог зена можемо лијепо пратити кроз Анине изјаве.

Гледајући смисао њених ријечи, Ана је рекла у интервјуа за америчку агенцију Блумберг, да "ако Србије буде приморана да бира између ближих веза са Русијом и чланства у Европској унији, одлучиће се за ово друго".

„Наставићу пут који је почео Александар Вучић, да би припремила земљу за чланство у ЕУ до 2020. Имамо емотивне везе са Русијом, због традиције, културе и вере, али ЕУ је тамо где ми идемо - то је јасно“, рекла је Брнабићева.

Ерго (дакле), у сложеним реченицама гдје се у другом дијелу појављује рјечица 'али', једино се тај други дио „пика“, док је приви дио безначајан и има јалово реторичко, утјешно-психолошко значење. На примјер: „Ти си изузетно добар и лијеп, али ја не могу бити с тобом“, или: „Почашћен сам понудом, али је морам одбити“, и слично.

У политичкој семантици, чувена је Де Голова синтагма: „Да, али…“ („Уи, ме“). Упроштено говорећи, чим нетко почне нешто превише хвалити, то значи да ће у другом дијелу дискурса, након рјечице 'али' то исто, или крајње оцрнити, или рећи нешто супротно претходно реченом!

Тако и Ана „мудро збори“:

1. Имамо емотивне везе са Русијом због традиције, културе и вере ;

2. Али, Еу је тамо где ми идемо, то је јасно.

Свакоме је сада јасно, да јасније не може бити, да традиција култура и вјера немају никакву тежину у односу на „европски пут“ који је за Ану и 'златно теле' и 'света крава'.

Продубљујући анализу, можемо се упитати, зашто је Ана уопће употријебила рјечицу 'али'. Она је, на примјер, могла рећи:

 „ Имамо емотивне везе са Русијом због традиције, културе и вере, што ће нам на најбољи начин помоћи да уђемо у ЕУ!“

Ваш коментар, драги читаоци, би био: „Смијешно! Овај Влајки се с нама шали!“

Тако је и Ана, дајући овај интервју, била свјесна тога да су 'пут у Европу' и 'добри односи с Русијом' двије супротстављене ствари! А она се, вјерујте ми, не зна шалити.

Вучићеви пробни балони

Сада је кристално јасно чему Ана у суштини служи. Исто је тако јасно, да она, када се о суштини ради, говори само оно што Вучић хоће; Вучић је преозбиљан политичар, а да би такву ствар пустио ван контроле.

Предсједник, дакле преко Ане, испушта пробне балоне како би видио реакцију српске и руске јавности!.

Дачић, који има улогу вођења вањске политике, такве ствари не може изрећи јер је у јавности перципиран као више проруски него прозападни тип. Вучић је „отац нације“ који је изнад оваквих „баналности“, па је остала једино Ана која је душу дала за улогу „неспретне политичарке“ која својим неумјереним изјавама збуњује јавност.

Ма што год тко мислио, Вучићу је народ дао мандат да уведе Србију у Европу, не читав народ, наравно, али већина. Александар је, без обзира на своје его посебности као што су нарцисоидност и театралност, то озбиљно схватио и ради онако како мисли да је најбоље и најефикасније да би остварио тај циљ. Александар је и добар играч шаха и спреман је на све жртве фигура (Космет, Русија) како би добио партију. Он ће, наравно, у свом срцу увијек остати („викенд“) русофил и радикал, али је политика преозбиљна ствар да би се препустила срцу.

За Александра је ово партија живота.

Што би Хегел рекао, обичан човјек, са својим свакодневним моралом, не може, са становишта хисторије, ни схватити ни оцијенити поступке великих људи.

Ако успије, име Александар (Велики) ће му сасвим добро пристајати. Ако омане бит ће запамћен као неспретан и штетан вучић који се покушао бавити политиком.

А што се „политички неспретне“ Ане тиче, ако спроведе ту своју дигитализацију, то ће бити велика ствар за Србију. А и нека остане на томе, прије него се потпуно компромитира.

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли подржавате избор Ане Брнабић за премијера Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер