недеља, 22. септембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Правна анализа настајања једног печата
Политички живот

Правна анализа настајања једног печата

PDF Штампа Ел. пошта
Мироје Јовановић   
среда, 07. септембар 2011.

Едита Тахири, резидент Приштине, града из којег је протерано десетине хиљада мојих сународника, пре неки дан је довршила послић ради којег нам је долазила и сама немачка канцеларка.

Наиме, шеф преговарачког тима „Приштине“ изјавила је да се на основу Споразума о печату „догодило реципрочно признавање између Републике Косова и Републике Србије у овој области”[1]. Рећи ће неки да ово није први пут да Тачијеви изасланици констатују признање које је наводно дала Србија, и биће у праву.

Међутим, ово је први пут да неко од званичника Републике Србије прихвата, да се тако изразим, законодавну интервенцију и примену прописа самопроглашене „Републике“ без икакавог означења међународног управе која је уведена по Резолуцији СБ број 1244.

Сада тек почињу велике правне и политичке заврзламе, а Јеремићев и Тадићев (мада више овог другог) пулен је овога пута тако квалитетно обрађен од стране званичника ЕУ и САД, да је право чудо да није понудио да на печату буде Тачијев лик.

Сходно „Споразуму о печату“ који је постигнут у суботу, 3. 9. 2011. године у Бриселу, а који акт не постоји у писаној форми, нити је нама обичним смртницима доступан, на печату којим ће бити овераване царинске исправе за робу која буде улазила на простор КиМ, стајаће „Царина Косова“. И ту се отварају безбројна питања и потпитања, а садашњи режим не нуди одговор нити на једно од њих.

Прво питање се односи на писменост грађана Србије и новинара који ту писменост треба да подстичу, између осталог и тако што ће путем коришћења јавно доступних извора, на конференцијама за новинаре добро осрамотити Борка Стефановића када следећи пут каже да су „Критике на рачун споразума који је у петак у Бриселу постигнут између Београда и Приштине емотивне и импулсивне“[2].

Ево ја сада критикујем, мирно, правнички, и излажем системске недостатке у недоступном споразуму, непознате садржине. И то чииним једноставним претраживањем извора са интернета, за чега је потребна образовање новоа основне школе.

Дакле, на печату ће стајати натпис „Царина Косова“. Е добро је, добро смо прошли, а ја сам мислио биће нешто типа „ОВК заувек“.

Бориславе Стефановићу, „Царина Косова“ је тренутни званичан назив царинске службе самопроглашене републике Косово. На Албанском се каже „Dogana Kosoves“ а на српском „Царина Косова“, а што иначе и пише на званичном лого знаку ове „институције“ (да будем прецизан пише тројезично: „Догана – Customs – Carina)[3]. Значи нема ни помена некакве Републике, па твоји наводи како је успех што се не помиње облик државног уређења нису основани.

Албанци са КиМ су, за разлику од наших власти, све време знали шта хоће, поштовали стратегију, и наравно на време из назива институција које ће нужно остваривати контакт са „београдским“ уклањале називе који би могли, формално, да буду препрека „техничком дијалогу“.

Тако је било и овога пута. Прво су, као, увели блокаду „без знања САД и Брисела“ , потом послали специјалце да мало заголицају нашу жандармерију, а као резултат видимо неспорно признање „Царине Косова“ у њеном пуном имену и надлежностима, а која институција (укључујући и важећи назив) је основана сагласно Законику бр. 03/л- 109 о царини и акцизама на Косову (Службене лист Републике Косова / Приштина: година III бр. 43 / 11. новембар 2008)[4].

Дакле, прихватањем званичног назива царинске службе „самопроглашених“ прихваћен је и правни акт на основу кога је тај назив дат, да не помињем организациону структуру и кадрове који ће печат, чијом се садржином хвали Б. Стефановић, ударати преко декларације за „Плазму“ или „Смоки“.

Друго питање се односи на форму и садржину „Споразума о печату“ а потпитања су следећа:

Да ли је то писани акт? Када ступа на снагу? Ко га је и на основу ког овлашћења потписао односно закључио? На који начин се споразум мења и допуњује? Каква је садржина споразума (осим описа вербализма који ће красити печат)? Да ли постоји санкција за непоштовање споразума?

А сада поштовани читаоче најважније питање, а оно гласи:

Ко ће израђивати печате???

Одговор на ово питање крије и форму и садржину и све остало што се тиче печата после чије употребе ће приштинским улицама потећи реке нашег млека, па кукавни више нећемо „губити тржиште“ и „понашати се аутистично“.

Предметни печати ће, сада је већ извесно и сигурно, бити израђивани на основу Законa бр. 03/л-054 о печатима у институцијама Републике Косово (Службени лист Републике Косова / Приштина: година III / бр. 38 / 20 септембар 2008)[5].

Конкретно, пошто Борислав Стефановић није открио садржину Споразума о печату, а ничим није наговестио да ће печати бити израђивани у складу са Законом о печату државних и других органа Републике Србије („Сл. гласник РС" бр. 101/07), а како ЕУ и њен бирократски апарат нема никаквог основа да се бави печаторезачким услугама за потребе Балкана, потпуно је јасно да ће приштинске занатлије овога пута „омастити брк“.

Наиме, „Влада“ којом председава Тачи „the Snake“ обезбедила се и са ове стране. Чланом 6 став 1 Закона који сам малочас поменуо, установљена је обавеза да се на печат стави ознака „Република Косово“, али је у ставу 4 истог члана омогућено влади да на известан начин, подзаконским актима мења прописану садржину, те да због велике бриселске милости изостави републиканско означење.

И тако, ничим изазвани, поново неозбиљни, државни органи Републике Србије ће прихватити званичан назив на званичном печату, и тиме прихватити да уподобе своје царинско поступање сагласно законима државе у којој је Адем Јашари јунак.

Признајем да је горе описано поступање наше владе у преговорима са „Приштином“ још непрофесионалније и неозбиљније него у поступку пред Међународним судом правде поводом мишљења о једностраној независности КиМ.

Опет суви, чиновнички, послушнички и нама тако својствен аматеризам.

А можда није чак ни то, можда  је све ово раније много раније обећано.

Аутор је стални сарадник Српског културног клуба


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер